ilustracija: Srećko Radivojević

Iako su koreni ovog praznika paganski, danas se poklade vezuju za početak uskršnjeg posta kod hrišćana, ali i božićnog posta kod Srba. Vreme poklada odlikuje tipična karnevalska atmosfera, uživanje u hrani i piću kao i predmet koji je tema ovog broja – maske! Običaje poklada poštuju narodi katoličke, pravoslavne a ponegde i protestantske veroispovesti.

Nedelju dana pre posta u narodu vlada atmosfera karnevala, a same poklade padaju poslednji dan te nedelje. Na ovaj dan dolazi do kulminacije običajnih radnji i, u zavisnosti od toga koje su poklade u pitanju, različiti običaji su uključeni. Obraćajući pažnju na to koji post im sledi, pravoslavna crkva razlikuje Vaskršnje, Božićne, Petrovske i Velikogospojinske poklade, dok se u narodu više koriste nazivi kao što su bele i mrsne poklade, nazvane po tipu hrane koja se tada služi, kao i proštene ili pročke poklade, jer je običaj da se na taj dan sve uvrede opraštaju. Kod Srba su najpraznovanije bele poklade u vreme pre uskršnjeg posta.

ilustracija: Srećko Radivojević

Za sam dan poklada negde se pale vatre koje se u pojedinim krajevima i preskaču. Ovaj običaj je vezan za verovanje da će kudelja porasti koliko se iznad vatre skoči, negde se vatra preskakala radi plodnosti, dobrih useva i zdravlja, a vatra služi kako bi se umornom suncu povratila snaga. Na proštene poklade običaj je posećivanje prijatelja i posvađanih članova porodice i međusobno praštanje. Obredno igranje služi kao zaštita od zlih sila, a igralo se na simboličnim mestima – u porti crkve, na raskrsnicama, ali i ispred kafana. Ove igre su ponekad bile i erotizovane i slobodnije.

Ponegde se zadržao običaj da kroz naseljeno mesto prođe povorka koja svraća u svako domaćinstvo kako bi obezbedila dobre prihode na leto. Domaćini daruju maskirane učesnike mesom, slaninom, kolačima ili jajima. Povorka najčešće predstavlja svadbenu povorku pri čemu se u mladoženju maskira ženska osoba, dok muškarac glumi nevestu. U nekim krajevima celu povorku čine muškarci.

Hrana je neizostavni deo ovog praznika, a gozbu su činile razne vrste mesa (mrsne poklade) ili mlečnih proizvoda (bele poklade), dok su ih pratila i razna peciva od kiselog testa jer se smatralo da će zbog tih poslastica sve u domaćinstvu rasti kao što raste kiselo testo. Posebno mesto zauzimaju barena jaja koja su svi ukućani morali jesti, a poklanjali su se i onima sa kojima se treba izmiriti. Ljuske od jaja se ne bacaju, nego se nose u džepovima ili stavljaju u krevet, kao zaštita od bolesti leđa. Pored jaja, ukućani su morali jesti beli luk, ali su se njime i mazali kako bi oterali zle sile i veštice. Svi ovi običaji i obredi predstavljaju oslobađanje od slobodnijeg ponašanja i hrane jer naredni dan počinje post, vreme tihovanja i uzdržavanja.

piše: Aleksandra Vujić

Leave a Reply

Your email address will not be published.