piše: Pavle R. Srdić
Mislim da je Bob Dilan sa razlogom književni nobelovac. Iako njegova muzika više od šezdeset godina izaziva pažnju i biva predmet muzičke, ali i literarne kritike, ovaj vremešni gospodin, koji je od 1988. godine na svojoj turneji bez kraja, i dalje uspeva da zadivi, iznenadi i začudi. I zamislite, to radi bez preterane pompe, čistom umešnošću u muzici i pisanju tekstova za svoje pesme. A zamislite kad malo izađe iz okvira – kad pošalje neke konkretne poruke, kada se obrati konkretnim ljudima iz stvarnog života…
Godine 2002. održana je 44. dodela Gremi nagrada. Na toj fešti dominirala je tada mlada R&B zvezda u usponu, Ališa Kiz, koja je sa sobom ponela pet nagrada, i to u kategorijama za pesmu godine, najboljeg novog umetnika, najbolju žensku R&B interpretaciju, najbolju R&B pesmu i najbolji R&B album Songs in A Minor. Pesma sa tog albuma koja je pokupila ove silne nagrade jeste Fallin’. Te večeri je bila najveća slavodobitnica ove manifestacije, podijum je bio njen. Ališa Kiz verovatno nije slutila, a ni marila sa tolikom dozom lovorika, da će neki smežurani čiča biti oduševljen njenim nastupom, sedeći zavaljen u svoju fotelju. Malo je reći da se oduševio – „ne postoji ništa što mi se kod ove devojke ne sviđa”, rekao je.
Dvadeset devetog avgusta 2006. godine, Bob Dilan je izdao svoj trideset drugi studijski album, muzički ironičnog naziva Modern Times, jer na tom albumu ništa u muzičkom smislu nije bilo moderno. Album je inspirisan klasicima amerikane, rokenrola i rokabilija, bluzom, a kako da ijedan Dilanov album prođe bar bez prstohvata folka. Prva pesma sa tog albuma jeste numera Thunder on the Mountain, o kojoj pričamo ovoga puta. Kompletni autor i producent numere je Bob Dilan. Pesma nije izdata kao singl, no to je neće omesti u plasmanu na singl top-listama, što opet predstavlja svojevrstan kuriozitet.
Ališa Kiz sedi u svome toplom domu. Najedanput, oglasio se njen mobilni uređaj. Stigao joj je SMS, a u istom je pisalo pitanje da li je čula novu Dilanovu pesmu Thunder on the Mountain. Razlog zašto je Kizova trebalo da čuje ovu pesmu jeste pomen njenog imena. Da je taj SMS poslao neko anoniman, neki obožavalac… možda bi ga samo i preletela, ne bi ni primetila. Ali, oči Ališe Kiz pažljivo su bile uprte u uređaj. Poruku joj je poslao kolega iz esnafa, Džon Majer, američki rok gitarista. Napisao joj je – znaš li da te je Dilan pomenuo u svojoj pesmi?
Nije Ališa Kiz bila svesna bilo kakvog pomena dok joj Mejer nije dao CD da presluša pesmu. Bila je preplavljena emocijama – Bob Dilan peva o njoj; pominje Hell’s Kitchen, deo Njujorka u kome je Kizova rođena, a u kojem je živeo i sam Dilan; da je Dilan traži sve do Tenesija i zašto uopšte govori da plače dok misli o njoj? Kizova se preispitivala – da li mu je neko pričao o njoj; da li su se negde upoznali, a da ga nije prepoznala? Planirala je da mu uzvrati referencom u pesmi – ali, po njenom priznanju, ništa dobro se ne rimuje sa Dilan, a kamoli sa Cimerman, što je pravo prezime Boba Dilana.
Nije samo Kizova primetila pomen njenog imena – pohrlili su novinari da upitaju Dilana čemu ova referenca. U intervjuu magazinu Rolling Stone, Dilan je vrlo sumarno objasnio da je gledao dodelu Gremija i nastup Ališe Kiz, koji je bio fenomenalan i izjavio – rečenicu koju ste možda primetili u prethodnom delu teksta – „ne postoji ništa što mi se kod ove devojke ne sviđa”.
Zapravo, možda je prava istina pomalo razočaravajuća. Nije sam pomen Ališe Kiz bio ono glavno u ovoj pesmi. Ališa Kiz je pomenuta u kontekstu druge reference – sekvence stihova koja je pozajmljena iz pesme Ma Rainey američke bluz pevačice Memfis Mini. A referenci je ova pesma prepuna. Na primer, u svakoj od strofa prisutna je karakteristična referenca na po jednu od priča iz zbirke Kenterberijske priče, pisanih u stihu, a čiji je autor engleski srednjovekovni pisac Džefri Čoser, ličnost koja se smatra ocem engleske književnosti i engleske poezije. Da Dilanovi izvori nisu šturi, pobrinuo se i stih u kojem narator kaže da je sedeo i izučavao Umetnost ljubavi, čime Dilan pravi referencu u odnosu na antičkog rimskog pesnika Ovidija, čije je delo Umetnost ljubavi, na latinskom Ars Amatoria, svojevrstan vodič muškarcima kako da nađu ženu, kako da je zadrže, ali i ženama kako da čine isto. Dilan na taj način raspravlja o ljubavi, a nije jedini put da će pozvati u pomoć Ovidija u svojim stihovima na albumu Modern Times. A onda, kako bez Biblije? Sam naslov pesme jeste referenca na Božje ukazanje na Sinajskoj gori, a stih u kojem Dilan govori da je vreme da uzme svoj trombon i da dune u njega, jeste referenca na čin koji u Bibliji čini glasnogovornik Božji, arhangel Gavrilo.
Kritika je bila oduševljena Dilanovim izborom stihova, načinom na koji manipuliše rečima iskazujući svoje misli o ljubavi i religiji, iznenađujući iznova, a sve to praćeno rokabiličnim ritmom muzike, dajući svojevrsnu patinu mislima iskazanim kroz stihove. A, naravno, neke kritičare je, pored svih mogućih referenci i sjajnog muziciranja Dilanovog pratećeg benda, začudilo to da Dilan uopšte zna ko je Ališa Kiz.
Što se tiče top-lista, rekli smo da pesma nije izdata u SAD kao singl, to je učinjeno nešto kasnije u Evropi, ali i bez singl izdanja, na top-listama u Sjedinjenim Američkim Državama došla je do 22. mesta. Sam album je imao sjajne rezultate na top-listama – vrhove je dosegao na US Billboard 200 listi i US Billboard Top Rock Albums, te na top-listama u Kanadi i Australiji, broj dva je dosegao u Italiji i Nemačkoj, a u Ujedinjenom Kraljevstvu je album došao do broja tri. Opet, što se tiče diskografskih podataka, relevantni su oni o prodaji albuma – preko 1 000 000 prodatih primeraka u Sjedinjenim Američkim Državama i platinumski tiraž; preko 300 000 u Ujedinjenom Kraljevstvu, takođe, platinumski tiraž; a u preko 100 000 primeraka je prodat u Kanadi – platinumski tiraž i Nemačkoj – zlatni tiraž.
Zabeležena je nekolicina obrada ove numere – obradili su je članovi grupa Grateful Dead, Fil Liš i The Allman Brothers’ Band, Voren Hejns na jednom humanitarnom koncertu 2006. godine. Svoju obradu je snimila američka rokabili pevačica Vanda Džekson uz pomoć legendarnog frontmena grupe The White Stripes, Džeka Vajta, koji je producirao i svirao gitaru na ovoj numeri. Zanimljivo kod ove obrade jeste što ju je aminovao Dilan lično, koji je ljubitelj dela Džeksonove – što ona nije znala. Naime, Vajt i Dilan su prijatelji, a Vajt je telefonom pitao šta bi to Vonda Džekson mogla da otpeva iz njegovog repertoara, na šta je Dilan odgovorio da to mora biti Thunder on the Mountain. S obzirom na to da je dama pevala, Ališa Kiz je u njenoj verziji bila zamenjena Džerijem Lijem Luisom, poznatim američkim rokenrol pionirom. Ostaje zabeležena i obrada bivšeg basiste Rolingstonsa, Bila Vajmana, sa njegovog albuma Drive My Car iz 2024. godine. Zanimljivo je da se Vajmanu više dopadala verzija Vande Džekson, ali da je, uz njegove lične korekcije, ipak stvorio jednu zasebnu verziju, koja je došla do Dilanovog menadžera, koji je izrazio zadovoljstvo načinom na koji je Vajman obradio numeru.
Još jedan interesantan podatak u vezi s ovom pesmom. U periodu od 2006. do 2019. godine, Dilan ju je na svojoj turneji bez kraja izveo skoro 800 puta, što predstavlja ubedljivo najizvođeniju pesmu uživo sa albuma Modern Times, iako, ponavljamo, nije bila singl. Dilan je prestao da je izvodi krajem 2019. godine, kada je poslednji put izvedena na koncertu u Vašingtonu. Pesma je bila praćena muzičkim spotom, u kojem dominira arhivska građa u formi videa iz Dilanove karijere, od šezdesetih godina do savremenog doba, tj. trenutka kada je pesma izašla i spot snimljen. Što se tiče modernih platformi, zvanični video-spot beleži preko 14 000 000 pregleda na Jutjubu, dok na platformi Spotifaj beleži preko 7 000 000 preslušavanja. Možda ove brojke nisu ravne onima koje dostižu najpoznatije Dilanove numere, ali vredi pomena da se ova pesma kotira jako visoko kada je u pitanju Dilanovo stvaralaštvo u 21. veku.
Kog će to komšiju Dilan sledećeg da opeva?
septembar, 2026.
