Oliv Outman, foto: Wikipedia

Godine 1856. u gradu Jumi, država Arizona, Lorenco Outman je video neobičnu Indijanku kako prelazi gradski trg bez pratnje. Mnogi stanovnici ovog grada prekinuli su svoje dnevne aktivnosti kako bi ispratili pogledom ovu neobičnu ženu koja fino skrojenom haljinom nije uspevala da sakrije znak koji ju je nedvosmisleno izdvajao i govorio o njenom pravom poreklu. Na bradi je imala plavu tetovažu, znak pripadnosti plemenu Mohave. Stanovnici grada Jume imali su prilike da vide Indijance iz obližnjeg rezervata sa kojima su trgovali, ali još uvek se nije desilo da jedan od njih, još nečuvenije – jedna od njih, prošeta sama njihovim gradom. Užasnut, Lorenco shvati da se Indijanka prerušena u građanku uputila ka njegovoj kući. Bila je mlada, lepa i izgledala je kao da traži upravo njega. Ne mogavši da se seti da li je ikada stupio u kontakt sa nekom Indijankom, Lorenco otvori vrata kuće, sprečivši je da pre toga pokuca. Bio je spreman da zapreti policijom ili puškom koju je držao iza vrata, ukoliko bi se drznula da naruši njegovu čast i ugled. Indijanka stade, popravi nabore na haljini i izgovori jedno sasvim tečno „Lorenco?”. Sekund nakon što su joj potekle prve suze setio se glasa koji ga je tako zvao. A zatim, u liku mlade Indijanke, prepozna svoju davno izgubljenu Oliv.

Pet godina ranije, porodica Outman je spakovala svoj imetak i krenula na put iz Jute ka Arizoni, u potrazi za novim domom i novom mormonskom zajednicom. Nedaleko od grada Jume napalo ih je indijansko pleme Javapaj i taj okršaj je u istoriji ostao zapamćen kao Pokolj Outmanovih. Roditelji i njihovo sedmoro dece bili su pobijeni. Lorenco, najstariji sin, pretučen je i ostavljen da umre, a dve devojčice, Oliv i Meri En, odvedene su u roblje. Oliv je tada imala četrnaest, a Meri En sedam godina. Indijanci su ih koristili za težak fizički rad i neretko su ih tukli, dok ih godinu dana kasnije nisu zamenili za robu sa indijancima plemena Mohave.

Žena iz plemena Mohave, foto: Wikipedia

Pleme Mohave prihvatilo je dve bele devojčice kao svoje. Oliv i Meri En usvojila je porodica plemenskog starešine. Njegova žena, Espaneo, brinula se dobro o njima, a ćerka Topeka smatrala ih je svojim sestrama. Espaneo je čak izdejstvovala da sestre dobiju svoje parče zemlje koje su obrađivale i od čijih prihoda su živele. Kao znak pripadnosi plemenu Mohave devojčice su istetovirane po licu i rukama. Čuvena plava tetovaža plemena Mohave ostaće, zauvek, znak na Olivinom licu koji će je podsećati na godine koje je provela živeći životom Indijanke.

Par godina kasnije, vremenske neprilike izazvale su veliku glad koja je dovela pleme skoro do istebljenja. Meri En je umrla od gladi, zajedno sa mnogim pripadnicima plemena. Oliv je preživela i postala je punopravni član zajednice kada joj je dodeljeno indijansko ime Ouč, i nadimak Spantsa. Iako će po povratku u svoju mormonsku zajednicu tvrditi da nije bila seksualno aktivna sa Indijancima, njen nadimak govori suprotno. Njena prijateljica iz detinjstva, Suzan Tompson (sa kojom se ponovo susrela godinama kasnije), tvrdila je da je Oliv često patila od melahnolije za svojim indijanskim domom u kojem je ostavila muža i dva sina.

Kada je Oliv napunila 19 godina, u pleme Mohave stigao je izaslanik koji je zahtevao da je Indijanci puste da se vrati svom narodu. Vlasti okruga Jume saznale su da u obližnjem rezervatu živi bela devojka, te je, iako su Indijanci odbijali da priznaju da je ona bela, a Oliv nije iskazivala želju da pođe sa komandantom, na kraju ipak zamenjena za konja i spakovana u kočiju koja ju je odvezla nazad u civilizaciju. Dobila je svoje staro ime, novu modernu haljinu i vest da je njen brat Lorenco preživeo, i da se nalazi u gradu Jumi.

Oliv Outman, Bendžamin F. Povelson, foto: Wikipedia

Vest o ponovnom susretu brata i sestre, koji nisu znali da su preživeli, pojavila se u svim lokalnim novinama, pa i šire. Oliv je prihvaćena u zajednici i desetak godina kasnije udaće se za farmera Džona Ferčajlda. Sa njim će napustiti Arizonu, otići sve do Njujorka, a zatim i Teksasa, gde će ziveti sa svojom usvojenom devojčicom Mami. Oliv je umrla 20. marta 1903. godine, od srčanog udara, u 65-oj godini. Tokom života je, zbog svoje prošlosti i tetovaže na licu, imala puno medijske pažnje, ali nikada nije govorila loše o plemenu Mohave i svojoj indijanskoj porodici. Na osnovu njenih intervjua i priča njenih prijatelja i porodice, nastala je knjiga Plava tetovaža : život Oliv Outman. Turistička atrakcija države Arizona, napušteni grad (grad duhova) dobio je naziv Outman, njoj u čast.

Proći će još pola veka do pojave prve istetovirane belkinje u javnosti, koja će svojom pojavom izazvati skandal. U mnogim državama američkog juga nepisanim zakonom vidljive tetovaže su zabranjene ili se smatraju odlikom ljudi nepodobnih za zajednicu, čak i danas. Herojstvo Oliv Outman nalazi se u činjenici da je, obeležena bojom svoje kože, uspela da nađe mesto za sebe u zajednici plemena Mohave, a zatim, obeležena njihovim znakom na licu, pronašla svoj put kao belkinja i Amerikanka u državi Arizona polovinom 19. veka, kada je izgled bio jedino čime je žena zaista raspolagala. Koliko nas bi bilo spremno da uradi tetovažu na licu ili da, nemajući izbor, sa njom izađe na ulicu, pred roditelje, muža i decu? Pomnožite današnju nelagodnost sa deset, oduzmite vek i po i dobićete približnu sliku hrabrosti kojom je Oliv Outman svojom plavom tetovažom prkosila svetu svakog dana svog života.

piše : MoonQueen

Leave a Reply

Your email address will not be published.