Malo je reći da savremena književna scena teži ka novim glasovima, u domenu stvaralaštva, kao i u domenu kritike i stoga su projekti poput dvosemestralne radionice održane u Domu kulture Studentski grad od neprocenjivog značaja za naš kulturni region. Pun naziv je Radionica kreativnog čitanja i kritičkog pisanja i on ujedno sažima glavnu misao – da se polaznicima omogući prostor u kom će se osećati samouvereno i osnaženo prilikom pomnijeg čitanja i podrobnijeg kritičkog pristupanja pročitanom sadržaju. Ovaj značajan projekat vođen je pod stručnim mentorstvom Nađe Bobičić, koja trenutno pohađa doktorske studije na Fakultetu političkih nauka nakon što je diplomirala na Filološkom fakultetu. Nađa se aktivno bavi književnom kritikom sa fokusom na savremenoj produkciji, te je inspiraciju za ovu radionicu pronašla u projektu Criticize this! u kome je i sama učestvovala i koji je posredstvom ponuđenih modula ujedinio mlade glasove regiona.
Radionica kreativnog čitanja i kritičkog pisanja održana u DKSG trajala je devet meseci i pružila je dragocenu priliku svim zainteresovanim da se podrobnije bave književnom kritikom. Polaznici su predstavili svoj rad 13. juna u Klubu Magistrala tokom diskusije o drugom delu „napolitanske tetralogije” Elene Ferante pod nazivom Priča o novom prezimenu. Njih šestoro: Nevena Šaulić, Irena Jovanović, Jelena Lalatović, Aleksandra Mokan, Dara Šljukić i Darko Topalović su u punom sjaju učestvovali u ovom razgovoru koji je zauzeo formu okruglog stola, što je umnogome doprinelo rušenju zida i uspostavljanju bliskosti između polaznika i publike, koja je i sama imala priliku da komentariše i učestvuje u dijalogu. Ovom prilikom smo takođe saznali nešto više o Eleni Ferante i ulozi koju zauzima na savremenoj književnoj sceni. Kritike polaznika bacile su novo svetlo na razne segmente njenog romana i razjasnile detalje koje je spisateljica utkala u delo, a koji postaju jasni tek nakon dublje analize.
Polaznici su u toku trajanja projekta, kao i u DKSG, razmenjivali mišljenja o mnogim elementima neophodnim za pristup pročitanom tekstu. Za radionicu je bitna činjenica da se u njenoj srži može locirati jedna istinska pobuna protiv jednosmernih i usko orijentisanih tokova na savremenoj književnoj sceni što se kristalizovalo na kraju ovog događaja. Trudili su se da svakom obrađivanom književnom tekstu, koji je polazište svake podrobnije diskusije, pristupe iz ugla koji uzima u obzir više bitnih segmenata, poput klase, roda i nacionalnosti, umesto da se fokusiraju samo na jedan, a zanemare ostale. Tokom trajanja radionice, imali su priliku da čitaju dela i pišu kritike, koje su međusobno komentarisali, što je dodalo značajnu dimenziju uključenosti projektu koji je već bio ozbiljne i temeljne prirode. Takođe su se okušali u različitim žanrovima i pristupima analiziranju teksta, što najčešće nije mogućnost koju nudi uobičajeni svet akademije, a ključna je za dalji rad u domenu kritike.
Salman Ruždi, eminentni pisac neustrašivog duha i oštre misli, izjavio je u članku Gardijana da je književnost forma koja ne poznaje strah. Stoga hajde da uvek čitamo, promatramo, podrobno analiziramo i razmenjujemo mišljenja jer samo tako možemo osigurati da književnost odigra svoje najvibrantnije uloge, uloge pokretača neprestanog dijaloga kao i kreatora uporne potrage za odgovarajućim načinom da se rečima oslika svet koji nas okružuje.
Snimak iz Kluba Magistrala možete pronaći ovde dok tekstovima polaznika možete pristupiti preko linka: http://bookvica.net/.
piše: Sanja Gligorić
