ilustracija: Ljiljana Đajić

Ako ste konzument video-igara, verovatno vam je barem jednom spomenuto kako će vam od njih istruleti mozak, ili će vas pretvoriti u zombija, ili nešto slično. Ovakvo mišljenje ima potporu pogotovu kod članova starijih generacija i koji, čuda velikoga, uglavnom igrice nikad nisu ni iskusili. No, dobro, nije neophodno iskusiti nešto iz prve ruke da bi sudio o njegovoj štetnosti, ali ne predstavlja irelevantnu činjenicu. Nekada je najbolji način da se spozna neki fenomen upravo da se on proživi. Međutim, neki od kritičara video-igara potežu ozbiljnije optužbe: seks i nasilje, toliko prisutni u velikom broju igara danas, negativno utiču na njihove potrošače, ne zaglupljujući, već praveći od njih ljude sa pomerenim sistemom vrednosti i štetni(ji)m ponašanjem.

Mnogi će preventivno odgovoriti da nema mesta panici, jer su igrice domen fantazije i virtuelne stvarnosti i da većina ljudi savršeno dobro zna da ih razlikuje, te da se tako ogradi i zaštiti od navodno štetnih uticaja. Naravno, i pitanje i odgovor se fokusiraju na potencijalnu štetu takvih sadržaja, a postoje i oni koji bi iz (određenih) principa takve sadržaje zabranili. Kakav je tačno uticaj igrica na njihove konzumente ostaje jako kompleksno i teško pitanje. Iako teško, to jeste empirijsko pitanje koje se neće rešiti iz udobnosti fotelje već radom na terenu. Dakle, verovatno ćete morati da ga pročitate negde.

Sada ćemo se kratko (i usputno!) posvetiti pitanju da li golotinja u video-igrama dovodi do nekih nepoželjnih stvari. Konkretno, da li široka rasprostranjenost ženske golotinje, uz uloge koje im tipično u igricama pripadaju (a to su sekundarne/pasivne, kao objekt želje/ljubavi muškog protagoniste), predstavlja problem? Da li nam ovo govori da su današnje igrice uglavnom seksističke, jer održavaju određene seksističke predrasude?

Za početak, da osvežimo naš rečnik. Verovatno mislite da znate šta je seksizam. Žena koja je definisala samu reč 1968. godine, Kerolajn Brd, tada je dala vrlo elegantnu soluciju: „Seksizam je vrednovanje ljudi prema njihovom polu onda kada pol nije bitan.” To je, dakle, određena (negativna) predrasuda na polnoj osnovi. Međutim, postoje i drugačija viđenja te reči (ne biste verovali u kakvim sve nijansama dolazi), kao na primer – da je seksizam (kao i rasizam) „predrasuda + moć”, što, na primer, implicira da je nemoguće biti seksista prema muškarcima, jer su muškarci de facto dominantan pol u našem društvu. Razmislite o ovome.

ilustracija: Ljiljana Đajić

Možda najteža optužba danas jeste ona da seksističke igrice „prave” seksističke gejmere. Možda će ovde biti od značaja prisetiti se jednog drugog, malo starijeg i istraženijeg pitanja: da li nasilne igrice prave nasilne gejmere? Ova se optužba periodično vraća iz mrtvih iako je jako teško doći do istraživanja koja nedvosmisleno pokazuju da je ovo tačno. Mnoga istraživanja došla su do zanemarljivih korelacija. Ne treba zaboraviti, doduše, da, iako se pokaže da postoji korelacija, to nije nužno i odgovor na pitanje koje nas stvarno interesuje, a to je da li nasilne igrice uzrokuju nasilje kod ljudi? Moglo bi se ispostaviti da nasilni pojedinci zapravo više i uživaju u takvim igrama, pa da ih više i kupuju. A mogao bi i biti slučaj da postoji neka treća stvar koja uzrokuje oba. Iste probleme deli i pitanje o seksizmu kao rezultatu seksističkih igara. Dakle, da li smo igrajući igrice postali veći seksisti nego da to nismo radili?

Naš problem možemo razbiti na manje delove. Jedan od njih je pitanje da li se na seksualizovane žene gleda drugačije nego na druge. Deluje kao da bi odgovor mogao (neki bi rekli morao) biti potvrdan. Par istraživanja (a ima ih još) govore u prilog tome.

U prvom istraživanju, sprovedenom na Univerzitetu u Padovi, muškarcima i ženama pokazane su slike žena od kojih je polovina bila seksualizovana (npr. fotografisane žene su imale provokativnu odeću i/ili izazovan položaj tela, itd). Nakon toga im je uz svaku sliku dat par reči od kojih birate jednu. Reči koje su korišćene bile su ili tesnije povezane sa ljudima (kao što su reči vrednosti i kultura) ili tesnije povezane sa životinjskim svetom (kao što je npr. reč kopito). Otkrivena je zanimljiva tendencija: oba pola bi se češće opredeljivalo za „životinjske reči” kada bi slika bila ona seksualizovane žene. Zaključak koji istraživači stoga sugerišu jeste da se seksualizovane žene lakše podsvesno dehumanizuju, tj. više „animalizuju”. Treba i spomenuti rezervu da je metod koji su oni koristili, a to je jedna varijanta IAT-a (eng. Implicit Association Test – Test implicitnih asocijacija), kao i sam IAT, još uvek kontroverzan metod.

ilustracija: Ljiljana Đajić

Sledeće istraživanje, sprovedeno na Univerzitetu u Kentu, pokušalo je da pruži uvid u pitanje da li seksualizacija utiče na empatiju. Postupak se sastojao u prikazivanju slika razgolićenih i nerazgolićenih žena i da se zamisli da sve one trenutno trpe bol, a da je u posedu ispitanika ograničena količina lekova koji bi im olakšala patnju. Ustanovilo se da postoji veća tolerancija učesnika na hipotetički bol žena koje su bile provokativnije obučene. Možda iznenađujuće, nije uočena razlika u reakciji u odnosu na pol ispitanika.

Sledeći deo naše slagalice bi bilo sledeće pitanje – da li naša percepcija seksualizovanih žena utiče na to kako posmatramo druge žene? Jedno istraživanje iz Žurnala eksperimentalne Socijalne Psihologije iz 1995. godine iznelo je opet fascinantne rezultate. Lori Radman i Judžin Bordžida došli su na ideju da nekima iz jedne grupe muškaraca pokazuju neutralne, a drugima seksualizovane slike žena, a zatim bi pitali da ocene rad žene koja je sprovodila eksperiment u vezi sa nekim zadatkom koji nema veze sa eksperimentom. Muškarci koji su gledali „seksi varijante” težili su da ocenjuju tu ženu kao manje inteligentnu i kompetentnu, a da je pritom sam njen izgled bio smeran i neutralan.

Ova istraživanja mogla bi da daju osnovanost bojaznima koje smo opisali na početku jer bi demonstrirale da postoji mehanizam koji bi transcendirao virtuelni medijum i učinio samu potencijalnu štetu realnom.

Ovim smo samo zagrebali površinu i bilo bi nezahvalno na osnovu ovoga steći čvrst stav. Zato ćemo ovim pitanjem nastaviti da se bavimo i u sledećem broju gde ćemo pogledati još argumenata i protivargumenata i ponuditi možda najpouzdanije rešenje ovog galimatijasa.

piše: Logoreik

Leave a Reply

Your email address will not be published.