foto: Nevena Stajković

piše: Nevena Stajković

Narodna bašta – oaza grada Pančeva – zapravo je prvi park u našem gradu. Nastala je od male šume 1829. godine, i to na inicijativu Mihajla Mihaljevića, brigadnog generala, tadašnjeg upravnika grada, koji je tu funkciju vršio od 1816. do 1831. godine. Danas smo svedoci besmislenog sečenja stabala i besomučnog asfaltiranja zelenih površina, dok je hobi generala u Austrougarskoj bio sređivanje i projektovanje parkova po gradovima.

Iako je bila na periferiji grada, žitelji i žiteljke Pančeva rado su dolazili u Narodnu baštu da potraže spas od letnjih vrućina. U Zapisima starog Pančevca čitamo da…

„…nedeljom i praznikom, Pančevci sa svojom decom, lepo obučeni, odlazili bi da se prošetaju i uživaju na svežem vazduhu. Obično bi dolazili oko tri sata po podne, a odlazili oko šest sati. Vraćali bi se kućama osveženi i raspoloženi.”

U Narodnoj bašti održavale su se igranke i školske proslave za kraj školske godine, na kojima su učestvovali mladići i devojke koji su pohađali gimnaziju, građansku, trgovačku ili Srpsku višu devojačku školu. A šta najlakše može da upropasti igranku? Kiša. Ne samo da bi svi pokisli nego bi se ugasili lampioni koji su osvetljavali Narodnu baštu jer električnog osvetljenja u Pančevu nije bilo. Lampioni su bili napravljeni od šarene hartije i u njima su gorele sveće. Po nekoliko šarenih lampiona visilo je na svakom drvetu i u celoj bašti bilo ih je oko stotinu.

Verovatno najprepoznatljiviji simbol Narodne bašte jeste muzički paviljon, izgrađen 1851. godine. Gradska muzička glazba osnovana je 1855. godine i imala je četrnaest članova. Svaki član je od Magistrata dobio po četiri i po lanca zemlje, ali je sastav bio u obavezi da svira svake nedelje i prilikom proslava.

Muzički paviljon, foto: Nevena Stajkovi

Najznačajniji događaj za našu Narodnu baštu odigrao se 1905. godine. U pitanju je Pančevačka zemljoradnička i zanatska izložba, koja je trajala od 15. avgusta do 17. septembra.  Brojala je sedamsto trinaest izlagača, a procenjeno je da je bilo oko milion posetilaca!

Kao i kada je nastala, danas se Narodna bašta prostire na površini od četrnaest hektara, iliti dvadeset lanaca, kako se dugo govorilo u mestima koja su bila pod Austrougarskom. Ostala je oaza u kojoj Pančevci i Pančevke mogu da nađu spas od letnje žege. Međutim, Narodna bašta ne pruža nam samo to, već je bogata i sadržajima kao što su: trim staza i sprave za treniranje, nekoliko igrališta, takozvane pečurke sa klupama, staze za šetnju, kafić, kao i malu biblioteku koja funkcioniše po principu – uzmi knjigu, ali ostavi jednu zauzvrat. Sa ovakvom bibliotekom susreli smo se u priči o Temišvaru.

foto: Nevena Stajković

Narodna bašta bogata je raznim vrstama drveća. Ona je mesto gde su se breza i vrba srele sa mlečom, gorskim javorom, klenom, crnim orahom, arišom i divljim kestenom, a na veliko okupljanje je stigla i srebrnolisna lipa.

Ovaj izlet u Narodnoj bašti završavamo pričom o plemenitom psiću Leu. Naime, 2014. godine devojčicu Nikolinu Vučetić napao je bulmastif dok je vozila rolere. Na sreću, uspeo je samo da je ujede za ruku, jer joj je u pomoć pritrčao jazavičar Leo. Hrabri jazavičar ušao je u borbu sa bulmastifom i ubrzo uginuo od posledica povreda, a godinu dana kasnije postavljen mu je spomenik upravo u Narodnoj bašti.

foto: Nevena Stajković

Zato, kada sledeći put posetite Pančevo, nemojte propustiti da se uputite u Narodnu baštu u kojoj možete da se šetate, trenirate, popijete kaficu, možda po prvi put vidite neku vrstu drveta, a ja vam obećavam i garantujem da ćete uživati.

Priče o istoriji Narodne bašte preuzete su iz knjige Pančevo – sajamski grad, Časlava G. Đorđevića.

septembar, 2020.

Leave a Reply

Your email address will not be published.