ilustracija: Jovana Radujko - Brutalizam i renesansa

Pre nekoliko meseci raspisali smo konkurs u kojem smo vam tražili da spojite poeziju i arhitekturu. U naše virtuelno sanduče stiglo je mnoštvo kreativnih, simpatičnih, setnih, romantičnih i nostalgičnih stihova, a posebno nas je obradovalo što su na konkursu učestvovale poete iz svih zemalja regiona. Ne bez poteškoća, uspeli smo da izbor suzimo na samo tri autora čije pesme imate prilike da pročitate na stranicama koje slede. Uživajte!

IGOR VUKIČEVIĆ

Moderna (2017)

Niknuće nove

strukture iz pepela

naših ideja.

 

Aravena (2016)

Krojačka ruka

šije kuće; oblači

sve beskućnike.

 

Igor Vukičević (rođ. 1993. godine u Novom Sadu) je student Departmana za arhitekturu i urbanizam na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu.
Član je Društva arhitekata Novog Sada i regionalne platforme studenata Tristotrojka. U slobodno vreme se bavi fotografijom.

Takođe, kao član Tristotrojke sa kolegama je organizovao ARHaiku izazov u svrhu skretanja pažnje na zapuštenu arhitekturu Železničke stanice u Novom Sadu.
Pesme nastale u okviru ovog projekta možete pročitati ovde

ilustracija: Jovana Radujko - Brutalizam i renesansa

LJILJANA STOJADINOVIĆ

Odbegla Karijatida

Sopstvenim rukama
izvajao si me
zamrznutu u pokretu
ukočenog osmeha
bez znaka na živom telu
uhvatiš mi pogled
prepoznaš mi lice
besmrtnice

Nisam potomak Čoveka i Duha
ja sam šara u mermeru
kamen u kamenu
kao oličenje tvoje vizije
u meni živi i San i Sanjar
ja sam neuslovljena i večna
sveta ženstvenost
u najširoj ulici
najvećeg grada

Ja sam dublja dimenzija
granica između Neba i Zemlje
plen tvoje podsvesti
ja sam glas u tvojoj glavi
tvoje prvo prepoznavanje lepote
ja sam tvoja Odbegla Karijatida
koja nikada neće zaplesati
jer moja stopala ostaju
zauvek čekajuća

( a, ti
ti si samo Vajar
koji se klanjao
svakom kamenu)

Ljiljana Stojadinović rođena je 1964. godine u Omoljici. Do sada je objavila osam knjiga: Genetsko nasleđe (2001), Čuvari duše (2002), Kad zvona zazvone – povodom 200 godina Prvog srpskog ustanka (2004), Usput rođeni (2006), Kad me Anđeli nagovaraju (2008), Ustaj Lazare (2009), Nepoznata Ksenija – sećanje na akademsku slikarku Kseniju Ilijević (2009), Zasanjane misli (2011). Dobitnik je druge nagrade za poeziju na konkursu Glasovi Melpomene 2017. godine. Pesme su joj objavljivane u elektronskim časopisima kao i u štampanoj književnoj periodici. Živi i stvara u Pančevu.

ilustracija: Jovana Radujko - Brutalizam i renesansa

MLADEN ILIĆ

Sastavljanje mirijevskih ulica mi više nije komplikovano

s prvim snegom, u ovom gradu,

zima me je prvi put presavila

češće gledam ulice nego ranije,

pogled se polako savija i ne brine

hoću li koga sresti

ili promašiti

 

sastavljanje mirijevskih ulica mi vise nije komplikovano.

komplikovani su susreti, od kojih je svaki jalov,

a svaki treći me sakupi pa brižljivo ispituje pokretima

ne pokušavajući da ikako utiče na ono sa čim je u kontaktu.

ipak, strano je biće

 

nekada ovo nije bio moj grad,

a za naselje nisam ni znao.

sada živote upoređujem sa zgradama,

a balkone posmatram kao izrasline.

 

izrasline ubogih, obespravljenih

i možda s pravom ogorčenih

tridesetogodišnjaka

 

sastavljanje mirijevskih ulica mi više nije komplikovano

mapu grada imam, samo još ne znam obrisati mesta

a trebalo bi naučiti, poslužiće,

ako ne meni, a ono drugima čija ću mesta s punim pravom

neprimetno gurnuti u stranu, s pristankom ili bez.

 

Više puta me je izradio, na više

ćoškova i u više parkova, sa puno

različitih vrsta alkohola, puno sličnih

noći i samo jednom sveticom.

 

Ali takvom gradu ja ne mogu ništa,

sam se zaštiti mrakom i svetiljkama.

i ponovo sneg.

 

sastavljanje mirijevskih ulica mi više nije komplikovano

od pijace do marketa, od pekare, ulicom do stanice

niz stepenice. Zgrada, ključaonica, vrata i nazad.

lako ih je sastavljati kada svaka prolazi kroz tvoju sobu,

i samo jedna nije slepa.

Mladen Ilić je rođen u Knjaževcu 1998. godine, studira filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu i pisanjem se aktivno bavi od srednje škole. Bavio se muzičkim novinarstvom, a sada se pretežno bavi pisanjem poezije, kratke proze i nekih esejskih formi. Objavljivao je eseje u časopisu Kult, a poeziju i prozu do sada nije objavljivao.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.