piše: Pavle R. Srdić
Ko zna engleski, znaće odmah i o kojoj se pesmi radi. Neizostavna u mnogim best of kompilacijama AOR roka, i sama je predstavljala svojevrsnu prekretnicu u žanru, ali i pop muzici uopšte, jer su sa njom došle i izvesne novine. A kakve – evo, videćemo baš iz ove priče.
Money for Nothing je singl britanske rok grupe Dire Straits, drugi po redu sa petog studijskog albuma Brothers in Arms iz 1985. godine. Album je prethodio singlu – izdat je u maju 1985. godine, dok je singl izašao na pravoslavni Vidovdan, 28. juna iste godine. Dominantan autor pesme jeste frontmen benda, slavni britanski virtuoz na električnoj gitari i ništa manje značajan autor, Mark Nopfler – kojeg sam, do sada, u nadi da mi niko neće zameriti, uspešno zvao Nofler – bez p – a mnogi su ga zvali i Knofler ili, adelung-vuk-svahili-esperantski Knopfler, a da im ja ne zamerim – svejedno, znamo o kome se radi. Rekao sam dominantan – sticajem okolnosti, i to obično budu one pravne – jelte – kao koautor ove pesme potpisan je ništa manje veliki muzičar, ništa manji majstor svog zanata, a za kojeg, može biti, dosta ljudi i ne primećuje da učestvuje u ovoj pesmi kao prateći vokal. U pitanju je Sting – u toku teksta će vam biti jasnije.
Pesme benda Dire Straits nastajale su na veoma interesantne načine. Simpatične, za priču primamljive i podložne istraživanju. E, pa, baš jedno takvo istraživanje – bolje reći, opit u jednoj robnoj kući obavio je Nopfler. Pesma ima naratora, radi se o radniku jedne robne kuće, konkretno zaposlenom na odeljenju za enterijer. A ideja za ovakvog naratora se rodila u jednoj robnoj kući u Njujorku, kada je Nopfler primetio da je, na sektoru sa TV uređajima, išao MTV na svim televizorima. U te ekrane zijao je jedan muškarac sa bejzbol kapom, čizmama i kariranom košuljom – stereotipni primer američkog radnika, a koji je bio zadužen za raznošenje raznih kutija po radnji. Nopfler je uočio da se radi o vrlo interesantnom tipu, koji je, gledajući u ekrane, davao vrlo odsečne komentare vezane za izgled i nastup muzičara, njihove životne navike, da bi konačni zaključak doneo pesmi i napev u refrenu – „Money for nothin’ and your chicks for free”. Nopfler nije časio ni časa, tražio je olovku i parče papira na kojem je zapisivao misli ovog čoveka i pretočio ih u vanvremenski hit.
Stižemo do Stinga. Otkud on u ovoj pesmi? Prvo, bitno je da napomenemo da je čitav album sniman na britanskom ostrvu Monserat, koje se nalazi na Karibima. Priznajem, jako lep krajolik, kako za uživanje, tako i za rad u prijatnom ambijentu. Na tapetu je bila ova pesma i Nopfleru (a kasnije će klavijaturista benda, Alan Klark, tvrditi kako je ipak ideja bila njegova) pada na pamet da u introu neko otpeva slogan MTV-ja – „I want my MTV!” Nopfleru se jako svidela reklama za pesmu grupe The Police na MTV-ju, Don’t Stand So Close to Me, pa je planirao da taj napev bude snimljen u tonalitetu te pesme. Gle čuda, na Monseratu je u tom trenutku bio i Sting, koji je uživao u čarima jedrenja na dasci. Jedne večeri, momci iz Dire Straits su ga pozvali na večeru i pustili mu Money for Nothing. Sting je pažljivo saslušao pesmu i samo odreagovao: „Opet ste ga uboli…” pa da se ne izražavam dalje. Nopfler je izvukao džokera i predložio Stingu da otpeva prateće vokale i „I want my MTV”, na šta je on i pristao. Pogađajte ko je obilato u narednim decenijama koristio Stingovo „I want my MTV”… pa, MTV! Do samog gašenja televizije, korišćena je u svrhe promocije i najave muzičkih programa ove televizije.
To i dalje ne daje odgovor na pitanje zašto je Sting koautor pesme. Pa, kao što sam naveo, napev „I want my MTV” je snimljen u tonalitetu i fazonu pesme Don’t Stand So Close to Me Stingove grupe The Police, on sam je i autor te pesme. Međutim, on nije hteo nikakva autorska prava od toga. Čast mu je bila da sarađuje sa Nopflerom i njegovom grupom. Međutim, tu na scenu stupa izdavačka kuća Virgin, koja tvrdi da je pesma grupe The Police u njihovom vlasništvu i da, za ovaj mali napev, žele deo autorskih prava. I dobili su. Ali su, posle toga, ušli u sukob sa Stingom, ali to je već druga i duga priča.
Ako ste mislili da je tu kraj kontroverzama i nevoljama – nije. Kako je Nopfler u pesmu uveo živi jezik pripadnika američke radničke klase, bio je slobodan da u tekst uvrsti i reč faggot, koja u engleskom jeziku označava uvredljivi narodni izraz za homoseksualca. Nije dugo prošlo, a tu su već bile reakcije i osude da se radi o homofobičnoj pesmi. Nopfler je te optužbe odbacio, smatrajući da je neophodno uzeti u obzir ko je narator pesme i kakvi su pogledi takvog čoveka na svet. Istakao je da se ne radi o njegovim razmišljanjima o homoseksualcima, niti da se o radi o bilo kakvom udarcu ispod pojasa i skrivenom napadu na ovu zajednicu. Međutim, nije bilo prijatno. Bilo je nastupa na kojima je izbegavao ovu reč, čak je i izbacivao iz numere u miksu za neka best of izdanja grupe.
Godine 2011. kanadski radiodifuzni savet – nazovimo ga tako – doneo je odluku da se originalna verzija pesme ne može emitovati u Kanadi, imajući u vidu da sadrži ovaj podrugljivi termin. Kako su zakoni tu da se krše, dobar deo kanadskih radio-stanica je odbio da se povinuje ovoj odluci, s obzirom na to da su se slušaoci bunili zašto se pušta prilagođena verzija pesme. Da ne dužim – stvar odlazi poprilično daleko, toliko daleko da je ovo telo moralo da sazove neku vrstu javne rasprave, nakon koje je, na nacionalnom nivou, doneta odluka da radio-stanice mogu same odlučivati koju će verziju da puste, ali uz osudu autora da nije bio dovoljno pažljiv prilikom izbora reči za pesmu. Toliko o uvažavanju umetničkih sloboda.
Ovu pesmu je pratio revolucionaran, zapažen i uspešan video-spot. Prvi je globalno poznati video-spot koji je koristio 3D tehniku i koji je u toj tehnici prikazivao ljudska bića. Ali, nije mnogo falilo i da ga ne bude. Naime, Nopfler je stara škola, čovek nije ljubitelj video- spotova, nije voleo da ih snima, jer je smatrao da odvlače pažnju i ubijaju suštinu pesme, a to su tekst-muzika-aranžman. Ljudi su ga ubeđivali da pristane na spot, međutim, on je bio poprilično odlučan. Kako srce nije kamen, njegova tadašnja devojka, Amerikanka, lepo mu je objasnila da to uopšte nije loše za pesmu i da će se tako pesma lakše zavrteti na MTV-ju, koji je bio jako zagrejan za ovu numeru, ali, bez spota – ne biva. Nopfler je poslušao svoju devojku – nije se prevario. Spot je 1986. godine dobio MTV nagrade za najbolji spot jedne muzičke grupe i za najbolji spot godine uopšte. Još zanimljivije je da je ove nagrade pokupila muzička grupa, dok su tehnička lica, koja su neposredno stvarala ovaj uspešni spot, ostala samo nominovana i bez ijedne nagrade. Ironija. Takođe, spot je bio prvi spot emitovan na kanalu MTV Europe, 1. avgusta 1987. godine.
Što se tiče plasmana na savremenim top-listama, pesma je ostvarila zavidne uspehe. Vrhove je dosegla na US Billboard Hot 100, Top Rock Tracks i US Cash Box top-listama, kao i na top- listama u Kanadi, dok je na broju četiri bila u Australiji, Ujedinjenom Kraljevstvu, Finskoj i Novom Zelandu. Na US Cash Box listi je završila na drugom mestu za čitavu 1985. godinu. Što se tiče diskografskih podataka, najveća prodaja je zabeležena u Ujedinjenom Kraljevstvu – singl je prodat u preko 600 000 primeraka, što je donelo platinumski tiraž; u SR Nemačkoj je prodato preko 250 000 primeraka, što je donelo zlatni tiraž, a na Novom Zelandu je prodato preko 150 000 primeraka, što je velika cifra, imajući u vidu da se radi o maloj zemlji po broju stanovnika, pa i ne čudi petostruki platinumski tiraž u toj državi.
Pored navedenih MTV nagrada, pesma je osvojila i nagradu za najbolji duet godine, a bila je nominovana i u kategorijama za ploču godine i pesmu godine. Bila je neizostavna na živim nastupima grupe, od kojih je zapažen onaj na londonskom Vembliju u okviru Live Aid-a, 1985. godine. Zanimljivost za ovaj nastup vezana je za činjenicu da su Dire Straits istog dana imali i svoj solistički nastup u obližnjoj Vembli areni. Kada su završili na stadionu, samo su prešli preko parkinga i otišli u halu da odsviraju svoj koncert. Dve muve jednim udarcem.
Što se tiče modernih platformi, zvanični video-spot za ovu pesmu na dan pisanja ovog teksta beleži preko 161 000 000 pregleda na Jutjubu, dok na platformi Spotifaj beleži preko 747 000 000 preslušavanja, što zaista govori dovoljno o vanvremenskoj popularnosti ove numere.
Radnička klasa nije naivna – da je njima para ni za šta i ženski za džabe…
maj, 2026.
