piše: Nevena Stajković
Pojam arete potiče od starogrčke reči ἀρετή i prevodimo je kao izvrsnost, vrlina. A ko bi drugi bio nosilac vrline, ako ne starogrčki junaci? S tim u vezi razvio se i koncept aretičke etike, prisutan u Homerovim epovima Ilijada i Odiseja. Ilijada opeva poslednju godinu Trojanskog rata koji je trajao deset godina, a vodili su ga Ahejci protiv Ilija, odnosno Troje. Do sukoba je došlo kada je trojanski princ Paris oteo Helenu, suprugu Menelaja, kralja Sparte. Ipak, pokretač radnje u spevu nije Helenina otmica, već Ahilejev gnev rezervisan za Agamemnona, Menelajevog brata i zapovednika grčke, odnosno ahejske, vojske. Odiseja se nadovezuje na ovaj spev i prikazuje desetogodišnje Odisejevo lutanje u želji da se vrati kući, na Itaku, gde ga čekaju sin Telemah i verna Penelopa. U međuvremenu, njegov dom okupiraju Penelopini prosci, te jednu od glavnih okosnica epa čini i Odisejeva osveta proscima.
Vratimo se principu aretičke etike. Dati princip bazira se na pojmu arete, tj. onome što čoveka čini izuzetnim, posebnim. To je, u stvari, etika individualnosti jer heroj koji poseduje arete je jedinstven. Tako Ahilej, sin morske nimfe Tetide i kralja Peleja, te centralna figura Ilijade, ima vrhunsku arete, što mu pruža istaknuto mesto u ahejskoj vojsci. Uz vrhunsku arete, on dobija i time, priznanja iskazana darovima. Tako on, nakon što je osvojio grad Lirnes, dobija robinjicu Briseidu kao nagradu za hrabrost.
Ljubomoran što je, da bi sprečio kugu, morao da vrati robinjicu Hriseidu, Agamemnon oduzima Ahileju Briseidu. Taj potez tumači se kao kršenje aretičke etike i služi kao motivacija Ahilejevog gneva, a samim tim i kao polazna tačka zapleta Ilijade. Logika kojom se vodio Agamemnon nije u vezi sa aretičkom etikom, već ima pragmatičnu prirodu – on ima najveću vojsku, te je zbog toga vođa, poseduje arete i može da odlučuje kako želi. Dakle, Ahilej se povlači iz borbe, što dovodi do grčkih poraza i kobnih gubitaka. Njegov povratak u bitku motivisan je željom da osveti svog najboljeg prijatelja, Patrokla.
U ovom spevu, sa aretičkom etikom povezana je kalokagatija (καλοκαγαθία). Ovaj pojam predstavlja spoj lepote i dobrote, odnosno verovanje da fizička lepota implicira dobrotu. Tako je u Ilijadi telo odrednica identiteta, a ne duša. U 2. pevanju ahejska vojska razume Ahilejev bunt i povlačenje iz borbe, dok osuđuje ružnog i hromog Tersita koji takođe kritikuje Agamemnona i iskazuje nezadovoljstvo ratom. Isto tako, Parisu je oproštena lakomislenost, uprkos tome što je kukavica i hvalisavac, zato što je lep. Pored estetike, junakov identitet vezan je za dinamiku, odnosno pokretljivost tela. Dinamični udovi poseduju životnu snagu, pa je zato uz Ahileja uvek prisutan epitet brzonog.
Upravo zbog aretičke etike, Ilijada ne poznaje koncept dobrog i lošeg u moralnom smislu, već se fokusira na izuzetnost, kojoj je neizuzetnost u suprotnosti i izostavljena je iz herojskog sveta. Međutim, na aretičku etiku se u Odiseji gleda sasvim drugačije. Odisej, za razliku od Ahileja, nije savršen junak jer se njegova arete ogleda u veštini i lukavstvu, pre nego u snazi. Ipak, to ne znači da Odisej nije jak, njega Atena obdari snagom. Ova razlika u shvatanju aretičke etike u dva speva može se objasniti sadržajem. To nas dovodi do likova koji nisu junaci – dadilje, svinjari, ključarice – koji svejedno imaju značajnu ulogu u fabuli Odiseje. Tako u 22. pevanju Telemah i Penelopa ne prepoznaju Odiseja prerušenog u prosjaka, ali dadilja Euriklija uočava ožiljak na njegovom bedru perući mu noge i shvati da je to on. Sociološka širina Odiseje još jedan je znak udaljavanja od aretičkog shvatanja.
Odiseja, dakle, nije ep o ratu, te ima više prostora za druge veštine i osobine osim ratničkih. Odisej je često nazivan dovitljivcem, a Odiseja nam pruža nekoliko epizoda u kojima u prvi plan dolaze njegova lukavost i mudrost. Tako naš junak pobeđuje Kiklopa Polifema, prolazi između Scile i Haribde i uspeva da ne podlegne pesmi Sirena. Ipak, najznačajniji Odisejev podvig jeste pobeda nad Penelopinim proscima. Dosetio se da jedino prerušen u prosjaka može da se uvuče u svoj dom neopaženo. Onda je organizovao takmičenje u streljaštvu. Uslov je bio da se koriste Heraklovi luk i strela, te, pošto je jedini mogao da odapne strelu tim teškim lukom, skinuo je masku i, uz pomoć Telemaha i nekolicine svojih lojalnih ljudi, pobio nepristojne prosce.
U Homerovim epovima prisutan je i pojam aner – junak, muškarac u simboličkom smislu. Sukob između Odiseja i prosaca može se posmatrati kao borba između aner i ne-aner muškaraca, što je u skladu sa aretičkom etikom. Ipak, u ovom spevu je jasno iskazana polarizacija na etičkoj osnovi – razlika dobra i zla – te se ovaj sukob može smatrati i pobedom dobra nad zlim. Osim što ukazuje na Odisejevu lukavost, ova epizoda simbolizuje i njegovu pobedu nad haosom i nepravdom koji su vladali u njegovom odsustvu. Odisejev povratak na Itaku ukazuje na to koliko je privrženost porodici i domovini važna.
Iako se najčešće ne osećate kao junaci i junakinje Homerovih epova, negujete svoju arete. Ona u današnje vreme obuhvata zahvalnost, iskrenost, kreativnost, milosrđe, odanost, pravednost i druge vrline koje nas čine dostojim življenja.
april, 2024.
