Sonja Radoš je studentkinja završne godine psihologije, sa željenim budućim pravcem u neuronaukama. Amaterski se godinama bavi pisanjem i glumom. U svojim pričama i pesmama bavi se sirovošću i surovošću, ali i nenadmašnom lepotom življenja. Voli da čita, a omiljene su joj viktorijanska i ruska književnost.

Lutanja

Prvi jutarnji zrak obasjao je njegove usnule plave oči, sede vlasi. Ona, starica, nastavila je da pušta svetlost otvarajući zarđale žaluzine kuće.

Pratio je gotovo plašljivim pogledom dok nije zamakla u kuhinju. „Ko je ova žena?”, zapitao se. „Stalno prolazi tuda. Dobro te nije videla, da sam se probudio!”

Miris prokuvanog mleka ispunjavao je početak novog dana. Sporim, umornim pokretima ona je pokušavala da dohvati sve mrvice ispod stola. Nije ni primetila da je on, koracima mekim kao paučina prešao u dnevnu sobu. „Uspeću, naćiću ja novce koje skriva, ne može ih dugo kriti od mene!” Pogled mu se zaustavio na jednoj nezatvorenoj fioci koja mu dečijim glasom  progovori: „Dođi! Ovde su!” Starčevo telo pokrenu se u uzbuđenju, ali mu skoro odmah oči odlutaše i padoše na stari šešir. „Moj šešir! Kada izađem u grad sa njim, pravi sam gospodin!”

Ona, dovršivši poslednje jutarnje spremanje oseti lagani vetrić. „Odakle sad promaja?” Grudi su joj se ispunile strahom i slutnjom pri shvatanju da vetar dolazi od širom otvorenih ulaznih vrata.

Uživao je u šetnji dok je blagim osmehom, ponosno, nalik starom gospodinu, naklonom i izdignutim šesirom pozdravljao prolaznike dok oni, u čudu gledaše čoveka u pižami sa šeširom.

Stade. Radost se pretoči gotovo u bes izazvan promenom boja na jednom čudnom stubu. Crveno, zeleno, crveno, zeleno. Ta svetla troše mnogo struje koju on ne može da plaća!

Starica izađe iz zgrade panično ga tražeći i uputi se kroz park, dalje od ulice.

Odlučnim korakom starac krene da isključi semafor. Nije čuo škripu kočnica i zvuke sirene.

Leave a Reply

Your email address will not be published.