„Dve ruske devojke”,detalj, Natalija Gončarova, foto: curiator/Suzan Hamer

Bilo jednom jedno neobično drvo, koje je imalo samo dve grane. Ove su grane bile potpuno iste, osim što je jedna grana uporna rasla ka istoku, a druga ka zapadu, ne dodirujući se čak ni senkama. Pod drvo, čiji je hlad bio kao stvoren za čitanje knjiga, došle su jednog dana dve devojke. Prva je bila Parižanka, neobično lepa, a raskošna odora i turban koji je nosila na glavi nisu dozvoljavali da se precizno odrede godine iz kojih nam je doputovala. Mogla je biti srednjevekovna dama ili bilo koja obična devojka u kostimu, spremna za maskembal. Pod istočnu stranu drveta sela je druga devojka, veoma slična prvoj, istovetne lepote i u raskošnoj haljini, sa krunom na glavi. I ona je mogla biti rimska kraljica ili obična glumica ili plesačica koja se spremala da, iz otvorene knjige u ruci, nauči tekst za narednu ulogu.

Devojke se nemo odmeriše i svaka za sebe donese zaključak da neosporno liči na ovu drugu. Pogledaše korice knjiga – čitale su ista izdanja istih pisaca. Prećutno sklopiše pakt, nasmešivši se i uhvativši se za ruke: šta god da se desi u svetu, pod ovim neobičnim drvetom čije grane dostižu i istok i zapad, književnost, umetnost i moda biće prijatelji, ma odakle da potiču.

Slika Dve ruske devojke je akvarel sa gvašom nastao 1920. godine u vreme kada je njegova autoka za sobom imala već šest godina radnog iskustva u prestonici evropske umetnosti i mode – Parizu. Ruska umetnica Natalija Gončarova, buntovna, talentovana i izuzetno produktivna, napustila je Moskvu 1914. godine, zajedno sa svojim životnim saputnikom, takođe umetnikom, Mihailom Larionovim. Gončarovu u Pariz poziva njen dobar prijatelj Sergej Djagiljev koji je uvodi u svet baleta, scenske umetnosti i dizajn kostima.

„Ova je žena imala pod svojim nogama ceo Sankt Peterburg i čitavu Moskvu. Imala je imitatore, ne samo svojih dela, već i svoje ličnosti” rekao je Sergej Djagiljev, veliki prijatelj Natalije Gončarove.

Godine provedene u Parizu biće veoma plodonosne za Natalijinu karijeru. Radiće u različitim medijima, ne samo klasične slike na platnu već i dizajn raznovrsnih proizvoda, kostima, notnih zapisa, knjiga, plakata i časopisa. Tokom druge decenije 20. veka umetnica će šetati između apstraktne i figurativne umetnosti, često se oslanjajući na veoma dobro prihvaćen miks tradicionalnih motiva ruskog folklora i avangardnih stilova koji su tih godina osvajali evropsku publiku, a i kojima je Gončarova osvajala.

Ova mešavina bajkovitog istoka i visoke zapadne mode biće jedna od osnovnih ulaznica Gonačorve na velika vrata kostimografije – zahvaljujući Djagiljevu njena scenografija i kostimi za balet Zlatni petao postaće poznati širom sveta, što će umetnici otvoriti mnoga vrata. Saradnja ovo dvoje ljudi potrajaće još godinama, a Gončarova postepeno ulazi i u svet modnog dizajna. Sklopiće ugovor sa modnom kućom Mirbor (Myrbor), po kojem je trebalo da svakog meseca uradi po jedan modni crtež. Neke od najpoznatijih haljina proizišlih iz ove saradnje danas se nalaze u Metropoliten muzeju u Njujorku.

„Dve ruske devojke”, Natalija Gončarova, foto: curiator/Suzan Hamer

Natalijin spoj istoka i zapada, kao i iskustvo iz pozorišta, baleta i sveta mode moguće je prepoznati na slici Dve ruske devojke, nastaloj 1920. godine. Ova slika je naručena od strane Žaka Povolockog (Jacques Povolotsky), vlasnika izdavačke kuće koja je svojim izdanjima insistirala na vezi Francuske i Rusije. Ko je mogao bolje da predstavi spoj ove dve zemlje od devojke koja je postala zvezda pariskog neba, nakon što je iz svoje domovine donela dah ruskog folklora, religije i magije? Dve devojke koje čitaju ispod drveta, pretpostavlja se, izdanja kuće Povolockog upravo su taj spoj svega onoga što je Gončarova ponela, nosila i negovala čitavog života. Šta se desi kada se spoje ruska bajka i pariska visoka moda? Dobiju se čuda, poput onih koja su stvarana olovkom i četkicom jedne jedine, tradicionalne, apstraktne i skadalozne, Natalije Gončarove.

piše: MoonQueen

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.