Argumentum ad verecundiam (argument iz autoriteta)

To vam je kada tvrdite da je nešto tačno zato što je onaj ko tvrdi autoritet u oblasti u koju tvrdnja potpada. Iako nam eksperti itekako trebaju i može biti razumno pozivati se na njih, treba jednostavno imati u vidu da su i oni ljudi i da mogu grešiti. Ono što eksperti govore nije nužno istina. Jedan Tesla je, na primer, mogao da veruje da je teorija relativiteta budalaština i zagovarao „Teoriju etra”.

Argumentum ad logicam (popularno na engleskom nazivana the fallacy fallacy)

Kada tvrdite da je neka tvrdnja neistinita zato što je argument kojim se ona obrazlaže pogrešan. Ovo je greška zato što ljudi mogu da dođu do istine i na pogrešan način. I ćorava koka ubode poneko zrno.

Argumentum ad ignorantiam (argument iz neznanja)

Kada tvrdite da je nešto istina zato što nije dokazano suprotno. Nije dokazano da duša postoji, dakle ne postoji! Nemati dokaz da je nešto istina ne znači isto što i imati dokaz da nešto nije istina. Svakako, kada neki naučnik izvrši gomilu (dobrih) istraživanja u potrazi za dušom i ne nađe ništa, to je verovatno indicija da je nema. Ali ništa više od toga.

 Argumentum ad temperantiam (nekada nazivano „traženjem zlatne sredine”)

Kada smatrate da istina mora biti na pola puta suprotstavljenih ekstrema; možda najbolje ilustrovano kroz gnusnu floskulu „istina je negde između”. Nekad će biti između, nekad neće.

Argumentum ad populum (argument iz većine)

Da li ste znali da su svi u srednjem veku mislili da je zemlja ravna? Pa niste, jer ne možete znati neistine stvari. Ispostavilo se da je dominantno viđenje Zemlje u Evropi u srednjem veku bilo zapravo verovanje u sferoidnu Zemlju.

Petitio principii (kod nas poznata, rogobatno, kao „pretpostavljati nedokazano kao dokazano”)

Kada obrazlažete nešto nečim što samo po sebi traži objašnjenje tj. argument. Primer: meditacija je dobra zato što poboljšava stanje duha i tela. Jednom skeptiku će to delovati krajnje neubedljivo zato što izgleda kao da se tvrdi da je meditacija dobra zato što je dobra za telo i duh. Ili, još sažetije; da je meditacija dobra zato što je dobra.

Crvena haringa (red herring)

Radi se o maskiranom pokušaju da se skrene sa teme ili da se tvrdi nešto dajući irelevantno objašnjenje. Ova logička greška je, navodno, dobila baš to ime zato što se ova riba koristila da maskira trag plena od pasa u toku lova.

(Argumentum) ad hominem

Kada tvrdite da je nešto istinito zbog toga kakav je onaj koji to tvrdi. Primer: ovo što je Panta rekao je istina, on nikada ne bi slagao! I suprotno: pa naravno da je laž, zar ti ne znaš da je Panta političar?!

Argumentum ad naturam

Kada implicirate da je nešto dobro zato što je prirodno, ili da je nešto loše zato što je neprirodno. Primer: opijum je vrlo prirodan, ali je, po svemu sudeći, prilično loš za vaše zdravlje. Prirodno je i da umrete od neke prirodne bolesti, ali je teško zamisliti nekoga ko bi tvrdio da je to dobra stvar za njega samoga (možda, ajde, za komšiju). Evo jedan potencijalni primer: pijenje kravljeg mleka. Da li biste pre rekli da je to prirodno ili neprirodno? Trebalo bi da vam bude neposredno očigledna muka sa samim terminom prirodno.

Kockarska greška

Zanimljiva zato što je to jedan primer gde nas intuicije obično varaju. Recimo da na bacanju novčića dobijete 10 puta zaredom pismo. Neko želi da se opkladi sa vama da će 11. put biti glava. Da li su veće šanse da tada padne pismo ili glava? Pa glava, jer koje su šanse da padne 11. puta pismo, molim vas!? Je l’ tako? Njet. Svaki put kada bacite novčić (pod uslovom da je savršeno balansiran), šanse su tačno 50 posto. Tačno je da je malo verovatno da će novčić da padne 10 puta za redom na istu stranu. Tačno je i da je još manja verovatnoća da će da padne 110 puta na istu stranu. Međutim, sam novćić i zakoni fizike ne mare koliko ste puta bacali novčić. I drugo, neverovatne stvari se dešavaju stalno. Da li vam se ikada posrala ptica na glavu? Baš vama? Nemoguće!

piše: Logoreik

One thought on “Neke logičke greške za koje morate da znate”

Leave a Reply

Your email address will not be published.