piše: Aleksandra Vujić
Umetnost je oduvek zauzimala posebno mesto u ljudskoj kulturi. Ako imamo u vidu da se stara Grčka smatra kolevkom zapadne civilizacije, postaje jasno zašto su Muze – božanske pokroviteljke nadahnuća u grčkoj mitologiji – imale tako važnu ulogu u stvaralačkom procesu.
One su kćerke Zevsa i titanke Mnemozine. U početku se govorilo da ima mnoštvo muza, neki pisci su spominjali samo tri, ali čuveniji pisci, kao što su Homer i Hesiod, navode da ih ima devet, pa je taj broj najviše i prihvaćen. U pitanju su: Kaliope, Klio, Erato, Euterpa, Melpomena, Polihimnija, Terpsihora, Talija i Uranija. One žive na planinama Olimp i Helikon (planini koja raste kada muze zapevaju) i njihova pesma, ali i igra, donose nadahnuće svakome ko ih vidi.
Kaliopa je najstarija i najmudrija muza, zaštitnica epskog pesništva, ali i filozofije i retorike. Ima milozvučan glas, a prikazivana je sa svitkom ili tablicom za pisanje u ruci i sa zlatnom krunom na glavi. Upravo ona je inspirisala Homera da napiše Ilijadu i Odiseju, a obraća joj se i Dante u Božanstvenoj komediji.
Kada su se Persefona i Afrodita sukobile oko lepog Adonisa, tražile su od Zevsa da taj sukob reši. Zevs nikako nije želeo da se meša u takve nedolične rasprave, pa je slučaj ustupio nižem sudu gde je Kaliopa predsedavala. Kaliopa je odredila da obe imaju podjednako pravo na Adonisa – Persefona ga je spasla iz kovčega, a Afrodita mu je omogućila da se rodi – ali je odlučila da je sirotom Adonsu potreban predah od dve zaljubljene boginje. Tada je Kaliopa podelila godinu na tri dela i odlučila da jednu trećinu Adonid provodi sa Afroditom, drugu sa Persefonom, a treću kako mu je volja. Lukava Afrodita je uspela da izdejstvuje da siroti mladić svoju trećinu provodi takođe sa njom, ali o tome više reči u nekom drugom članku.
Klio je muza istorije, predstavljena sa knjigom, trubom ili svitkom i vencem od lovorovog lišća na glavi. Zaštitnica je pamćenja i učenja iz pouka prošlosti, prethodnica je istoričara i hroničara.
Pomislili biste da je Klio iznad običnih mana smrtnika, ali poznata je legenda koja kaže da se podsmevala Afroditi jer se zaljubila u Adonisa. Afrodita ju je kaznila tako što ju je naterala da se zaljubi u Pira, smrtnika, makedonskog kralja. Iz te veze rodio se Hipsiklos.
Erato i Euterpu povezuje poezija i muzika. Erato je muza ljubavne i erotske poezije, uopšteno nežnih osećanja. Okružena je ili nosi venac od ruža ili mirte, biljaka koje su posvećene Afroditi. U rukama drži neki instrument, liru ili kitaru, kao poveznicu sa Apolonom, a kod nogu su joj često golubice. Euterpa je muza muzike i lirske poezije. Izmislila je aulus, dvostruku frulu, instrument preteču današnje oboe. Kao i Erato, okružena je cvećem i venčićima koji simbolišu lakoću, radost i uživanje.
Melpomena – muza tragedije, oličenje patnje i dubokih emocija. Nosi masku tragedije, mač i palicu. Lice joj je ozbiljno i zamišljeno. Isprva je bila muza plesa i pesme, međutim, s vremenom je postala muza tragedije koja uči smrtnike principe suočavanja sa tragičnim događajima. Može se reći da je Talija sušta suprotnost Melpomeni. Ona je muza komedija i lirike koja slavi pastoralne idile (bukolike). Sa sobom nosi masku komedije, pastirski štap i na glavi ima venac od bršljana. Donosi radost i vedrinu u umetnost i podstiče umetnike da stvaraju dela koja za cilj imaju da uveseljavaju publiku i čitaoce.
Polihimnija je muza pantomime, himni, duhovne i religiozne poezije ali i retorike i meditacije. Prikazivana je zamišljena, mirna, u dugoj haljini ili čak sa velom preko lica. Pisci su verovali da im upravo ova muza obezbeđuje besmrtnu slavu. Još jedna muza izražava se, doduše malo drugačijim, pokretom. To je Terpsihora – muza plesa, pokreta i umetničkog izraza tela. Prikazivana sa lirom, obučena u laku odeću, uvek spremna da pokretom izrazi svoje emocije.
Uranija je muza astronomije, nebeskih tela i razumevanja kosmosa. Smatrana jednom od najuzvišenijih muza, ona je oličenje harmonije svemira i zaštitnica svih koji posmatraju zvezdano nebo (astronoma, matematičara, filozofa). Predstavljena je ogrnuta plaštom sa globusom i kompasom u rukama, pogleda usmerenog ka nebu.
Ovidije u Metamorfozama kaže da je kralj Pijer imao devet kćeri – pijeride – kojima je dao imena po muzama i koje su se drznule da izazovu muze na muzičko nadmetanje na Helikonu. Pretpostavljate, pijeride nisu bile ni do kolena muzama koje su odnele ubedljivu pobedu i koje su toliko lepo pevale da je Helikon krenuo da raste ka nebu, i ko zna dokle bi došao da ga Pegaz udarcem kopita nije zaustavio. Pijeride su za kaznu pretvorene u kreštave ptice. Druga varijanta ovog mita kaže da su zapravo sirene izazvale muze na takmičenje, a da su, nakon pobede, muze počupale sirenama perje i od njega napravile sebi vence, a sirene su se iz očaja bacile u more.
Muze su se, u drugom mitu, našle na mestu sudija. Naime, satir Marsije je našao u šumi frulu, koja je bila prokleta od strane Atine, i na njoj je naučio da svira. On je zaista svirao predivno, ali se previše i uobrazio i pozvao je na duel samog Apolona, boga muzike. Apolona je to strašno rasrdilo, prihvatio je poziv i pozvao muze da im budu sudije. Naravno, Apolon je pobedio i Marsije je zbog hibrisa bio strašno kažnjen – obešen je za ruke i živ je odran, a koža mu je obešena u pećini i, legenda kaže, da se pokreće kad god se čuje zvuk frule.
jul, 2025.
