Anastasija, foto: Wikipedia

Priča sa same granice dugog 19. veka (koji se datira između Francuske i Ruske revolucije) poetično opisuje kraj ovog istorijskog fenomena koji je trajao nešto duže od 100 godina. Detinjstvo i mladost poslednje ruske princeze označilo je poslednje godine 19-vekovne Evrope; sa njenim pogubljenjem pogubljena je cela jedna epoha i svet koji smo do tada znali…

Leto 1901, u Sant Peterburgu grupa studenata izlazi na popločani trg, u pratnji žandarmerije. Drhte i plaču, ruku svezanih na leđima, osećajući poglede posmatrača na sebi. Pre nekoliko meseci menjali su svet uz alkohol, muziku i nekoliko zabranjenih stihova. Pre nekoliko meseci bili su nade i budućnost ove zemlje, ove imperije koja zahvata čevtrtinu poznatog sveta. Pre nekoliko meseci pljuvali su ka bledo-zelenoj fasadi Zimskog dvorca i svemu što je u sebi nosilo smrad korumpirane vlasti. Skidali su kravate i vezivali ih oko glava, citirali Voltera i peli se na stolove, završavajući svoje bitke kafanskim tučama. A sada – osuđeni na smrt koračaju u tišini, korak po korak, dok ih cevi uperenih pušaka streljačkog voda odmeravaju. Na kolena! Pozvali su sveštenika da im očita poslednju molitvu. Na komandu, vod podiže puške ka njima. Trebalo bi da čuju pucanj. Vrisak. Ili ništa. Umesto toga – konj.

Njegova carska eminencija, car Nikolaj II Romanov, ovim proglasom oslobađa smrtne kazne grupu studenata protestanata. Pomilovanje izrečeno i potpisano dana 18. juna 1901. godine.

Šta se desilo, počinje da se šuška trgom i niko više ne obaraća pažnju na mladiće koji su sa samog limba skliznuli nazad u život. Car je srećan. Zašto? Ma nije moguće! Danas? Da, danas. Kada? Jutros. Moram da zapalim sveću, daće Bog zdravlja… U Sankt Peterburgu rođena je beba. Da li zbog ovog događaja, ili ne, dobila je ime koje znači „ona koja kida lance’’. Anastazija.

Anastasija, foto: Wikipedia

Ruska princeza Anastazija Nikolajevna 16 godina kasnije biće pogubljena od strane nekih novih revolucionara. Ipak, detinjstvo je provela kao obična devojčica, jer je kod ruskog dvora zabranjivao da se carska deca razmaze. Zajedno sa svojim sestrama, i kasnije bratom, spavala je na krevetima bez jastuka i kupala se mlakom vodom. Sobu je delila sa sestrom Marijom, i pošto su svuda išle zajedno familija ih je prozvala Mali par. Ono o čemu se danas manje govori kada se pominje princeza je i to da je bolovala od nekog oblika hemofilije – poremećaja u zgrušavanju krvi. Ipak, dadilje su govorile da je veselo i pomalo buntovno dete i da mnogo manje mari za haljine i modu od svojih sestara. Anegdote govore da je u pozorištu jela čokoladu zaboravljajući da skine bele rukavice (pa da li je onda slučajnost što u crtanom filmu, kada odlazi u pozorište, ima dugačke bele rukavice?). Kada smo već kod toga, postoji fotografija na kojoj devetogodišnja Anastazija nosi haljinu skoro identičnu onoj sa početka crtaća.

A šta je sa Raspućinom? Grigori Raspućin bio je mističar i sveti čovek koji se brinuo o zdravlju i blagostanju malih carevića izgovarajući posebne molitve za njih. Princeze su ga veoma volele i poštovale. Ipak, njihovo prijateljstvo je završeno 1910. godine kada je jedna od dadilja iznela skandaloznu vest u javnost – Raspućin posećuje devojčice u nedolično vreme, prilikom priprema za krevet, i one ga dočekuju u spavaćicama! Biće to kraj njegovim posetama carskoj porodici iako će mu mala Anastazija pisati još neko vreme. Raspućin je sahranjen sa ikonom na kojoj se nalazio njen potpis a kada su princeze ubijene otkriveno je da su sve nosile medaljone oko vrata sa njegovom slikom i molitvom.

Spomenik posvećen deci Romanova, foto: pinterest/ Carla C.

OTMA – nije naziv elitne ruske špijunske jedinice, već akronim početnih slova imena ruskih princeza, ćerki Nikolaja II i Aleksandre Fjodorovne – Olge, Tatjane, Marije i Anastazije.

Šta se dešavalo za vreme rata tema je neke druge priče. Ironija je udesila tako da devojčica koja je pokidala lance i čije je rođenje značilo milost i život, završi u tamnici, prognanstvu, i na kraju, ubijena na ulici. Godine 2000. Anastazija i njena porodica kanonizovani od strane Ruske pravoslavne crkve. Nakon ubistva njihova tela odneta su u manastir Ganina Jama u kojem su kremirani. Boljševici su otkrili ovo mesto pa su na briznu premestili tela nešto dalje, dok se neko ne doseti da mesto sahranjivanja carske porodice proglasi svetim. Godine 2011. u porti manastira podginut je jedan od najlepših spomenika novijeg datuma, i prvi spomenik posvećen deci Romanova.

piše : MoonQueen

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.