Nešto me spopalo grčko stopalo

piše: Ana Samardžić

Dobro došli u novu rubriku Detalj za kraj. U njoj će svaki put biti predstavljeno neko drugo umetničko delo, a da se ime autora i naziv dela ne pomenu nigde u tekstu. Ideja je da na osnovu jednog detalja kompozicije (slike, skulpture, arhitektonskog dela ili nekog drugog umetničkog predmeta) sami saznate o kom delu i umetniku je reč. Pozivamo drage čitaoce da svoje odgovore podele sa nama u komentarima na tekst na sajtu ili društvenim mrežama, a u svakom sledećem broju, biće otkriveno rešenje prethodnog zadatka.

Napomena: U cilju da vaša potraga bude zanimljivija, u tekstovima će se reč umetnik odnositi i na umetnice i na umetnike, a biće reči o stranim i domaćim autorima iz svih umetničkih epoha, kao i savremene umetnosti. Period nastanka umetničkog dela biće naznačen, a kao pomoć, savet je da što više obratite pažnju na detalje koji se nalaze i oko uveličanog predstavljenog motiva.

Važno: Autori i izvori fotografija korišćenih u tekstovima biće objavljeni u svakom narednom broju, kako čitaoci ne bi odmah otkrili o čemu je reč.

Ako je i vas od malena nerviralo to što vam je drugi nožni prst duži od palca, a časopisi vam rekli da je to znak veoma razvijene inteligencije, kreativnosti ili liderskih sposobnosti (dok vam je mama rekla da za to u narodu kažu da vam je majka bolja od oca), znajte da ništa od toga nije tačno (ili bar ne iz tog razloga), već da imate takozvani Mortonov nožni prst, kao i svaki peti čovek ove planete (statistički podaci variraju). Laički rečeno, ova „anomalija” koja se manifestuje kao duži drugi prst od palca, a zapravo se, kako neki smatraju, prva metatarzalna kost na koju se nastavlja palac nije dovoljno razvila, nasledna je i nije zabrinjavajuća ukoliko ne osećate nikakve smetnje ili bol (u suprotnom može da predstavi ortopedski problem zbog pritiska koji ovaj prst preuzima umesto palca, ali se i razlikuje od ozbiljnijeg Mortonovog sindroma ili neuroma koji se odnosi na bol izazvan neuropatijom najčešće nerava između srednjeg i domalog nožnog prsta).

No, antička grčka, klasična, renesansna i neoklasicistička umetnost obiluju primerima Mortonovih stopala koja su po poznatim slikama i skulpturama i dobila ime grčka stopala. Kako je novinarka i autorka Melisa Banigan objasnila u tekstu Zašto Miloska Venera ima duže druge prste na nogama na portalu Atlas Obscura, ovakava anatomija se od klasičnog doba dovodila u vezu sa idealnim proporcijama i zlatnim presekom. Jedan od takvih primera, posebno popularnih u renesansi, možemo videti i na ovoj zagonetnoj slici. U pitanju je jedna ženska figura u lepršavoj haljini sa izvezenim cvećem koja, bosonoga (i vidno Mortonovih stopala), hoda po polju prekrivenom najrazličitijim vrstama cveća. Uopšte, sve je na ovoj slici punoj simbola, rascvetalo i bujno. Svi akteri, kojih sa prikazanom figurom ima devet (šest ženskih i tri muške), smešteni su u prirodu i svi do jednog imaju Mortonov nožni prst. Slika je nastala u doba renesanse, krajem 1470-ih ili početkom 1480-ih i, iako ima različita tumačenja, može se reći da u najvećoj meri predstavlja jednu alegoriju plodnosti. Što se različitih tumačenja Mortonovog prsta tiče, sada možete da kažete da imate grčko klasično stopalo, ali da li možete da odgonetnete o kojoj slici je reč i ko je njen autor?