„Poljubac”,detalj, Frančesko Ajec, foto: Wikipedia

Jao, znam ovu sliku! To je nešto što ste sigurno izgovorili više puta, ali dalje o njoj niste znali ništa da kažete. Postoji podosta umetničkih dela, posebno slika, sa kojima se svakodnevno susrećemo u nekom filmu, seriji, spotu, reklami, ali da nas neko pita ko ih je stvorio, verovatno ne bismo znali, iako je reč o poznatim umetnicima. Za one koji nemaju bazu reprodukcija dela na kompjuteru čije autore mogu časkom da provere preko Google Images ili one koji nemaju Magnus aplikaciju u svakom trenutku, evo jednog spiska koji može da im pomogne, recimo, pri učešću na nekom kvizu, a možda i nekad, ovako, u životu.

Vladimir Borovikovski, Đorđe Petrović Karađorđe, 1816.

„Đorđe Petrović Karađorđe”, Vladimir Borovikovski, foto: Wikipedia

Takoreći – udžbenički primer Karađorđa. Sa ovim portretom viđali ste se sigurno u istorijskom udžbeniku za sedmi, i posle možda za treći razred srednje škole ili gimnazije, ali niste verovatno znali da je autor slike Vladimir Borovikovski, poznati ruski portretista. Na prelazu iz 18. u 19. vek, Borovikovski je uradio niz vladarskih i aristokratskih portreta. Izuzetno sličan portret vođe Prvog srpskog ustanka, naslikao je i srpski slikar Uroš Knežević 1852. godine.

Arsenije Teodorović, Dositej Obradović, 1819.

„Dositej Obradović”, Arsenije Teodorović, foto: Galerija Matice srpske

Još jedna slika koja nas je pratila kroz obrazovanje: u čitankama, udžbenicima, zidovima učionica i holova škola, a opet, kako je MoonQueen to napomenula u prethodnom broju, desilo se to da je danas đaci ne prepoznaju. Od ovog portreta, preko Anastasovih grafika i Valdecovog spomenika, lik Dositeja nam se polako urezivao u pamćenje i postao identitetski lik srpskog prosvetiteljstva. Arsin portret Dositeja ujedno je i jedan od prvih građanskih portreta 19. veka.

Žan-Fransoa Mije, Prebiračice, 1857.

„Prebiračice”, Žan-Fransoa Mije, foto: Wikipedia

Mijeova realna, ali ipak suptilna slika žena koje rade u polju i sakupljaju stabljičice pšenice nakon žetve, izazvala je negativne kritike među onovremenim ljubiteljima umetnosti u Parizu. Pripadnici srednjih i viših slojeva videli su je kao glorifikaciju radničke klase. Mijeova najpoznatija slika uticala je na mlađe francuske umetnike koji su počeli da u svojim delima predstavljaju svakodnevni život radnika i tako doprineli umetnosti realizma.

Frančesko Ajec, Poljubac, 1859.

„Poljubac”, Frančesko Ajec, foto: Wikipedia

Nekako smo navikli da ovu sliku vidimo iz 1500, 3000 ili 6000 delova, ili ako se već neki nisu sa njom susreli na slagalici, starije generacije je možda pamte sa pakovanja za Baći (ital: poljubac) čokoladice. Ovo je zapravo jedna od najpoznatijih slika italijanskog romantizma, nastala u doba Rizorđimenta (ujedinjenja Italije) te je neki vide i kao simboličnu sliku sa političkom konotacijom. Za romantične duše fokus je na ovom ujedinjenom srednjovekovnom paru koji se ljubi filmski nestvarno i sva druga tumačenja padaju u vodu ako se posmatrači vode starom latinskom izrekom da ljubav sve pobeđuje.  

Anri Ruso, Uspavana Ciganka, 1897.

„Uspavana ciganka”, Anri Ruso, foto: Wikipedia

Tamnoputa devojka je zapravo uspavani boem, a ovu sliku sanjalačke tematike i naivne forme mogli ste da vidite u nekoliko filmova i serija (Simpsonovi su jedna od njih). Ruso, koji bi, ako već nije bio dovoljno poetičan kičicom, uz svoje radove ostavljao i stihove, rekao je za ovu sliku: „Lutajuća crna žena, svirač mandoline, savladana umorom spava dubokim snom pored vaze sa vodom. Tuda iznenada nailazi lav, njuška je ali je ne proždire. Tu je i efekat mesečine, veoma poetično.”  

Kasijus Marsel Kulidž, Prijatelj u nevolji (A Friend in Need), 1903.

„Prijatelj u nevolji ”, Kasijus Marsel Kulidž, foto: Wikipedia

Psi igraju poker naziv je serije od osamnaest Kulidžovih slika sa psima kao glavnim akterima, od kojih je šesnaest ovaj američki karikaturista naslikao 1903. godine, kao promotivne slike za kompaniju Brown & Bigelow, dok su prva i poslednja u nizu nastale 1894. i 1910. godine. Sliku Prijatelj u nevolji, kao možda najpoznatiju iz ove serije slika, u kojoj pas iz prvog plana vara u ovoj potencijalno hazardskoj igri, viđali ste sigurno u parodijama, filmovima i crtaćima. Možda vaša reakcija na pse koji igraju poker nije ista kao kod Homera Simpsona, ali biste možda tako reagovali kada biste znali za koliku je sumu prodata prva slika iz serije.

Grant Vud, Američka gotika, 1930.

„Američka gotika”, Grant Vud, foto: Wikimedia

Ako postoji one-hit wonder među slikama, onda je to verovatno ova kultna slika američkog međuratnog umetnika Granta Vuda, znanom po prikazivanju scena iz života Srednjeg zapada (engl. Midwest; savezne države poput Ajove, Kanzasa, Indijane, Ohaja…) odnosno po pravcu poznatom kao regionalizam, koji je nastao kao odgovor na Veliku depresiju. Za ovaj par, tipičan farmerski duo, smatra se da su u pitanju muž i žena ili otac i ćerka, dok su modeli bili slikarova sestra i njihov zubar (nije li svaki zubar pomalo gotik?). Ovo je jedna od najpoznatijih slika američke umetnosti uopšte, i jedno od najviše parodiranih dela u istoriji umetnosti.  

Edvard Hoper, Noćne ptice (Nighthawks), 1942.

„Noćne ptice (Nighthawks)”, Edvard Hoper, foto: Art Institute Chicago

Koliki odjek može da ima jedna vizuelna predstava pokazuje ova slika koja danas takođe predstavlja jedno od najpoznatijih dela američke umetnosti, za koju su pravljeni brojni omaži i parodije. Jedna od njih je slika Bulevar slomljenih snova Gotfrida Helnvajna u kojoj su Hoperovi akteri zamenjeni ikonama američke pop kulture: Merilin Monro, Džejmsom Dinom, Hemfrijem Bogartom i Elvisom Preslijem, a priča se da je naziv te slike inspirisao bend Green Day da snimi istoimenu pesmu.

Endrju Vajet, Kristinin svet, 1948.

„Kristinin svet”, Endrju Vajet, foto: MoMA

Iako se čini da je ovo jedna melanholično romantična predstava, devojka sa slike ne čezne za kućom u daljini poetično, već zapravo pati od jedne neurološke bolesti i do doma ne može da stigne bez poteškoća, što možda ne bismo ni znali da ne postoji umetnikovo objašnjenje slike. Naime, umetnika je inspirisala Ana Kristina Olson koja je verovatno bolovala od ovog poremećaja, tada znatno starija nego prikazana devojka (za koju je model u stvari bila umetnikova supruga). Video ju je kroz prozor svoje kuće u Mejnu, kako pokušava da priđe domu Olsonovih koji je danas pretvoren u muzej, te je odlučio to da naslika.  

 Đovani Bragolin, Uplakan dečak, 1950-ih

„Uplakan dečak”, Đovani Bragolin, foto: IXXI

Ako se ove slike ili neke od njenih brojnih varijacija na temu sećate iz detinjstva, biće vam drago što najzad saznajete ko je umetnik koji je naslikao tu lepu plačljivu plavooku decu sa kojom ste saosećali dok su vas posmatrala sa zidova babine sobe. U pitanju je italijanski slikar Bruno Amadio koji je stvarao i pod imenom Đovani Bragolin, ali i pod drugim pseudonimima. Njegove pomalo kič slike uplakane dece, najčešće dečaka, nastajale su u serijama tokom pedesetih godina 20. veka, a osamdesetih su izazvale paniku među stanovnicima Velike Britanije kada su mediji objavili da je nekoliko domova izgorelo, a da je slika Uplakan dečak unutar njih jedina pronađena sačuvana. Od tada je slika viđena kao ukleta i brojne misterije i urbane legende su počele da je prate. Sad najzad znate i ko ju je naslikao!

piše: Ana Samardžić

Leave a Reply

Your email address will not be published.