piše: Marija Kovačević Kuzmanović
Ove jeseni, DCEU (DC Extended Universe) nakon duže vremenske pauze nastavlja sa širenjem svog univerzuma za sve DC fanove i širu publiku, puštajući u promet svoj jedanaesti po redu igrani film i pružajući nam ne tako jedinstven uvid u čuvenog suparnika moćnog junaka Šazama.
Još od 2019. godine, kada je izašao prvi Shazam!, pričalo se o pojavi Crnog Adama na filmskom platnu i bi odluka da se snimi solo film ovog lika, jer ipak je Dvejn Džonson bio taj koji će ga glumiti. Kao i većina filmova u poslednje tri godine, i ovaj je više puta bio odložen zbog globalne situacije sa COVID-19 pandemijom, te je višak vremena bio iskorišćen da se scenario prepravi, ubace novi likovi i izmeni priča o samom Adamu.
Film je po izlasku u bioskope dobio mnoštvo kritika, negativnih i pozitivnih, tako da ćemo i mi da navedemo šta je to zapravo bilo dobro, a šta ne baš u ovom blokbaster pokušaju. Vizuelno, film je pravi spektakl, pun boja, CGI-a, brze montaže i intenzivne akcije. Prikaz imaginarne zemlje Kahndaq, kostimi heroja, njihovog oružja je kao i u svim dosadašnjim herojskim filmovima na nivou standarda, a efekti su, bilo SFX ili VFX, dodatno dočarali magiju DC univerzuma.
Glumci pak ne mogu da se stave ni u jedan koš, s obzirom na to da su svi sjajno odradili ono što im je bilo rečeno da urade. Dvejn Džonson u prvoj trećini filma gotovo bez ijedne replike, na ivici parodije, maestralno „glumi” svojim obrvama, da bi posle proširio vokabular i nastavio sa svojom standardnom glumom koja se ne razlikuje od ostalih njegovih filmova. Pirs Brosnan se divno pokazao u ulozi britanskog gospodina i heroja Doktora Fejta, a Aldis Hodž je imao priliku da se dokaže kao Hokman. Ostali glumci, izuzev možda Mohameda Amera koji glumi comic-relief lika Karima, apsolutno su dosadni, nedovoljno/čudno istaknuti i lako ih je zaboraviti.
Što se tiče same priče, scenario je parodičan. Počev od isprekidanih i nedovoljnih razvoja različitih likova, pa nepotrebnih solo priča, preko generičnih zapleta i traljavih replika, film je toliko loš da u jednom trenutku postane smešno dobar – kao kad gledate Fast&Furious, a s obzirom na to da se cela priča vrti oko porodice, film je faktički F&F – fan-fiction magični spin-off. Dosta fanova je uporedilo Adama sa Terminatorom (ali iz drugog dela), što nije daleko od istine – čovek iz drugog vremena, zbliži se sa majkom i njenim sinom, zajedno spasavaju svet i nalaze ljubav i razumevanje jedni u drugima.
Ritam filma je vrlo neuravnotežen, gde na početku dobijate veliku količinu informacija za kratko vreme, sve se jako brzo dešava, da bi drugu polovinu filma toliko odužili, da želite da izađete iz bioskopa, prošetate malo, vratite se i stignete na vreme za konkretan napredak u priči filma. Apsolutno stojim iza mišljenja da je film mogao da se završi pola sata ranije, ako ne i više, u trenutku kada Adama stavljaju u hibernaciju, te sledi kadar koji nam nagoveštava da zlikovac ipak nije mrtav i da će vrlo brzo oživeti kao demon Sabak. Nažalost, to nije slučaj, tako da završite bolno se nadajući kraju filma.
Kada smo već spomenuli zlikovca, mogu samo reći da je bio potpuno nepotreban, smešan i neubedljiv kao neko ko treba u svojoj potpunoj transformaciji da parira snazi i moći Crnog Adama. Ali zbog celog toka priče i neoriginanosti pisaca, nije postojao drugačiji način da se prikaže tužna sudbina i prokletstvo Tet Adama.
Oni koji su ostali do kraja u bioskopu, uspeli su da vide dodatnu, mid-credit scenu u kojoj se Henri Kavil pojavljuje kao Superman ispred Adama u nadi da „popriča” sa njim. Scena kao takva nije dosledna celokupnom razvoju Adama kao lika i deluje kao da su je snimili pre nego što su uopšte znali u kom psihološkom pravcu će lik ići. Takođe, verujem da se insistiralo da baš Superman bude taj koji će da se pojavi kao novi neprijatelj Tet Adama, iako je Adam originalno Šazamov protivnik. Možda Džonson smatra da je dostojan Supermana, a da lagan film kao Shazam! nije dostojan njega? Saznaćemo svakako u kom pravcu će ići budućnost DCEU-a.
decembar, 2022.
