Ilustracija: Ljiljana Đajić

Skarboro je bio engleski Šabac. Iako mnogima ne bi palo na pamet zašto, reći ću jednu stvar koja im je sigurno zajednička. Slikovit vašar. Svaki na svoj način i u svoje doba. Vašar u ovom jorkširskom gradu je ustanovljen poveljom kralja Henrija III 1253. godine i određeno je da traje od Velike Gospojine do Miholjdana, što je nekih četrdeset i pet dana i predstavlja poprilično dug period za održavanje jednog vašara. Istorija beleži da su trgovci iz Skandinavije, Baltika, pa čak i sa, tada vizantijskog, Krima izlagali i prodavali svoju robu na ovom vašaru. Međutim, ta halabuka je trajala stotinak godina, jer je jedan susedni grad uspeo da preuzme primat Skarboru. No, vašar je kako-tako održavan do 1788. kada su lokalne vlasti, usled nepostojanja interesa, ukinule ovaj vašar star pet vekova.

Ostaci srednjevekovnog zamka u Skarboru, izvor: Wikimedia

 Svrha prethodnih redova jeste bila uvod u priču o jednoj baladi iz viktorijanskog doba i jednoj od najpopularnijih akustičarskih pesama popularne muzike. Pesma ne poseduje klasične lirske momente poput neuzvraćene ljubavi ili čežnju, iščekivanje, opis lepote voljenog bića. Ona supstancijalno predstavlja jednu simpatičnu mozgalicu u stihu, koja natera slušaoca da dobro razmišlja. Autor ovih redova zastupa tezu da, pored ove očigledne osobine, pesma želi da metaforično iskaže jedno kompleksno osećanje – ljubav. Pesma ima tri aktera – muškog, ženskog i slušaoca. Prvi deo pesme jeste obraćanje muškarca slušaocu koji je pošao na jedno mesto. Na vašar u Skarboro! Poručuje mu da se ima obratiti ženskoj osobi, koja nije identifikovana u ovoj pesmi, te da joj iznese spisak zadataka koje ona mora da izvrši da bi joj on poklonio svoje srce. Po pesmi, ti zadaci su: tkanje košulje od batista bez vidljivog tkanja ili šava, zatim pranje iste u suvom bunaru, te njeno sušenje na trnu koji nije procvetao „od Adamovog rođenja”. Nakon toga, sledi ženski deo pesme. Žena, kojoj su zahtevi bili upućeni, govori da će ona izneti svoje zahteve i da se nada da će muškarac ispuniti bar onoliko koliko je on tražio od nje. Njeni zahtevi su: kupovina ara zemlje koja se nalazi između slanog mora i peska sa obale, zatim oranje iste ovnovskim rogom i sejanje samo jednim semenom bibera, zatim da to požnje srpom od kože i uveže paunovim perom, da zatim to baci o zid ne dozvoljavajući niti jednom zrnu da padne na zemlju. Tek nakon toga, on će dobiti košulju kakvu je tražio.

Da se primetiti da se radi o pesmi iz naroda. Ne zna se njeno poreklo niti geografsko, niti hronološko, ali su, primera radi, slični motivi zabeleženi u škotskoj narodnoj poeziji, u jednoj pesmi, za koju se smatra da je iz polovine 17. veka, gde patuljak zadaje devojci ovakve zadatke u zamenu za njenu slobodu i neobavezivanje na brak sa njim. Etnomuzikologija je svrstava u pesme takozvanog dorskog modusa, koje su bile karakteristične za doba u koje se smešta, a to je 17. vek, a ostalo je i zabeleženo da je bila standard na repertoaru putujućih trubadura onog vremena.

Sajmon & Garfankl, “Scarborough Fair”, izvor: Wikimedia

No, 20. vek je taj koji je pesmu Scarborough Fair prikazao svetskoj publici. Mladi akustičarski duo, koji se peo na stupce akustik/folk top-lista, legendarni Sajmon & Garfankl su 1966. godine, na svoj album Parsley, Sage, Rosemary and Thyme (prevod je naslov ovog teksta, kao i napev u pesmi) uvrstili i ovu numeru, rearanžiranu u skladu sa stilom ovog dvojca. Dve godine kasnije su odlučili da pesmu izdaju i kao singl koji je bio u sklopu muzičke podloge za film Diplomac iz 1968. godine sa legendarnim Dastinom Hofmanom i En Benkroft u glavnim ulogama. Film je imao simbiotičko dejstvo kako na karijeru Sajmona & Garfankla, koji su lansirani na svetsku scenu, tako i, tada mladog, Hofmana. Naravno, i film je zauvek ostao obojen i upamćen po notama mladih Njujorčana. Iako su pesmu čuli od engleskog folk muzičara Martina Kartija, dvojac je, znajući da je tradicionalna, načinio izvesne izmene u aranžmanu i melodiji, te pesmu potpisao kao svoju. Karti je punih trideset i pet godina osporavao dvojac zbog toga, no nesuglasice su izmirene zajedničkim nastupom 2000. godine. Ova pesma ima veze i sa Bobom Dilanom, koji je izvornu melodiju iskoristio za svoj singl The Girl from The North Country iz 1963. godine, što je hronološki pre Sajmona & Garfankla, ali je vredno pomena.

Ova pesma je bila zapažena i na top-listama. U Irskoj je bila #5, na UK singlovima #9, a na US Billboard Hot 100 #11.

Šabac ima mnogo ritmičniji naziv od Skarboroa, jer nemaju isti broj slogova, pa pitanje „’Oćemo li u Skarboro na vašar?” ne bi imalo nikakvog zaraznog efekta kao ona simpatična tradicionalna pesma o Šapcu i njegovom „vašeru”. Takođe, izvinio bih se svim čitaocima i čitateljkama što im je naslov ulio lažnu nadu da se radi o receptu za neku tinkturu ili melem. Greh na moju dušu.

piše: Pavle R. Srdić

Leave a Reply

Your email address will not be published.