Slika: Žorž Pjer Sera, Nedeljno popodne na ostrvu Grand Žat

piše: Aleksandra Biro

Nakon što ponovo možemo izaći u bilo koje doba dana i otići kuda god nas želja povede, mnogi biraju provod u vidu letnjih većeri na keju, uz fino društvo, muziku i piće. Međutim, ima i onih koji se pakuju i sa porodicom ili prijateljima odlaze na obalu neke reke, i tako, sunčajući se, sedeći u hladu ili šetajući psa, uživaju u svežem vazduhu i letnjem povetarcu.
Upravo je boravak kraj reke bio jedna od značajnijih aktivnosti društva devetnaestog veka u Francuskoj, i to ne samo kada je reč o višem staležu. Pobeći, bar na jedno popodne, od zagađenog vazduha, posledice industrijalizacije, ili otići da vidiš ljude i budeš viđen. To su mogli biti razlozi za okupljanja ili izolaciju ove vrste, međutim, složićete se da nije neophodno tražiti izgovore i opravdanja za sedenje na obali, u hladu pod drvetom, uživajući u pogledu na reku.

Slikar koji je ovakve prizore birao za svoje teme bio je Žorž-Pjer Sera. Studirao je vajarstvo, nakon čega je bio na Akademiji lepih umetnosti (École des Beaux-Arts), prestižnoj pariskoj akademiji, od 1878. do 1879. godine.

Sera se smatra začetnikom neoimpresionizma, tačnije poentilizma (ili kako je sam nazivao svoju umetnost, divizionizma). Za ovaj umetnički pravac, karakteristično je nanošenje čistih boja koje se ne mešaju ni sa jednom. Ono što je prouzrokovalo oslanjanje na naučne metode prilikom stvaranja umetničkog dela tokom 19. veka, jesu mnogobrojna naučna otkrića vezana za čulo vida i doživljaj boje. Smatrajući da su tri osnovne boje sunčevog spektra žuta, crvena i plava, spoj te tri boje daje belu svetlost. Tako je komplementarna boja svake pojedine, zapravo, rezultat spajanja druge dve. Neoimpresionizam je, dakle, tehnika koju odlikuje naučni pristup, i u kojoj se primarne i komplementarne boje nanose na površinu sitnim potezima (npr. tačke) jedna do druge da bi se u oku posmatrača stvorila iluzija celovitosti forme. Slike, rađene ovom tehnikom, imaju kompozicijsku smirenost i strukturu koja odaje utisak stalnosti i stabilnosti, a okvir slike Sera je takođe izvodio poentilistički. Sera je svoj sistem poentilizma razvijao u svojim pejzažima, te je tako svake godine išao na drugo mesto na obali, kako bi slikao drugačiji prizor.

Slika: Žorž Pjer Sera, Nedeljno popodne na ostrvu Grand Žat

Godine 1884. otpočeo je rad na velikoj slici Nedeljno popodne na ostrvu Grand Žat i u naredne dve godine nastaje slika koja će biti jedno od prvih dela neoimpresionizma. Sera, stvarajući veliki broj neverovatnih dela, pomera stav impresionista o svetlosti i oku ka nauci i naučnim razmatranjima o boji i prostoru. On ne slika svetlost onako kako ga oko vidi (realizam oka), već sliku podređuje zakonima optike.

Na slici Nedeljno popodne na Grand Žatu Sera prikazuje svet Pariza, susret različitih društvenih slojeva na jednom mestu. Vidimo gospodu sa cilindrom i štapovima, ali i momka sa kačketom i tregerima koji nije pripadnik građanske klase. Kada je reč o ženskim figurama, nejasno je da li su to elegantne dame ili su, ipak, prostitutke. Vidimo, dakle, određene naznake odmora i opuštenosti, ali isto tako osećamo i nekakvu otuđenost.

Sa razvojem industrijalizacije, kapitalizma i modernizacije, radnička klasa čezne za slobodnim danima i odmorima. Čovek postaje deo industrijske mašinerije, što za posledicu ima manjak slobodnog vremena, zanemarivanje sopstvenih i tuđih potreba, umor, usamljenost i nezadovoljstvo. Muškarci postaju primorani da odu u grad kako bi stekli novac, radeći u novoizgrađenim fabrikama. No, nisu samo radnici bili ti koji su čeznuli da slobodno vreme provedu u prirodi. To je činila i građanska klasa, doduše, privilegovana da boravi na mnogo luksuznijim mestima. Slika  Nedeljno popodne na Grand Žatu, prikazuje jedan lepo iskorišćen slobodan dan, ali uprkos tome, obojen atmosferom izolovanosti, usamljenosti i otuđenosti.

Slika: Žorž Pjer Sera, Kupači

Slika za koju se smatra da je pandan Grand Žatu, Kupači, nastala je nešto kasnije i takođe prikazuje klasičan odmor tokom sunčanog dana kraj reke. Teoretičari smatraju da je ovo drugi kraj obale u odnosu na prvu sliku i da je ovo nagoveštaj procvata modernizacije. Vidimo  muške figure u prirodnoj veličini kako leže ili sede na obali, dok se nekoliko mladića kupa u reci. U pozadini vidimo fabrike koje rade punom parom i deluju skoro preteće. Smatra se da je u blizini postojao plivački klub i da su ovi mladići članovi, a da su ostala, starija lica, radnici tih fabrika koje, uprkos daljini, upozoravaju i nagoveštavaju sled događaja, odnosno prevlast novog kapitalističkog sistema.

Uprkos činjenici da slika nastaje krajem 19.veka, tema koja je na slici prikazana čini se tako bliskom i poznatom. Savremeni čovek lako može da se poistoveti sa ljudima koje Sera slika, upravo zbog činjenice da kapitalistički sistem i problemi industrijalizacije i modernizacije pretrajavaju i dan-danas. Iako je svoje slikarstvo video kao produkt naučnih činjenica, te samim tim u slikarstvo uveo nov umetnički postupak, ovaj slikar je odabrao da inovativnost iskaže kroz temu koja i danas živi.

jun, 2020.

Leave a Reply

Your email address will not be published.