ilustracija: Biljana Rakić

Pored toga što je jedan od najpoznatijih i najčitanijih pisaca današnjice, Murakami je i čovek koji je izuzetno posvećen trčanju. Toliko posvećen da je o tom sportu napisao celu knjigu O čemu govorim kada govorim o trčanju u kojoj, kako on sam kaže, pokušava sam sebi da odgovori na pitanje šta za njega znači trčanje.

U knjizi ćemo otkriti da je Murakami počeo ozbiljno da trči kada mu je bilo trideset i tri godine. Ozbiljno trčanje po njemu podrazumeva da svakodnevno pretrči deset kilometara, i tako šest dana nedeljno. Otkrićemo i da iza sebe ima istrčanih preko dvadeset maratona, pa čak i jedan ultramaraton od stotinu kilometara (iako je to jedna od najzahtevnijih stvari koju je uradio u životu, ne može nam obećati da je neće ponoviti). U poslednje vreme razvio je sklonost ka triatlonu, koji pored trčanja uključuje i plivanje i vožnju bicikla.

„Bol je neizbežan, ali patnja je pitanje izbora.”

O čemu govorim kada govorim o trčanju, Haruki Murakami

Ovu knjigu je i sam pisac definisao kao neku vrstu memoara koji se drže teme trčanja. I doista se ona može tako odrediti. Ako se i sami bavite trčanjem, ova knjiga će vam ponuditi interesantne informacije o tome kako da povećate kilometražu, izdržljivost, kako da pronađete svoju mantru koja će vam pomagati da izgurate i najteže trenutke, koje patike da odaberete i kako da se disciplinujete u trčanju kako bi iz dana u dan postajali sve bolji.

„Ono što ove beleške sadrže ne bih nazvao filozofijom po sebi, ali to svakako jesu izvesni životni principi. Oni možda nisu od velikog značaja, ali su u najmanju ruku veoma lične lekcije koje sam naučio vežbajući, uz patnju koja je bila pitanje izbora. Možda nisu ni opštevažeći, ali ako ništa drugo, to sam ja, onakav kakav jesam.”

O čemu govorim kada govorim o trčanju, Haruki Murakami

Pokušavajući sam sebi da objasni šta za njega trčanje znači, pisac nam zapravo otkriva sebe  kroz svoja razmišljanja prilikom trčanja. Nekada su ona naizgled površna, poput promišljanja o životima prolaznika koje sreće na svojim rutama, do nekih doista dubokih stavova i principa koje Murakami smatra bitnim, kako za sebe, tako i za svakog drugog pojedinca. Jedna od dominantnih ideja koja okupira piščeve misli u ovoj knjizi jeste prihvatanje sopstvenih ograničenja. Kako se Murakamijev broj godina povećavao, tako mu je mladalačka izdržljivost i snaga opadala, samim tim i broj pretrčanih kilometara. No, ono što je važno jeste da uprkos tome, on nije odustao od trčanja jer su za njega trčanje i pisanje u neraskidivoj vezi, te bi odustajanje od trčanja značilo i odustajanje od pisanja. A odustajanje od pisanja je za svakog pisca i odustajanje od života.

Čak i ako nikada u životu niste pomislili da bi trčanje moglo biti nešto što bi vas privuklo, kroz Murakamijevu knjigu O čemu govorim kada govorim o trčanju sagledaćete trčanje iz drugačije perspektive, ali i bolje upoznati jednog od najvećih pisaca današnjice.

piše: Tamara Živković

2 thoughts on “„O čemu govorim kada govorim o trčanju” Haruki Murakami”

  1. Trčanje je meditacija. Tu oni čije telo pa i um ne mogu da miruju pronalaze mir. Nije čudo zašto autor baš u trčanju nalazi inspiraciju za pisanje. Problem je samo što ta tematika nije osvešćena dovoljno pa se pod meditacijom podrazumeva samo jedan način pronalaska mira – kroz mirovanje. O meditaciji tako shvaćenoj govori i većina duhovnih vidiča, a to jednostavno nije tako. Jer neki ljudi do svog mira mogu da dođu samo kroz fizičku aktivnost

Leave a Reply

Your email address will not be published.