U oktobru razgovaramo sa Nenadom Todorovićem, kantautorom iz Kragujevca koji, iako veoma mlad, već može da se pohvali zanimljivom muzičkom karijerom. Pre nekoliko meseci izašao je prvi album njegovog bluz/rok benda The Cockblockers Free your mind, a osim u bendu, Nenad nastupa i samostalno pod umetničkim imenom Fluke T. Prošle godine osvojio je dve nagrade na Beogradskom kantautorskom festivalu – drugo mesto po izboru žirija i prvo mesto po izboru publike.
Pišeš, sviraš i pevaš, a pored toga si i student Fakulteta bezbednosti. Kako postižeš sve to i šta je najbolja nagrada za umor koji je, verujem, često prisutan?
Moram da budem iskren, teško je naći balans između fakulteta i muzike. U toku svakog dana ima toliko stvari koje treba obaviti – pisanje, vežbanje, spremanje ispita, ali još uvek uspevam da se izborim sa svime.
Što se tiče satisfakcije, nju pruža upoznavanje novih ljudi, interakcija i energija koju ti publika vraća. Skoro sam imao mini turneju po severu Srbije: Novi Sad, Subotica, Zrenjanin, a bio sam i u Segedinu – u tom mestu niko ranije nije čuo za mene, a ljudi su došli na koncert i svidelo im se ono što su čuli. Posle koncerta sam popričao sa ljudima iz publike i našao se u društvu Korejke, Indijke i Italijana. Slično mi se desilo i u Mariboru, na festivalu Lent. Velika je satisfakcija kada te neko pozove na festival zato što im se dopada to što ti radiš tako da, otići 500 km u jednom pravcu, svirati i posle se vratiti nazad, zvuči teško i naporno, ali meni još uvek to predstavlja isključivo veliko zadovoljstvo.
Šta nastaje prvo – melodija ili reči?
Nema pravila. Neki put se desi da uzmem gitaru i melodija mi padne na pamet, a ništa od teksta ne nailazi u trenutku. Sa druge strane, desi se i da napišem tekst pa tek kasnije stigne muzika. Dešavalo mi se i da sednem i da za petnaest minuta sve bude gotovo, tako da zaista nema pravila.
Tvoje pesme se uglavnom bave muško-ženskim odnosima. Da li je inspiracija (uvek) iz ličnog iskustva ili pišeš na osnovu onoga što zapažaš oko sebe?
Većina jeste iz ličnog iskustva, ali dosta toga je nastalo iz situacija kroz koje su prošli ljudi oko mene, sa kojima i ja mogu da se poistovetim, ali su me za pisanje inspirisali oni. One najličnije pesme, logično, jesu iz ličnog iskustva.
Na novom albumu The Cockblockers-a postoje i tri pesme koje se ne bave muško ženskim odnosima već su više društveno angažovane. Pesma Last Sweet Buy Buy, gde nam je gost Aleksandar Lokner iz Bajage i Instruktora, bavi se međuljudskim odnosima, otvorenošću prema drugima (i na engleskom ne zvuči toliko patetično).
Da li si išao u muzičku školu? Ako nisi, kada si se zainteresovao za muziku i kako su izgledali tvoji muzički počeci?
Nisam išao u muzičku školu. Gitaru sam krenuo da sviram sa trinaest godina – to su u početku bili neki časovi gitare, ali najveći deo ovoga što danas znam nastao je zahvaljujući mom interesovanju, trudu i internetu koji nudi mnoge mogućnosti. Zapravo, rođeni brat je zaslužan što sam ja uplovio u bluz vode, on mi je prvi put pokazao Erika Kleptona. Odatle je krenula ideja da se okrenem bluzu i oformim bluz bend u Kragujevcu u kojem, u tom trenutku, nije bilo bluz bendova, naročito ne sa frontmenom od šesnaest godina.
Ove godine izašao je prvi album tvog benda The Cockblockers, u izdanju muzičke kuće Metropolis music. Koliko dugo ste radili na albumu i kakvo je to iskustvo bilo za vas?
Sredinom prošle godine smo krenuli da radimo na pesmama. Pošto sam ja autor muzike i tekstova, donosio sam ideje na probu, tu smo ih razrađivali, oblikovali, brusili i krajem prošle godine smo ušli u studio. Oko nove godine smo krenuli sa snimanjem, a u junu ove godine smo završili sve, tako da je period rada na albumu trajao skoro godinu dana. Zatim je usledila saradnja sa kućom Metropolis music, kojom sam veoma zadovoljan. Ovo nam je prvi zvanični album i jako mi je drago da je jak izdavač, kao što je Metropolis, stao iza nas. To nam daje vetar u leđa, pečat i afirmaciju da ovo što radimo zaista vredi.
Bend postoji od 2011. godine. Ispričaj nam ukratko kako ste se našli i kako su izgledali vaši počeci? (Da li ste svirali u garaži?)
Prve probe su bile u mojoj sobi, ne u garaži. Drug mog brata je svirao bubnjeve i dogovorili smo se da probamo da sviramo zajedno. Krenuli smo iz razonode, a onda je usledila potraga za basistom, kojih je u tom trenutku u Kragujevcu bilo trojica (ali uspeli smo da se dokopamo jednog). To se dešavalo 2011. godine, a 2013. smo imali promociju EP-a – dvadeset sedam svirki u trinaest gradova u Srbiji. To je bilo jako smešno, jedan osamnaestogodišnjak zove vlasnike klubova širom Srbije i juri svirke za svoj bend koji kratko postoji i nije baš poznat. Ali sam se bacio u vatru i eto, proputovali smo Srbiju.
Kasnije je bend promenio sastav. Ja sam 2014. upisao fakultet i došao u Beograd. Od tada je postavka benda drugacija: Petar Blagojević – bas gitara i Nikola Grozdanić – bubnjevi.
Ko je smislio naziv benda, a ko je dizajnirao logo?
I naziv i logo je smislio brat, koji igra veliku ulogu i podrška je benda od samog početka. U avgustu 2011. godine, tek što smo se okupili, prijavili smo se za manifestaciju Eco street party u Kragujevcu, ali uz prijavu nam je trebao naziv benda. Tada je bila aktuelna serija Californication u kojoj smo čuli za izraz the cockblocker – učinilo nam se okej da probamo sa time. Na kraju se ispostavilo da svi koji su prisustvovali toj prvoj svirci i dalje pamte naziv našeg benda, a on nekako i ide uz fazon bluz-roka. Od toga je kasnije krenuo da se pravi brend, nastao je logo i svi su se oduševili.
Osim sa bendom, nastupaš i samostalno pod umetničkim imenom Fluke T. Kada si započeo samostalnu muzičku karijeru?
Prošle godine u februaru-martu sam imao nalet inspiracije i u periodu od dva meseca sam napisao između trideset i pedeset pesama. Neke su otpale, neke su ostale, ali uglavnom su one nastale uz, i za, akustičnu gitaru. To nije muzika koju sviraju Cockblockers-i, više je pop. Odlučio sam da snimim četiri pesme live, izbacim i vidim kako će ljudi da reaguju. Imao sam malu frku kako će ljudi koji znaju šta sam do sada radio da prihvate nove stvari, ali s druge strane sam shvatio da dokle god ja stojim iza toga što radim ne treba da postoji barijera u glavi šta će drugi reći.
Mnogima se svidelo, usledile su svirke, nakon par meseci je nastalo i ime Fluke T, pa sam odlučio da i uđem u studio i snimim zvanično prvu pesmu. Naišao sam i na super reakcije iz regiona, pisali su hrvaski i bosanski mediji o meni.
Koliko se muzika koju pišeš za bend razlikuje od one koju izvodi Fluke T?
Ne volim žanrovska ograničenja ali što se tiče benda to je ta gitarska muzika, bluz, rokenrol. Pitao sam druge, jer ja ne mogu da budem objektivan, kako im zvuči muzika koju izvodim sam, i dobio sam različite komentare. Nekima liči na Demijana Rajsa, nekima na Eda Širana… Oba pravca su pronašla svoju publiku koja se donekle preklapa, ali ne u potpunosti.
U bendu sviraš gitaru i pevaš, ali se u spotu za pesmu Perfect crime vidi da sviraš i klavir. Kriješ li još neko muzičko iznenađenje?
Klavir je još jedan instrument koji sam poželeo da naučim da sviram, ali nisam išao na časove i ne mogu ni da kažem da umem stvarno da ga sviram. Za ono za šta mi treba snalazim se prilično dobro. Tu mi je mnogo pomogla gitara jer kada upoznaš jedan instrument savladavanje drugog je mnogo lakše. Krenuo sam da učim da sviram i usnu harmoniku. Udarački instrumenti me nisu mnogo zainteresovali. Konkretno, na pesmama Fluke T-ja na kojima sada radim biće novih instrumenata, ali njih neću ja svirati.
Pesmu She don’t need it anymore odsvirao i u maju prošle godine na ulici u Beču i taj je snimak postao nezvaničan video za ovu pesmu. Kako su prolaznici reagovali?
Znajući priče šta se ovde sve dešava uličnim sviračima nisam znao šta mogu da očekujem u jednom Beču. Mislio sam iskreno da prolaznici neće obraćati pažnju, međutim zastajali su i snimali su. Sve je to trajalo samo četiri minuta, ali su ljudi reagovali.
U kojoj bi beogradskoj ulici snimio ovakav spot, a u kojoj kragujevačkoj?
Što se tiče Beograda postoji jedna ulica koja mi se veoma sviđa, to je ulica Koste Abraševića na Zvezdari. Kada padne sneg i kada su krošnje duž ulice pokrivene snegom, ne bih nikada rekao da je u pitanju Beograd, ni da je blizu Beograda. Ali lepa je i kada padne kiša.
U Kragujevcu ulica Slovačkih pobunjenika, sličan je koncept, kuće sa dvorištima i travnjacima, a ispred njih drveće duž cele ulice.
Tvoji spotovi, čak i oni snimani telefonom, veoma su kreativni i kvalitetni. Ko se brine o vizuelnom delu posla?
Brat, Predrag Todorović. Njegova podrška, što se tiče vizuelnog identiteta benda, a sad i mog solo rada, je od početka prisutna, tako da sve zasluge idu njemu.
Sa kime bi voleo da te uporede u rečenici „On je srpski…”?
Pod jedan – ne bih voleo. Ja težim da, pošto radim svoju muziku i sam pišem tekstove, ostavim neki svoj pečat. Ali, da budem iskren, nije da se nije dešavalo da me upoređuju. Dešavalo mi se da me neko upoznaje sa nekim i kaže – Ovaj mali, on je novi Erik Klepton. To sa jedne strane prija, a sa druge stvara pritisak i odgovornost. Bilo je raznih imena, i ja imam svoje idole, ali ne bih voleo da me vezuju za neko ime jer se trudim da ja budem ja.
Kakvi su planovi za budućnost? Šta možemo da očekujemo i gde ćemo moći da te čujemo?
Što se tiče benda, na redu je promocija albuma. Svirka se planira za 6. oktobar u klubu Elektropionir, a zatim ćemo tokom oktobra svirati u Šapcu, Smederevskoj Palanci, Kragujevcu, Gornjem Milanovcu i Čačku. Plan je promocija albuma, do kraja godine planiramo da zaokružimo priču sa Srbijom.
Što se tiče Fluke T-ja, trenutno sam u studiju, radim na novim pesmama i neke od njih će se čuti do kraja godine. Trudim se da budem vredan.
Poslednje pitanje postavljamo svim sagovornicima – da li možeš čitaocima KUŠ!-a da preporučiš knjigu, film, predstavu, muzičko i umetničko delo, kojem bi trebalo da posvete pažnju?
Biografija Boba Dilana, film Ray sa Džejmi Foksom iz 2004, a što se tiče muzike pre par dana mi je iskočio novi album, izašao 1. septembra – u pitanju je Džoan Ozborn – američka kantautorka iz sfere kantri muzike. Izbacila je album Songs of Bob Dylan, na kojem je 12, 13 pesama obradila u potpuno drugom fazonu. To preporučujem ljudima kojima ne odgovara Bob Dilan, da čuju njegove pesme u drugačijem zvuku. I strava tip, Norvežanin, nastupa pod svojim prezimenom Bernhoft – preporučujem njegov album iz 2011. Solidarity breaks. Inače, on dolazi u Beograd u oktobru.
Obaveštenja o predstojećim svirkama Nenada Todorovića pratite na sajtu Fluke T i sajtu benda The Cockblockers kao i fejsbuk stranicama: Fluke T i The Cockblockers.
intervju vodila: Jovana Nikolić
