Pok-Ta-Pok, detalj, ilustracija: Filip Nikolić

Da li znate koliko daleko seže fascinacija igrama sa loptom? Jeste li upoznati sa činjenicom da su nekada sportisti zbog nezadovoljavajućih rezultata gubili život? Oni su bili nesvakidašnji heroji koji su postavili temelje današnjim kolektivnim sportovima, i zahvaljujući kojima imamo mogućnost da se zabavljamo gledajući ili učestvujući u istima.

Pre nego što su Evropljani došli na njihov „teren”, narodi koji su naseljavali Mezoameriku zabavljali su se pretečom današnjih kolektivnih sportova. Maje su ovu igru nazivale Pok-Ta-Pok, a Asteci Tlachtli, dok Srednjoamerički Indijanci i dalje igraju nešto slično, i nazivaju je Ulama. Igra je bila veoma značajna ovim narodima, što pokazuje i običaj da se pobeđenima u ratu, pre žrtvovanja, dopuštalo da odigraju PokTa-Pok kako bi se oprostili sa ovim svetom. Igra je stara više od 3000 godina, i spomenuta je u knjizi Popul Vuh, koja je predstavljala svetu knjigu Maja.

Pravila igre su se menjala i nisu do detalja poznata. Sa sigurnošću se tvrdi da je igra bila okršaj dva tima koji su se sastojali od dva do šest igrača. Na nekim likovnim prikazima vidi se i dodatna osoba za koju se pretpostavlja da je bio sudija. Zahvaljujući opremi koju su igrači nosili, možemo utvrditi da je kontakt sa loptom bio ostvarivan kukom, nadlakticama, cevanicama i ramenima. Lopta nije smela da dotakne zemlju.

Tereni na kojima su se igrale različite verzije ove igre bili su u obliku latiničnog slova „l” okruženi dekorisanim zidovima od kamena. U nekim verzijama, na zidove su bili postavljeni obruči, a cilj je bio pogoditi loptom kroz centar.

Značaj ove igre bio je veliki. Zabavi je doprinosilo i klađenje na ishod igre, a nekada se završavala i kobno. Naime, igra je nekad bila praćena ritualnim žrtvovanjem igrača poraženog tima. Naročito su Maje bile pristalice ovakvih kobnih završetaka, a popularno je bilo i klađenje oko ishoda. Scene tragičnih ishoda igre bile su oslikane na kamenim zidovima terena.

Pok-Ta-Pok, ilustracija: Filip Nikolić

Različiti elementi igre imali su i simboličko značenje. Tako je gumena lopta kojom se igralo predstavljala sunce, a kameni obruči kroz koje je lopta trebala da prođe – izlazak i zalazak sunca. Čitava igra simbolizovala je smenu dana i noći ili borbu između života i smrti. Igranje ove igre bilo je i religiozno motivisano i obezbeđivalo je red u univerzumu i obnavljanje života. Lopta je ponekad simbolisala i pobeđenog neprijatelja.

Jedna ekipa Asteka je odvedena u Španiju kako bi se Karlo V, španski kralj, upoznao sa čarima ove igre.

Posmatrači koji nisu pripadali narodima kojima je ova igra bila uobičajena, bili su fascinirani loptom. Zašto baš loptom od mnogih neobičnijih detalja ove igre? Zapravo, lopta je bila od gume, a tada je jedino Mezoamerika imala gumu koja se proizvodila od drveta Castilla elastica. Prva lopta napravljena je u vreme Olmeka.

piše: Aleksandra Vujić

Leave a Reply

Your email address will not be published.