„Impresija: rađanje sunca”, Klod Mone, foto: Wikipedia

Najpre da se izvinim ljubiteljima fudbala ako su uopšte pomislili da se iza ovog naslova krije nešto što ima veze sa loptom i uredno podšišanom zelenom travom. Reč je u stvari o predstavama beskrajnog (ne samo plavog) neba u slikarstvu, kao i njegovim najbrojnijim stanovnicima – oblacima i zvezdama. Ne znam da li na ovom svetu pored naših misli i osećanja postoji nešto univerzalnije od neba ka kome svi podignemo glavu u želji da procenimo vremenske uslove ili pak očekujući neko prosvetljenje, i svi vidimo istu sliku – razigrane oblake na suncu, graciozne zvezde u tmini, sivilo ili paletu vatrenih boja. Ipak, u tim oblacima i sazvežđima često pronalazimo oblike koji nas asociraju na neki simbol, životinju, zemlju ili nešto drugo. Šta su umetnici videli na nebu i kako su ga predstavljali, saznaćete u tekstu koji sledi. Nadam se da će se svideti i onima koji su možda očekivali nešto drugo.

Jakob van Rojzdal, Pogled na Harlem, oko 1665.

„Pogled na Harlem”, Jakob van Rojzdal, foto: Wikipedia/ Web Gallery of Art

Nebo je oduvek bilo sastavni deo bilo kog pejzaža ili neke druge kompozicije smeštene u prirodi, ali ovoliko prostora (nekad i više od dve trećine platna) davali su mu najpre majstori zlatnog doba holandske umetnosti. Beli penušavi oblaci na svetloplavom nebu Rojzdalove slike nagoveštavaju sunčan i miran dan u Harlemu. Prepoznatljiv po svojim pejzažima sa oblacima, olujnim nebom, vetrenjačama i starim zamkovima, Rojzdal prednjači u ovakvim predstavama koje neki nazivaju cloudscapes ili skyscapes. Zanimljive su debate istoričara umetnosti o tome da li su oblaci holandskih umetnika realni ili idealizovani, pa tako neki smatraju da su tada već postojali precizni Atlasi oblaka uz pomoć kojih su slikari mogli da proučavaju ove nebeske tvorevine, a možda još zanimiljivije je to da se jedan takav Međunarodni atlas oblaka iz 1910. godine čuva u postavci Meteorološke opservatorije Beograd.

Simon Deni, Studija oblaka sa zalaskom sunca u blizini Rima, između 1786. i 1801.

„Studija oblaka sa zalaskom sunca u blizini Rima”, Simon Deni, foto: http://www.getty.edu

Studioznost u predstavama oblaka i neba intenzivirala se razvojem nauke, izdavanjem udžbenika, traktata i brojnim studijama naučnika, ali i umetnika, čiji se radovi i nazivaju studije. Ovde je sva pažnja posvećena oblacima, dok samo jedna krajnja linija u dnu slike daje obris zemlje i to okoline Rima, što ne bismo nikad zaključili da sama slika ne nosi ovaj naziv.

Džon Konstabl, Studija oblaka, 1822.

„Studija oblaka”, Džon Konstabl, foto: http://www.tate.org.uk

Uz Tarnera i Raskina, Konstabl čini britansko „trojstvo neba i oblaka”. Teoretičar i kritičar umetnosti, Džon Raskin, kritikovao je Konstabla, a hvalio Tarnera, te su ova dvojica umetnika u javnosti i istoriji ostali upamćeni kao rivali. Oblaci i nebo bili su ključni elementi njhovih slika, ali njihova paleta se značajno razlikovala. Dok su kod Tarnera preovladavali topli, zlatno-žuti tonovi, kod Konstabla su dominirale tamnije, zagasite nijanse. Takođe, veliku pažnju Konstabl je posvećivao i arhitekturi na svojim pejzažima, dok je Tarner na svojim slikama postepeno i gotovo u potpunosti istisnuo figure.

Kaspar David Fridrih, Večernje oblačno nebo, 1824.

„Večernje oblačno nebo”, Kaspar David Fridrih, foto: digital.belvedere.at

Nebo i oblaci su nerazdvojni deo prirode, a to važi i za romantičare. Njhova fascinacija prirodom kao uzorom i idealom kome teže u umetnosti, ali i utočištem u koje beže od realnosti kojom su uglavnom bili nezadovoljni, progovara kroz gotovo sva romantičarska dela. Kaspar David Fridrih jedan je od najistaknutijih nemačkih romantičara čiji su pejzaži ponekad imali i simbolično i alegorijsko značenje. Izolovanost, ruševine, kontemplacija, ali i najava drame u stilu „zatišje pred buru” sastavni su deo njegovih kompozicija.

Vilijam Tarner, Poslednja plovidba Temerera, 1838.

„Poslednja plovidba Temerera”, Vilijam Tarner, foto: Wikipedia

Već pomenuti Tarner smatra se jednim od najvećih britanskih slikara. Njegovi pejzaži i pomorske scene stapaju se u karakterističnoj paleti, u kojoj se gubi granica između neba i mora. Tarner majstorski uspeva da uhvati svetlost i senke, iako za razliku od impresionista koji će to krajem veka početi da čine, uglavnom ne izlazi u prirodu, već radi u svom ateljeu, besprekorno rekonstruišući boje iz prirode. Koliku ulogu je nebo imalo na njegovim radovima, može se videti iz njegovih brojnih studija, a više o ovom slikaru može se saznati iz navedene emisije.

Džon Raskin, Studija zore: Ljubičasti oblaci, 1868.

„Studija zore: Ljubičasti oblaci”, Džon Raskin, foto: ruskin.ashmolean.org

Iako prvenstveno kritičar, Raskin je i sam slikao. Nebo je za njega predstavljalo posebnu inspiraciju, o čemu je pisao i u svom delu Moderni slikari: „…Nebo je za sve; sjajno kakvo jeste, nije ni previše svetlo, ni previše dobro za svakodnevnu hranu ljudske prirode; ono je njoj prilagođeno zarad večne udobnosti i uzvišenja srca, umirenja i pročišćenja od šljake i prašine. Ponekad nežno, ponekad hirovito, ponekad užasno, nikada isto trenutak za trenutkom; gotovo ljudsko u svojoj strastvenosti, gotovo duhovno u svojoj nežnosti, gotovo božansko u svojoj beskonačnosti, svakako predstavlja ono što je besmrtno u nama, kao i kaznu ili blagoslov onoga što je smrtno. A ipak, mi ga nikad ne posećujemo, nikada o njemu ne razmišljamo…”. Ipak, nebo je za Raskina bilo stalni predmet interesovanja.

Klod Mone, Impresija: rađanje sunca, 1872.

„Impresija: rađanje sunca”, Klod Mone, foto: Wikipedia

Slika po kojoj je čitav pravac dobio naziv impresionizam, označila je početak moderne umetnosti. Boje, senke i obrisi kojima je Mone želeo da zabeleži trenutak izlaska sunca suprotstavile su se fotografskoj realnosti kojoj se do tada težilo u slikarstvu. Kolorit postaje dominantan u odnosu na crtež, a uskoro se i same forme stapaju u valere. Umetnici počinju da stvaraju na otvorenom odnosno u plen-eru (en plein air) ne bi li što verodostojnije uhvatili igru svetla i senki. 

Uroš Predić, Vizija u oblacima, 1887.

„Vizija u oblacima”, Uroš Predić, foto: galerija.metropolitan.ac.rs

Da oblaci mogu da nas podsete na raznolike figure pokazuje Predićevo delo, verovatno najpromišljenija i najzanimljivija slika srpskog slikarstva 19. veka. Kao bečki student koji se vratio u svoj rodni Orlovat, isprovociran pozivom na mobilizaciju za vreme austrougarske okupacije Bosne i Hercegovine, stvorio je, kako je sam rekao, „sliku koja u alegoriji iznosi gorku kritiku o životu, o ljudima i njihovim sukobima.” U oblake Predić smešta figure koje personifikuju ljubav, istinu, veru, pravdu, rat, smrt, sudbinu, ali i mitološke i istorijske ličnosti, kao i njegove savremenike. Prikazani su Mars, Bog, Hrist, Sokrat, Platon, Volter, Mara, Darvin, pa i sam umetnik. Na nebu iznad njegovog rodnog mesta odvija se borba između dobra i zla, pravde i nepravde, vere i nevere, ljubavi i mržnje, istine i neistine, a umetnik stvara vodeći se Danteovim stihovima: „Ljubav koja pokreće sunce i ostale zvezde”.

Vinsent Van Gog, Zvezdana noć, 1889.

„Zvezdana noć”, Vinsent Van Gog, foto: Wikipedia

Sigurno jedna od najprepoznatljivijih slika, Van Gogova Zvezdana noć naslikana je sa prozora sanatorijuma u Sen Remiju u Provansi. Prizor koji je Vinsent video iz svoje sobe naslikao je u brojnim varijantama u zavisnosti od doba dana, svetlosti i vremenskih uslova. Svom bratu Teu pisao je o tome kako kroz prozor vidi „polje pšenice iznad koga ujutru, posmatra izlazak sunca u svoj njegovoj veličanstvenosti”.  Mediteransko okruženje dočarao je idealizovanom slikom grada i njemu svojstvenim maštovitim načinom slikanja neba punim zvezda koje u vrtlogu plavetnila sijaju na mesečini.

Džordžija O’Kif, Iznad oblaka, 1962/63.

„Iznad oblaka”, Džordžija O’Kif, foto: contentdm.okeeffemuseum.org

Oblaci su uvek iznad, ali šta je iznad njih? Džoržija O’Kif je inspirisana pogledom sa prozora iz aviona odgovorila na pitanje. Njeni stilizovani oblaci su deo serije nebeskih pejzaža nastalih tokom sredine šezdesetih godina 20. veka. Izgleda da je iznad neba uvek nebo, tako da bi bilo dobro da ostanemo na tom beskraju.

piše: Ana Samardžić

Leave a Reply

Your email address will not be published.