foto: pixabay

Rešio sam da napravim kratku listu fraza koje se, prema mom mišljenju, često zloupotrebljavaju s namerom da se ostavi jak utisak dubine i mudrosti kod osobe koja ih kazuje. Međutim, razlika između ovih rečenica, koje ću nazvati mudrizmima, i naprosto mudrih rečenica, jeste ta što su ove prve često neupotrebljive ili banalno istinite ili toliko široko definisane da se postavlja pitanje imaju li bilo kakav smisao. Sve one vrše određenu funkciju koja može biti legitimna. Dakle, glavna primedba je ovde, kao i uvek, odsustvo razmišljanja pri kazivanju ovih fraza. Da počnemo…

„Ko zna zašto je to dobro?”

Koristi se uglavnom za lakšu racionalizaciju. Implikacija je da uvek postoji neka dobra posledica ili okolnost koju jednostavno previđa osoba kojoj upućujemo mudrizam. Međutim, da li je tačno da uvek postoji nešto dobro u svakoj situaciji, koliko god loša bila? Opasnost leži u tome što ovo može da učini da neka osoba propusti da vidi koliko je ozbiljan neki problem ili situacija i da ga praktično dovede u zabludu. Ukratko, davanje lažne nade. Legitimna upotreba bi bila da izbavimo nekoga iz parališućeg očajanja ili šoka, ili kad god neko nesrazmerno loše doživljava situaciju u odnosu na realno stanje stvari.

„O mrtvima sve najbolje.”

Ali zato o živima…

„Sve se dešava s razlogom.”

Ovo je možda tačno, ali nas ti razlozi jedino i zanimaju. Ako je istinita, potpuno je neupotrebljiva. Gora varijanta ove fraze je kad se ona koristi kao ekvivalent za „ko zna zašto je to dobro?“, u smislu „sve se dešava s (dobrim) razlogom“. Nažalost, neke grozote koje se dešavaju u ovom svetu su takve prirode da nikakav dobar razlog za njih ne može ni da se zamisli. Osim, naravno, za teistu koji veruje u savršeno moralnog, za nas zainteresovanog i svemogućeg, Svevišnjeg.

„To je izuzetak koji potvrđuje pravilo.”

Ova rečenica, striktno govoreći, je potpuni nonsens. Svakako, izuzetak implicira postojanje nekog pravila i definiše se u odnosu na njega. Tako da u ovoj rečenici ne može da se radi o izuzetku od određenog pravila koji potvrđuje to isto pravilo, to je očigledno besmisleno. Puna rečenica bi trebalo da glasi: izuzetak od jednog pravila koji potvrđuje drugo pravilo. Ili još bolje: izuzetak (specifičan slučaj) koji potvrđuje generalno pravilo. Dakle ovim se želi dati autoritet ili primat tom (generalnom) pravilu. Evo primera: parking se plaća radnim danima, ali ne i vikendom. Šta je izuzetak od čega ovde i zašto?

„To je (samo) tvoje mišljenje.”

Ali moje mišljenje je možda bolje od tvog?

„Istina je (uvek) negde između.”

Ova fraza se uglavnom koristi za izglađivanje spora ili smanjivanje tenzija. Legitimno bi bilo reći ovako nešto da bi se skrenula pažnja na to koliko umemo biti pristrasni i kako nas to često može odvesti u određenu isključivost i krajnost. Ali ako smatrate da je istina ono što verno oslikava stvarnost i ako smatrate da je stvarnost takva kakva je, bez obzira šta mi mislili, onda je očigledno da i istina mora biti ista. Rečnikom same fraze govoreći, istina je uvek tu gde je, gde god mi bili i znali mi to ili ne.

„Ljubav je samo reč.”

Ne, reč “ljubav“ je samo reč, a ljubav je nešto drugo. A šta je ljubav tačno, to, nažalost, ne mogu da vam kažem, jer nemam blage veze.

„Ali ipak ima nešto…” (kad se priča o Bogu ili natprirodnim stvarima)

Ova užasno sočna fraza najčešće dolazi kao naznaka kraja razgovora o postojanju natprirodnih pojava ili božanskih likova. Jedan problem (od mnogih u vezi sa ovim), bio bi da ona jasno stavlja do znanja da ni sama osoba koja ovo govori ne zna u šta veruje. Ali ako neko ne zna u šta veruje, kako može znati ili proveriti ima li toga uopšte? I kako nekome može biti svejedno da li ima razlog da veruje u nešto, pogotovu ako je uverenje takve prirode da, stvarno ili navodno, fantastično mnogo utiče na naše živote, ovozemaljske i/ili onozemaljske.

„Šta te briga šta drugi misle?”

Problem sa njom je samo u tome što predstavlja ekstrem. Bilo bi jako budalasto da pokušaš tako da se ponašaš, ako je uopšte i moguće. Jasno je da treba biti autonoman fizički i intelektualno, ali ne i izolovan i nefleksibilan. Isključivost prema tuđem mišljenju znači da propuštate neverovatnu kreativnost i bogatstvo mišljenja koji imaju ljudi oko vas. Samo bi jedno savršeno biće moglo sebi da dopusti da na njega ne utiču drugi.

„Da je bolje ne bi bilo dobro.”

Ali ako ne bi bilo dobro, onda ne bi moglo biti ni bolje u startu. Bolje znači „više dobro“. Pa da vidimo: da je više dobro ne bi bilo dobro. Božanstveno.

„Svi ostali to rade.”

Da li treba da uradiš nešto ili ne, ne zavisi u krajnjoj liniji od toga koliko njih ili da li uopšte iko nešto radi. Ali bi opet bilo budalasto ne uzeti tako nešto u obzir pri razmišljanju o tome. To samo ne sme biti kraj tvog razmišanja.

„Doći će kad se najmanje budeš nadao.”

Neće, veruj mi.

„Ko hoće, taj i može.”

Ovo je veličanstvena okolnost, pošto mi na momente dođe da pobijem skoro sve koje znam. Odmah se vraćam…

piše: Logoreik

Leave a Reply

Your email address will not be published.