foto: Jefimija Kocić

Koliko su dobre? Pomalo škakljivo pitanje. Uostalom, svi pristojno baratamo logikom (dobro, ’ajde, barem onom osnovnom). Zar ne? Šta kažete na to da bacimo pogled na tu tvrdnju. Ako uživate u mentalnoj gimnastici, pokušajte sami da odgovorite na probleme pre nego što vam se serviraju rešenja. Biće vam servirana, nemajte brige.

Poenta nije čak ni da tačno odgovorite, već samo da vidite da li vas nešto gura na određeno rešenje. Stavite to na papir da biste uporedili sa rešenjima kasnije. Ako vam se baš o ovome razmišlja i ne želite sve da prepustite intuiciji, sjajno! Mnogi su koji bi tako nešto po svaku cenu izbegli.

 

  • Pretpostavimo sledeće: „Ako je Aleksandar bogat, onda on poseduje ogromnu vilu.” Pretpostavimo da on nema ogromnu vilu. Da li možemo da zaključimo da Aleksandar nije bogat?

 

  • Šetamo vi i ja obalom jedne reke i ja vam istinito kažem „neke od riba u ovoj reci su otrovne.” Da li možete na osnovu toga da zaključite da onda neke i nisu otrovne?

 

  • Recimo, da radi opklade bacate kockicu, gde je poenta da za isti broj bacanja dobijete veći zbir od protivnika. Na opšte zaprepašćenje svih prisutnih, dobijate jednu šesticu za drugom. Posle desete dobijene šestice, stanete da razmislite. Koja je verovatnoća da ću i u sledećem bacanju da dobijem šesticu? Mala, velika ili ista kao i za prethodna bacanja?

 

  • I kad smo kod verovatnoće, jedno lagano pitanje – koja je verovatnoća da se univerzum zaista stvorio Velikim praskom, pod pretpostavkom da je ta teorija istinita?

 

  • Da li je moguće napraviti kuću sa kvadratnom osnovom gde vam svi zidovi gledaju na jug?

 

  • Za koju od ove dve tvrdnje biste se pre odlučili:„Vrhunski plivači imaju za to savršena tela zato što su trenirali celog života” ili „Vrhunski plivači su vrhunski zato što imaju za to savršena tela”?

 

  • Šta mislite da je verovatnije: da je u ovom tekstu veći broj onih reči koje se završavaju na „ite” ili onih koje imaju slovo „t” kao pretposlednje slovo?

 

  • Evo i naše verzije poznatog primera Kanemana i Tverskog. Recimo da je sledeće tačno:

„Miladin je iz Beograda i ima dvadeset i sedam godina, ’ne ističe se preteranom inteligencijom’ (political correctness for the win!) a, bogami, ni strpljenjem. Trenira aktivno kik-boks već osam godina i član je ozloglašene navijačke grupe. Više puta je izbacivan iz osnovne škole kad je bio mali.”

Imajući ovo u vidu, za koju opciju biste rekli da je verovatnije istinita:

  1. Miladin radi u magacinu.
  2. Miladin radi u magacinu i bio je kratko u zatvoru.

 

  • Umni delikates za sam kraj (kako drugačije, molim vas). Nemojte se onesvešćivati zbog brojeva, nije ni poenta da računate. Samo iskreno prepoznajte šta vam intuicija nalaže. Brojevi su izvučeni iz mog malog mozga. Recimo da je sledeće tačno:

„Postoji bolest X. U pitanju je retka bolest, zahvata tek svaku dvestotu osobu. Od skora za nju postoji relativno pouzdan test – ima 98% verovatnoću da je ispravno detektuje. Odlazite kod doktora na rutinsku proveru i daju vam taj test. Rezultat je, nažalost, pozitivan.”

Koje biste rekli da su vam šanse da zaista imate bolest X:

  1. blizu 100%
  2. oko 50%
  3. oko 20%

To je to za danas, dragi moji…

Kao što rekoh, biće vam servirana rešenja, ali kada? Muahahaha!

(ok, u sledećem članku).

piše: Logoreik

Leave a Reply

Your email address will not be published.