Vladimir Veličković, "Veliko strašilo no. 4", 1963, detalj, foto: MoonQueen

piše: MoonQueen

Povodom obeležavanja godinu dana od smrti Vladimira Veličkovića, u galeriji Arte je otvorena izložba na kojoj ćete imati prilike da se podsetite ili upoznate sa delima ovog umetnika. U dva izložbena prostora, u ulici Kralja Milana 3 i Andrićevom vencu 12, postavljen je nemali broj Veličkovićevih slika, crteža i grafika u kojima ćete imati prilike da uživate do polovine oktobra.

Vladimir Veličković, "Stub", 1963, detalj, foto: MoonQueen

Na prvoj adresi, Kralja Milana 3, susrešćete se sa nekoliko slika velikog formata karakterističnog za Veličkovićev rad, kao što su Pas br. 23 – varijacije na temu autoportreta, iz 1972, ili triptih Tri faze skoka iz 1975. godine. Obe slike će vas verovatno zaseniti svojom monumentalnošću i naizgled jednostavnošću u kojoj se kriju prostori za subjektivne imaginacije i asocijacije. Na istom spratu vas čekaju i apokaliptični prizori u kojima se stapaju antropomorfni, zoomorfni ili mehanički oblici, uglavnom monohromatske palete, takođe velikih dimenzija. Podstaknuti njihovom estetizovanom surovošću, spustite se na donji sprat, u podrum, ili još bolje, podzemlje, u kojem ćete pronaći manje formate pune začaranih prostora, magije i horora. Ljubitelji Noći veštica uživaće u ovim slikama na kojima Veličković prikazuje podrume, slepe miševe, sove, život i smrt jednog cveta… Moj favorit izložbe je ovde smešteno Polje mrtvih ptica iz 1962. godine, a sa gorčinom koja ostaje nakon ovog platna i razmišljanjima o životima i sudbini ptica, ne zaboravite da posetite i izložbeni prostor na Andrićevom vencu 12.

Vladimir Veličković, "Polje mrtvih ptica", 1962, detalj, foto: MoonQueen

Ovde prikazani crteži i grafike pretežno prikazuju ptice, jednu od veoma čestih tema Veličkovićevog opusa, koje se neretko stapaju ili prepliću sa ljudskim figurama. Krila, simbol i instrument slobode, smenjuju se sa kljunovima, zakrivljenim, krvavim, oštrim, podsećajući na dve strane životinjske, ali samim tim i ljudske, prirode. Dualnost svetla i tame, sa kojom se verovatno svako od nas susreo i borio tokom života, pre svega u sebi, istaknuta je i koloritom ovih dela koja su nedvosmisleno crna (boja) na belom (platnu) uz poneki crveni, usudila bih se da kažem, krvavi, detalj. No, iako je mene prevashodno pogodila ne tako nežna strana ovih slika, prikaz ove izložbe svela bih na iskrenu preporuku da je ne propustite, a asocijacije, emocije i utiske doživećete i proživeti sami, u skladu sa sopstvenim afinitetima i senzibilitetom. Jedno je sigurno – slike Vladimira Veličkovića bi trebalo pogledati. Ja sam sigurna da ćete pred njima nešto saznati, razumeti ili osetiti, a misli koje nakon izložbe ponesete kući slobodno podelite sa nama. U umetnosti nema tačnih i pogrešnih utisaka.

Vladimir Veličković, "Nepoznati II", 1964, detalj, foto: MoonQueen

Vladimir Veličković je rođen 1935. godine u Beogradu u kojem je završio Arhitektonski fakultet. Ljubav prema umetnosti i talenat, iskazani još u detinjstvu, nagrađeni su 1965. godine na Bijenalu mladih u Parizu, gde Veličković osvaja glavnu nagradu. Uskoro, slikar se seli u francusku prestonicu u kojoj će provesti veći deo svoje umetničke karijere. Za člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1985. godine, a 2005. godine i za člana francuske Akademije lepih umetnosti. U aprilu 2007. odlikovan je francuskim Ordenom viteza legije časti. Izlagao je širom zemalja Evrope, Azije i Amerike. Godine 2009. osnovao je fondaciju Vladimir Veličković za crtež koja dodeljuje nagrade najboljim mladim stvaraocima iz oblasti likovne umetnosti. Preminuo je 29. avgusta 2019. godine u Splitu. Vladimir Veličković smatra se jednim od najistaknutijih predstavnika nove, moderne figuracije.

oktobar, 2020.

Leave a Reply

Your email address will not be published.