Otmenost ježa, ilustracija: Lea Levi

Ovogodišnje izdanje manifestacije Molijerovi dani održalo se pod sloganom „Knjiženstvenost” i pred domaću publiku dovelo Mjurijel Barberi, autorku i profesorku filozofije rođenu u Maroku. Barberi zauzima značajno mesto u areni savremenih autora koji stvaraju na francuskom jeziku  i svima koji su imali priliku da prisustvuju razgovoru o njenom stvaralaštvu postalo je jasno zbog čega joj ono pripada. Vedrog duha, Barberi je te majske večeri suptilnim i nežno oblikovanim misaonim celinama i spremnošću da pruži odgovor na svako pitanje publike uspela da sve prisutne podrobnije upozna sa vlastitim spisateljskim senzibilitetom. Na šta se misli kada se govori o njenom stvaralačkom senzibilitetu postaće jasnije ako se razmotri Otmenost ježa, jedan od njenih najpoznatijih i najvoljenijih romana, koji je izdat 2006. godine.

Naracija u ovom delu je osmišljena tako da čitalac prati dva glasa koja se smenjuju – Rene Mišel i Palomu. Rene Mišel zaposlena je kao pazikuća u zgradi u ulici Grenel i ima pedeset i četiri godine. Njenu žudnju za promenama i dinamičnošću potvrđuje i naracija dvanaestogodišnje Palome, koja sa svojom imućnom porodicom živi u spomenutoj zgradi. Celokupan roman satkan je iz dubinske težnje ka tome da se svetu pokaže i dokaže da društveni položaj nije odgovarajuće merilo nečijeg kvaliteta i elokventnosti, niti to ikada može biti. Majstor spisateljskog zanata, Barberi uz pitak humor gradi autentične likove čiji kredibilitet ni u jednom trenutku ne dovodimo u pitanje, čak ni onda kada bi se za neke karakterne crte reklo da nisu odgovarajuće za dati lik i upravo u tome leži njena autorska pobeda. Kao deo ove ideje, Barberi pred čitaoce dovodi gospođu Mišel koja uživa u čitanju (naročito Tolstoja po kome je nazvala mačora Lava) i u svakom je trenutku sposobna da široko otvori prozore realnosti i raskrinka mnoge površinske zablude karakteristične za svet imućnih. Isto to uspeva i kod svakog čitaoca koji na prvu loptu možda nikada ne bi pomislio da jedna pazikuća nosi u sebi takvu elokventnost. Raskrinkavanje zabluda o staležu se nastavlja i kada se pridružuje novi stanar, Kakuro Ozu, koji prepoznaje sve ove vrline u gospođi Mišel, čime otpočinje njihovo poklapanje na intelektualnom nivou, a kasnije se nastavlja i na ljubavnom.

Ni dvanaestogodišnja Paloma nije zadovoljna plitkoumnošću koju primećuje kod članova svoje porodice, kojima kao da stalež garantuje i prašta mnoge postupke koji bi se veoma lako mogli dovesti u pitanje. Ona poseduje retku osobinu sagledavanja stvarnosti, te ne dozvoljava da je lažni sjaj finansijskog i društvenog statusa u kome uživaju ostali članovi njene porodice zatupi i učini još jednim buržoazijskim klonom. Naprotiv, Paloma je ljubiteljka mange, japanskih stripova, i haiku poezije, devojčica otvorenog duha i vedrog srca koja se baš zbog svojih humanih kvaliteta pridružuje gospođi Mišel i gospodinu Ozu u upornoj borbi u kojoj se vrlinama mogu pobediti sve vetrenjače koje na put postavljaju lažni ideali, statusni domen, kao i nedostatak širine uma prisutan kod mnogih likova koji se pojavljuju u ovom delu.

Roman Otmenost ježa predstavlja pitko književno delo protkano životnom filozofijom, koje i nakon više od decenije od svog objavljivanja životnošću koja ga krasi hrabro opstaje u težnji ka rušenju predrasuda i društvenih razlika i svakim danom u tome sve više uspeva.

piše: Sanja Gligorić

Leave a Reply

Your email address will not be published.