Da ste me pitali pre nego što sam otišao, rekao bih vam da je predstava sigurno loša, kao što obično bude slučaj kada dobijete karte za pozorište besplatno i onda vam prijatelj kaže da je dobio deset komada, pa ako želite da povedete još nekoga – možete. Naravno, ta procena se ispostavila vrlo umerenom u odnosu na ono što je usledilo.

Monodrama Lilika, u izvedbi Sandre Nogić, po istoimenoj pripoveci Dragoslava Mihailovića pretvorila se u pravo malo pozorišno iskustvo iz noćnih mora. Kombinacija loših okolnosti je napravila od ove predstave savršenu oluju, pravo traumatično iskustvo posle kojeg vam treba nešto da se sa takvim šokom izborite.

Počećemo od samog prostora Moderne garaže, koji se nalazi u podrumu Muzeja automobila, koji je jedan memljiv zagušljiv podrum. Na samom ulasku znate da ćete se mučiti sa idejom spora buđi koje prodiru u vaša pluća i tamo se nastanjuju tokom celog trajanja predstave. To sam potiskivao nadom da će ipak predstava svojim kvalitetom učiniti da se na ovo ne obazirem.

Prvo se ugasio izuzetno bučni ventilator koji je u prostoriju ubacivao nešto svežeg vazduha, sala se utišala i ubrzo potom su se svetla ugasila. Na bini je ostao osvetljen jedini scenografski element, dečija ljuljaška. Pored nje se pojavila Sandra u ulozi Lilike, jedanaestogodišnjakinje sa margine društva koje roditelji žele da se otarase da bi mogli neometano da nastave svoj disfunkcionalni životni stil pijančenja i prostitucije. Tekst će svakim novim segmentom voditi glavnu junakinju ka tom neizbežnom kraju, dajući momente nade da će likovi ipak doživeti neku promenu koji će ubrzo potom biti potpuno ugušeni.

Ovakav način pripovedanja me je ostavljao na momente potpuno emotivno ispijenim, jer, u želji da se empatijski povežem sa ovom pričom, konstantno sam izvlačio deblji kraj. To je za rezultat imalo to da mi se konstantno vraćala svest o memli koja je dominirala prostorom i potpuno obuzimala moje čulo mirisa. Primetio sam i da se ostali gledaoci na momente isključuju na ovaj način i praznim pogledima posmatraju ljude oko sebe.

Sama po sebi ova situacija ne bi bila toliko potresna da je možda odigrana na drugačiji način. Sandrina interpretacija lika Lilike i način  pripovedanja njene priče dodaje finalni detalj celokupnom iskustvu. Konstantnim ponavljanjem gotovo karikaturalnih načina ponašanja, ona predstavlja Liliku ne samo kao duboko oštećenu i socijalno neprilagođenu devojčicu, već joj i daje određenu jezivu karakteristiku, negde između mentalne ometenosti i sociopatije. Ovo je verovatno i glavni razlog celokupnog negativnog iskustva koje ova predstava prenosi. Toliko su ti tikovi izraženi i repetativni da u jednom trenutku ono što bi možda jednom ili dvaput bilo duhovito postaje slično ispiranju mozga, pri tome izgledaju kao mimikrije ponašanja likova crtanih filmova. Stiče se utisak da slika Lilike postaje stereotip generacije dece odrasle ispred televizora jedući pretpripremljene obroke iz supermarketa podgrejane u mikrotalasnoj. Tome doprinosi i finale teksta koji predstavlja njenu fantaziju o životu kakav želi da ima. Taj život su svetla Holivuda, glamur, crveni tepisi i crveni kabrioleti. Sve ono što je plasirano sa malog ekrana kao glavna potvrda vrednosti postojanja jedne individue i samim tim ultimativni cilj postojanja jednog živog bića.

Po završetku predstave nisam baš bio u stanju da stojim na nogama i, s jedne strane, mislio sam da sam čisto iz poštovanja prema svom prijatelju pogledao predstavu u celosti. Sada, sa druge strane, ne mislim da je tako. Puno sam dana još razmišljao o celokupnom iskustvu i predstavljalo je veliki izazov kompletan doživljaj objasniti sebi, ali mi se čini da je to možda i vrednost ovog iskustva. Pozorište ima za cilj da nas pomeri, da nas natera da se zamislimo nad sudbinama drugih, tu ne mislim samo na sudbinu lika predstave, nego na sveobuhvatan kontekst ove predstave. Glumicom koja sat i po deklamuje tekst koji prenosi duboko stanje očaja jedne osobe, prostora u kome se predstava igra i samog teksta koji je toliko duboko potresan da deluje preteran. Način na koji ćete to objasniti sebi će ovo iskustvo učiniti vrednim ili ne, ali sigurno nećete biti indiferentni.

Pozorišni dodatak

Trudim se da svakog meseca mali deo svoje rubrike odvojim da bih sa vama podelio web stranice i linkove za koje mislim da bi bili korisni ili bar zanimljivi svim ljubiteljima pozorišta. Tako da, ako imate priliku, probajte da pronađete film rađen po pripoveci Lilika. Ostaviću vam  trejler  koji sam pronašao na internetu, a sam film ipak nisam uspeo da nađem. Pročitao sam da se skoro prikazivao na RTS-u 1, pa možda možete da nam prenesete iskustva kakva je filmska interpretacija ovog dela.

piše: Nenad Tesla

Leave a Reply

Your email address will not be published.