Pan je jedan od retkih božanstava koji nikada nije živeo na Olimpu sa ostalih dvanaest bogova. Pojedini nisu dospeli tamo jer nisu bili rado viđeni, dok se Pan zadovoljio i životom na zemlji u Akadiji. Rodio se sa kozjim nogama, rogovima, repom i bradom, a zbog takvog izgleda, majka je od njega prestrašena pobegla čim se rodio.
Uprkos ne baš prijatnoj pojavi, Pan je važio za zavodnika i boga koji predstavlja mušku erotsku energiju. Često je prikazivan vrlo slobodno, sa penisom u erekciji, a neretko i u društvu nimfi. Mit kaže da je Pan naučio veštinu masturbacije od oca Hermesa, a da je zatim svoje znanje preneo pastirima sa kojima se voleo družiti. Važi za razigranog šaljivdžiju, ali poseduje i tamnu, razdražljivu stranu.
Naime, uz Pana ide i panika. Ukoliko bi ga neko probudio iz popodnevne dremke (a kao poznati lenjivac, često je voleo dremati) on bi se oglasio gromkim krikom koji bi strašno uplašio svakoga ko se drznuo da prekine njegov san. Kada su Titani napali Olimp, Pan ih je zaplašio, a tokom Maratonske bitke Pan je stao na stranu Atinjana i prouzrokovao strah i paniku u srcima Persijanaca.
Iako je prikazivan u društvu nimfi, pojedine nisu dobro reagovale na njegovu pojavu. Kada se zaljubio u nimfu Pitiju, ona se od straha pretvorila u omoriku čim je ugledala njegovu pojavu. Kada se zaljubio u nimfu Siringu, ona se bacila u močvaru i pretvorila u trsku. Njegovo udvaranje je prihvatila nimfa Eho koja mu je rodila sina i nesrećno završila jer se zaljubila u Narcisa. Ipak, uspeo je zavesti Selenu, boginju Meseca. To mu je uspelo tako što se zamotao u ovčiju vunu kako bi sakrio svoju crnu dlaku. Selena je onda pristala da ga uzjaše i da mu dopusti da sa njom učini šta mu je volja.
Pan je imao i potomke – sedam šumskih duhova koji su ličili na njega i zvali su se Panejidi. Oni su pratili Dionisa i satire.
Plutarh tvrdi da je Pan jedini bog koji je umro. Za vreme vladavine cara Tiberija, Tamus (mornar) je prilikom plovidbe pored ostrva Paksi čuo božanski glas koji kaže da obavesti narod u Palodiji da je veliki bog Pan mrtav. Tamus je to i učinio. Ipak, Robert Grevs smatra da je došlo do nesporazuma i da mornar rečenice Thamus Pan-megas Tethece nije dobro razumeo i da je njeno značenje: tamuz (mesec) mrtav, tj. na zalasku. U prilog tome ide činjenica da su vek posle toga još postojala svetilišta, planine, pećine i oltari posvećeni Panu.
piše: Aleksandra Vujić
decembar, 2017.
