piše: Tijana Jovanović
Fenomen murala razvio se u Meksiku tokom dvadesetih godina 20. veka. Murali su služili kao vid komunikacije i izražavanja emocija. Mogu se nazvati modernim freskama koje su proizvod ulične umetnosti i najčešće predstavljaju svakodnevnu anegdotu, političku propagandu, osećanja ili poruku društva i umetnika. Murali treba da podstreknu na razmišljanje, da izazovu emocije i aktiviraju interakciju među posmatračima. To su instrumenti društvene i političke komunikacije, prožeti kroz urbanu sredinu.
Muralizam se na Sardiniji javio kasnih šezdesetih godina 20. veka sa idejom da selo postane muzej na otvorenom, gde svako može da doprinese svojim radom i ispolji svoje ideje. Ko god je mogao da pronađe prostor za rad imao je šansu da stvara, izrazi svoje mišljenje kroz crtež i sopstvenim radom inspiriše sugrađane na kritičko mišljenje i promene.
Jedan od poznatih gradova na Sardiniji gde su mnoge fasade kuća i zgrada iscrtane muralima jeste Orgosolo. Muralizam se u Orgosolu proširio od 1975. godine zahvaljujući nastavniku istorije umetnosti Frančesku Del Kazinu (it. Francesco Del Casino) koji je interpretirao muralizam kao ideološki čin otpora i protest protiv represije države. Danas, šetajući ulicama Orgosola, zapažamo kuće i zgrade iscrtane raznovrsnim istorijskim i aktuelnim socio-kulturološkim temama, koje svojim postojanjem i dalje podstiču na razmišljanje, kreativnost i maštu posetilaca.
Pored Orgosola, veliki je broj gradova na Sardiniji u kojima se umetnost murala razvila. Tu su, na primer: Vilamar (it. Villamar), San Sperate (it. San Sperate) i Serenti (it. Serrenti).
septembar, 2024.
