piše: Lenka Vukotić
Svako je barem jednom, sedeći u toplini svog doma (a pogotovo sad u ovim zimskim mesecima), pomislio kako je lepo živeti u ograđenom prostoru, okruženi svim pogodnostima koje su nam neophodne za preživljavanje. Nakon jela skladištimo ostatke hrane u frižider, a voda nam je dostupna na okret slavine. Uveče, kada smo ušuškani u krevetu i san počinje da nadjačava javu, poslednja misao koja se javlja glasi – ko je izmislio kuću, treba mu dodeliti orden. Ili neka varijacija na temu. Sve u svemu, suština je bitna.
Nažalost, upitno je da će se ikada saznati tačno ime i lik praistorijskog majstor Boba (ili majstora Bobova). Međutim, sama činjenica da arheološki može da se isprati početak ljudskog sedelačkog načina života podjednako je intrigantna.
Dugi period dominacije hladnije klime na Zemlji prestaje pre oko 11 700 godina. Taj trenutak uzima se i kao početak novog geološkog perioda na zemlji zvanog holocen, kome prethodi pleistocen. Momenat kada hladna temperatura dostiže vrhunac naziva se Last Glacial Maximum. LGM se završava oko 19 000 pre sadašnjosti, ali nakon njega postoji još nekoliko hladnih perioda koji prestaju, kako smo naveli, pre oko 11 700 godina. Kao posledica toga, na Bliskom istoku javlja se takozvana neolitska revolucija (neolit – mlađe kameno doba). Zapravo nije revolucija u pravom smislu, jer nije reč o nagloj promena društva i organizacije, već procesu koji je postepeno obuhvatio teritoriju Plodnog polumeseca. Ali jeste revolucinarni fenomen čijim se dostignućima služimo i dan-danas.
Ako nije bilo očigledno, naziv Plodni polumesec sugeriše da je zemljište na ovom rejonu zahvalno u pogledu sađenja i nicanja određenih biljaka. Iskorišćavanjem tog fenomena dolazi do pripitomljavanja određenih biljnih vrsta, poput pšenice ili ječma. Blizina usevima radi lakšeg praćenja dešavanja je verovatno uzrokovala pojavu prvih gorepomenutih majstora Bobova i stalnih nastambi. Ako dodamo tome domaće životinje (goveče, koze, ovce i svinje) i keramičke posude iz kojih mogu da se konzumiraju novonastale namirnice, spakovali smo neolitski paket. Stvaranjem ovog paketa otpočet je sedelački način života kojim živi veći deo planete Zemlje.
Ukoliko vas je ova cela priča zainteresovala i još uvek želite da dodelite onaj orden ljudima iz neolita koji su oformili stalna naselja, ali nemate vremena da skoknete do Plodnog polumeseca, možete se odvesti u obližnji Lepenski Vir u Đerdapskoj klisuri (doduše verujem da smo svi već bili tamo na ekskurziji u 5. razredu). Nažalost, moja škola mene nije vodila na tu ekskurziju, te ne znam koju priču su nastavnice i nastavnici pričali dok su se učenici pravili da slušaju, igrajući se ljigavcima. No, svi smo barem negde čuli da je Lepenski Vir jedan od najvažnijih mezolitskih lokaliteta na ovim prostorima. Ova rečenica naizgled zbunjuje – mezolit je srednje kameno doba, a neolit mlađe kameno doba… otkud onda Lepenski Vir kao tema ovog teksta?
Lepenski Vir jeste mezolitski lokalitet na obali Dunava, ubedljivo najpoznatiji po svojim ribolikim skulpturama. Usled teške prohodnosti Đerdapa, ljudske zajednice bile su usredsređene na lokalne resurse poput ribe, što im je omogućilo da se nastane na obali oko 9500. godine pre nove ere. Međutim, caka leži u transformacionom periodu koji se proteže od 6300–6200. do 5900. godine pre nove ere.
Zahvaljujući usredsređenosti na lokalne resurse, razvio se kontinuitet u naseljavanju tog prostora. Zbog toga, kada su se u transformacionalnom periodu javile kuće sa osnovom u obliku trapeza, keramika i ostaci domaćih biljaka i životinja, prve pretpostavke bile su da se radi o autohtonoj sedentarizaciji populacije ili pak da se dogodila nagla promena. Usledila su istraživanja i analize stabilnih izotopa stroncijuma iz ljudskih ostataka nekih članova populacije. Izotopi su atomi nekog hemijskog elementa čije jezgro ima isti atomski broj, ali različitu atomsku masu. Uzorkovanjem ostataka poput zuba ili kostiju i njihovim analiziranjem mogu se dobiti značajni podaci o ljudima ili životinjama iz prošlosti.
Konkretno, stroncijum je element koji se nalazi u zemljištu ili stenama. U zavisnosti od oblasti u kojoj se nalazimo, odnos dva stabilna izotopa stroncijuma biće različit. Kada pijemo vodu ili jedemo hranu koja je rasla u zemljištu, mi unosimo stroncijum u naše telo. Ako smo, kao u ovom slučaju, sahranjeni na jednom mestu i urade se analize stroncijuma sa naših ostataka i poklapaju se sa stroncijumom u tom zemljištu, može se reći da smo lokalnog porekla. Ukoliko se ne poklapa, verovatno nismo lokalnog porekla, već smo došli sa nekog drugog mesta.
Rezultati gorepomenutih istraživanja pokazali su da neki ljudi nisu lokalnog porekla u Lepenskom Viru. Ti pojedinci imaju i naznake da nisu imali veliki udeo ribe u ishrani (kao što je slučaj sa lokalnom populacijom), i takođe su sahranjivani u položaju koji je karakterističan za neolit. Međutim, lokalni, tradicionalno mezolitski običaji i dalje se nalaze, uprkos dolasku novih ljudi i ideja.
Šta nam ovo govori? Osim što smo teritorijalno bliži dodeli onog ordena…
Transformaciona faza u Lepenskom Viru važna nam je ne samo kao jedan period na vremenskoj skali, već nam može olakšati razumevanje procesa dolaska i prihvatanja neolitskog paketa van Bliskog istoka. Promena nije bila nagla, već su lokalne zajednice postepeno otvarale taj neolitski paket koji su poneli sa sobom ljudi koji su došli i sa kojima su zajedno bivstvovali na jednom prostoru.
Interesantno je kako u istom trenutku u nekom davnom vremenu, na istom prostoru, postoje dve različite tradicije. Zapravo su slične zato što se zasnivaju na istim principima, pogotovo biološkom potrebom za hranom, ali se način na koji se snalazimo da dođemo do tih osnovnih stvari razlikuje. Na kraju ćemo, maltene, svi prihvatiti sedentarni način života. Konzumiraćemo hleb od istih žitarica, jesti isto meso i spavati u vrlo sličnim domovima. Za sad nije došlo do neke nove neolitske revolucije koju će doneti novi ljudi sa kojima ćemo koegzistirati pre nego što promenimo naš način života. Možda ćemo se, kada krene novo ledeno doba (ako ikad i krene), vratiti lovu i sakupljanju i govoriti: ko je izmislio pećinsko stanište, treba mu dodeliti orden…
Tada ću pisati tekst o evoluciji i prvim lovcima-sakupljačima.
februar, 2026.
Literatura:
Borić, Dušan, and Vesna Dimitrijević. 2007. “When Did the ‘Neolithic Package’ Reach Lepenski Vir? Radiometric and Faunal Evidence.” Documenta Praehistorica 34 (December): 53–71.
Borić, Dušan, Marija Radović, and Sofija Stefanović. 2012. “Mesolithic-Neolithic Transformations The Populations of the Danube Gorges.” RCC Perspectives, no. 3: 25–40. JSTOR.
Brami, Maxime, Laura Winkelbach, Ilektra Schulz, et al. 2022. “Was the Fishing Village of Lepenski Vir Built by Europe’s First Farmers?” Journal of World Prehistory 35 (2): 109–33.
