piše: Jovan Mladenović
Ako kažu da su načini za varanje na kartama nastali onog trenutka kada i prva kartaška igra, onda su i falsifikati umetničkih dela nastali paralelno sa razvojem umetničkog tržišta. No, da li se ovaj fenomen isključivo vrti oko sticanje finansijske dobiti? Ukratko – da. Međutim, pravila su često podložna izuzecima, pa tako protiv najduže aktivnog falsifikatora umetnina u SAD nikada nije podneta krivična prijava jer, kako FBI tvrdi, nema pravnih osnova za to. O čemu se zapravo tu radi?
Mark Landis je možda najpoznatiji falsifikator umetničkih dela koji, pravno gledano, nikada nije prekršio zakon. Čak i ne odgovara standardnom profilu falsifikatora: nekoga ko radi isključivo za materijalnu korist ili pak ogorčenog umetnika koji pokušava da kazni svet koji ga nije cenio. Umesto toga, tokom poslednjih trideset godina Landis je kontaktirao sa preko pedeset muzeja i univerzitetskih galerija u više saveznih država, tvrdeći da je bogati filantrop sa kolekcijom koju je želeo da im pokloni u čast svojih nedavno preminulih roditelja. U toku svoje „karijere” imao je široku lepezu identiteta, od filantropa, preko jezuitskog sveštenika, do rođaka bogatog kolekcionara umetnosti. Njegov nizak rast i skroman nastup u kombinaciji sa ekscentričnim držanjem učinili su ga posebno ubedljivim kao donatora. Često se trudio da svoju šaradu potkrepi i materijalnim dokazima, pa je neretko falsifikovao i dokumentaciju koja je potvrđivala autentičnost njegovih falsifikata. Ali čemu sve to?
Landis je bio talentovani umetnik koji je pohađao slikarstvo na Institutu umetnosti u Čikagu. U ovom periodu pokazivao je veliko interesovanje za kompulsivo kopiranje umetničkih dela poznatih umetnika, što je, kako se kasnije ispostavilo, bio jedan od simptoma karakterističan za Aspergerov sindrom. Kao omaž preminulom ocu i još uvek živoj majci, poklonio je svoju kopiju crteža Menarda Diksona kalifornijskom muzeju 1987. godine, ali ga je predstavio kao original.
Ova prva uspešna prevara pretvorila se u dugogodišnju „karijeru”. Kako je Landis u jednom intervju naveo: „Svi su bili toliko fini da sam uskoro stekao naviku da darujem slike muzejima. To što se ljudi tako lepo ophode prema meni bilo je nešto što mi do tada nije bilo poznato i to mi se ubrzo veoma dopalo”. Narednih trideset godina svoje radove je donirao u preko pedeset manjih regionalnih muzeja u SAD. Pažljivo je birao muzeje za koje je zaključio da će im nedostajati osoblje, stručnost i resursi neophodni za otkrivanje njegovih falsifikata. Uspešno je kopirao stilove širokog spektra umetničkih škola – od rokokoa preko impresionizma do modernizma. Imati ovakav stilski opseg i to podjednakog kvaliteta zaista je za divljenje, a možda čak i presedan u umetničkom svetu. Tako je, na primer, 2008. godine Muzeju umetnosti u Oklahoma Sitiju poklonio akvarel na kome je naslikana žena u žutoj haljini, potpisan inicijalima LV, aludirajući na Luja Valtata, učenika Anrija Matisa. Skica je došla sa kopijom stranice iz aukcijskog kataloga, kao dokaz porekla, i pismom čoveka iz Misisipija po imenu Mark Landis. Landis je zatražio da delo bude prihvaćeno u znak sećanja na njegovog oca, poručnika komandanta Artura Landisa Mlađeg. Muzej je već imao verziju ove slike naslikane u ulju, tako da je Landisova skica izložena pored nje, zamenivši Renoarovu sliku koja se do tada tu nalazila.
Njegove donacije su protumačene kao potreba za pažnjom, ali i potvrdom. Pored Aspergerovog sindroma, Landisu je dva puta dijagnostikovana šizofrenija, mada su studije slučaja nedavno sugerisali da bi bipolarni poremećaj mogao biti prikladnija dijagnoza. Uzevši to u obzir, Landis ne može da razume zašto su muzeji uznemireni njegovim „hobijem”. Tvrdi da su njegove donacije odavanje počasti njegovim preminulim roditeljima i da su one delo isključivo čistih namera.
Mark Landis nikada nije pokušao da stekne novčanu dobit ovim putem. Svi njegovi falsifikati donirani su kao poklon. Tek 2010. godine Landis je javno razotkriven kao falsifikator zbog članaka u časopisu The Art Newspaper koji je u velikoj meri rezultat dugogodišnje istrage Metjua Lejningerma, arhivatora u Muzeju umetnosti u Oklahomi. Međutim, prema zakonima SAD, ukoliko falsifikovanjem nije stečena novčana dobit, ova aktivnost se ne smatra nezakonitom.
jun, 2021.
