Nikola Radić, foto: Dragan Mujan

Zvuk moderne šansone, poetski tesktovi za sanjare i lutalice i Nikolini scenski pokreti koji prenose emociju svake numere otopili su sneg na putu do Dorćol Platza 14. decembra prošle godine, kada je bend Barka Dilo promovisao svoj prvi album nazvan Karta slučaja. Naš januarski sagovornik je muzičar, tekstopisac, ljubitelj francuskog jezika, putnik i poeta, Nikola Radić. Frontmen Barke Dilo i autor zbirke pesama Prolećima si potreban, za KUŠ! otkriva zanimljivosti o kartama, umetnosti, lingvističkoj neograničenosti i nekim slučajnim susretima koji su zavredeli stihove.

Barka Dilo u slobodnom prevodu znači „brod ludaka”. Zašto ste bendu dali baš ovaj naziv i koliko on ima veze sa referencom na kulturološki fenomen smeštanja „ludaka” na brod, tj. njihovo odstranjivanje sa kopna/države?

Iskreno, ime je došlo nakon dugog promišljanja sa grupom prijatelja u jednoj studentskoj sobi. Nismo tad na umu imali reference, ali su se s vremenom nametnuli i Gadjo Dilo, i Remboov Pijani brod, i Ship of Fools. Ima nečeg autsajderskoj u celoj toj priči.

Srpska publika sa oduševljenjem reaguje na vaše pesme na francuskom, a da li ste imali prilike da u Francuskoj nastupate sa pesmama na srpskom? Kako francuska publika reaguje na srpske stihove?

Nastupili smo nekoliko puta u Francuskoj, sa mešanim autorskim srpsko-francuskim repertoarom. Oni vrlo pažljivo slušaju reči, čak i kada ih ne razumeju. Na tome možemo da se zahvalimo generacijama francuskih šansonjera, vrlo zahtevnih i temeljnih po pitanju lirike. Trudim se pre svake pesme na srpskom da ih uvedem u njenu temu, prevedem par stihova na francuski.

Na tvojoj karti slučaja granice su među državama ili među ljudima?

Voleo bih da verujem da na toj karti slučaja granice ni ne postoje. Da nas „divne slučajnosti” vode od jednog do drugog grada, od jednog do drugog susreta. To je u neku ruku i ideja Barke Dilo – žanrovska i lingvistička neograničenost.

Barka Dilo, omot

Socijalno angažovani tekstovi nisu nešto čime se uglavnom baviš, ali pesma Nešto više govori o sudbini radnika jedne fabrike u Bosni, koja bi zapravo mogla biti bilo gde u svetu. Ispričaj nam ukratko o čemu je reč i zašto te je baš taj događaj inspirisao za stvaranje pesme?

Pre nekoliko godina sam imao priliku da posetim tuzlansku fabriku Dita i da upoznam njene radnike koji su, i nakon odlaska firme u stečaj, dan i noć čuvali hladne prostorije i mašine, nadajući se svetlijoj sutrašnjici. Tako da je pesma Nešto više, koju je ovaj susret inspirisao, više dirljiva ljudska priča o vezanosti radnika za fabriku, godine provedene u njoj, kolege.

Jednom prilikom si pomenuo da je Lu iz istoimene pesme devojka koju si imao prilike da upoznaš. Da li je Lu ikada saznala da je prošetala kroz jednu pesmu napisanu na srpskom jeziku?

Lu sam upoznao slučajno, u toku jedne Blablacar vožnje od Bretanje do Bordoa. Pored mene je spavao pas, kome je vlasnik uredno rezervisao i platio vožnju. Napred vozač i Lu, neka vrsta moderne hipi devojke u izlizanom prljavom džinsu sa dugom besprekornom plavom kosom. Pričala nam je o svojim globtroterskim pustolovinama, boravku u Meksiku. Lu zasigurno ne zna ništa o istoimenoj pesmi.

Po čemu su slične, a po čemu različite tvoja Lu i Bretonova Nađa, koja je takođe dobila jednu numeru na albumu?

Oba „portreta” su fiktivna, a zasnovana na stvarnim osobama. Obe su u pokretu, u konturama, izmiču. Ali svakako ima Nadje(žde) i u Lu(tanju).

Zašto noć pripada psima i taksistima?

Zato što gradsku noć, onu duboku, najtamniju, i svaki njen pedalj, oni verovatno i najbolje poznaju.

Svojim pesmama i nastupima dočaravaš publici atmosferu francuske provincije. Opiši nam u nekoliko reči ili u jednom stihu Bordo, grad u kojem si studirao i koji upoznajemo kroz tvoju poeziju.

Upliv olakšanja na vinovoj lozi,

Uprkos svemu uvek je propraćen previranjem

Ali i slatkorečjem

foto: Dragana Nikolić

Šta je to u francuskoj kulturi što je čini toliko jedinstvenom i prepoznatljivom u svetu?

Mislim da su to njen multikulturalni karakter i raznolikost ekspresija. Imigracija je bila jedan od ključnih faktora u stvaranju francuske kulture (ili „francuskih kultura”?), a usudio bih se da kažem da su snaga i slikovitost samog francuskog jezika takođe odigrale značajnu ulogu.

Da li postoje neprevodive francuske reči?

Zaista dobro pitanje. Setio sam se reči le dépaysement: osećaj dezorjentisanosti, izgubljenosti, tuge u nepoznatom okruženju, u stranoj zemlji.

Tvoje pesme često su obojene motivom mora. Kakvu simboliku i značaj more ima za tebe?

Promenljivost, nestalnost, tajnovitost.

Osim tekstova koje imamo prilike da čujemo u izvođenju Barke Dilo, autor si i zbirke pesama Prolećima si potreban. Uglavnom su te pitali ko su tvoji muzički uzori, a koji su to pesnici koji su uticali na tvoje poetsko stvaralaštvo?

Pre svega Rembo, Bodler, T.S. Eliot, Blez Sandrar, Lorka, francuski nadrealisti, Popa. Nedavno sam otkrio i sjajne pesme Orhana Velija, Frederik-Žaka Osana (F.J.Ossang), dansku pesnikinju Inger Kristensen.

Da li pesme nastaju namenski za bend/pevanje ili knjigu/čitanje, ili se stihovi prosto rode u mašti, pa im naknadno dodeljuješ sudbinu?

Uglavnom je nakon prvih par stihova očigledno da li mogu da se „smeste” u muziku ili ostaju na papiru. Zavisi od metra, ritma, izbora reči, pa čak i od tematike.

Barka Dilo, foto: Milan Mladenović

Kuda će u budućnosti ploviti Barka, i da li možemo očekivati neki novi nastup na proleće?

 Nadamo se manjoj turneji u Francuskoj sledeće godine, a nastupićemo i u Beogradu na proleće, ali još ne smem da otkrijem kad i gde.

Poslednje pitanje, koje postavljamo svim sagovornicima – da li možeš čitaocima KUŠ!-a da preporučiš knjigu, film, predstavu, muzičku numeru i umetnika ili umetničko delo kojem bi trebalo da posvete pažnju?

Čitav muzički opus Tima Baklija je fascinantan, kao i Genzburovi konceptualni albumi, slam Sulejmana Diamanke. Od književnosti bih preporučio Sandrarovu Transibirsku prozu, Nevidljive gradove, Fransisa Ponža, Okean more. Filmove Fransoa Ozona, Holy motors, La maladie de la mort, a od novijih ostvarenja Poesia sin fin. Leave no trace, Cold War, The Rider.

intervju vodila: Jovana Nikolić

Leave a Reply

Your email address will not be published.