foto: pixabay

Zbog velikog uspeha članka „Mudrizmi” među mojim mnogobrojnim i zagriženim obožavaocima, u prvom (i poslednjem) redu, moje najuže porodice, rešio sam da uložim gargantuanski napor da za pet minuta napišem još jedno đubre od teksta. Nakon čitanja ovog nazovi članka, vaš život će biti bespovratno promenjen jer, kako kaže veliki filozof Robin Šarma: „Reči mogu da inspirišu. Reči mogu da unište. Zato birajte ih pažljivo.” A u ovom tekstu ima čak 601 (šest stotina i jedna) lično i ručno odabranih reči. Bili ste upozoreni.

„Treba poštovati tuđe mišljenje.”

Zašto, ako – „su mišljenja…

… kao dupeta, svako ima jedno.”

U opasnom sam iskušenju da osporim deo rečenice koji se odnosi na navodni broj dupeta po glavi stanovnika, ali bićemo razumni. I blaga digresija, zašto poštovati nešto sa čim se neko rodio? Nadam se da ćemo se složiti da svaka osoba zaslužuje neki minimum poštovanja. Iz ovoga ne sledi da sve osobe zaslužuju isti nivo poštovanja. Potpuno je razumno više poštovati osobu koja ima bolje ideje npr. A potpuno je nerazumno misliti da same ideje automatski zaslužuju poštovanje. Bolje bi bilo reći da ideje zaslužuju da ih što bolje razmotrite, i da onda, i samo onda(!), poštujete one ideje koje se čine da govore nešto istinito i važno o svetu u kome živimo.

„Jednostavno budi muško.”

Šta „biti muško” znači? Da li se misli na neke tradicionalne „muške” atribute, kao što su hrabrost, racionalnost, preduzimljivost? Zar ovo ne može da se odnosi i na žene? Može? O čemu onda, kog đavola, pričate? Pošto ovo naizgled češće dolazi od osoba ženskog pola, možda je najbolji odgovor „a ti jednostavno budi žensko”. A kada vas ona pogleda s nerazumevanjem, vi recite – „Upravo tako”. I obrnuto, naravno. Možda bi svet bio bolje mesto kad ne bismo ukalupljavali svoju decu u rodne stereotipe ili arhetipe. Ovakve rečenice svakako ne pomažu.

„Svi smo mi energija.”

Ovo nije tačno. Mi imamo energiju, pa onda možemo i reći da smo delom energija. Ali da li nam ovo govori nešto bitno o nama? Osim u slučaju da neko tvrdi da sa energijom delimo njenu osobinu transformacije i neuništivosti, ovo tvrdnja nam ama baš ništa ne govori bitno ili upotrebljivo o bilo čemu. Čak i da možemo da se transformišemo, možda to nije dovoljno dobro za nas. Zar ne želimo da i dalje to budemo mi nakon transformacije?

„Znanje je moć.”

Hajde da zaobiđemo činjenicu da je koncept moći zapravo varljivo komplikovan. Neka istraživanja pokazuju da maksimum naših ukupnih kognitivnih sposobnosti dostižemo oko 25 godine. Ako je ovo tačno, trebao bi biti slučaj da su najmoćniji ljudi oko nas mahom dvadesetpetogodišnjaci, a mi znamo da je to izuzetno retko. Moć, generalno gledano, podrazumeva mogućnost uticaja u skladu sa našim interesima, uprkos sličnih napora neke druge strane. Jasno je da će od naših interesa i situacije zavisiti znanje koje nam je potrebno za ovakav poduhvat. Vrhunske kulinarske sposobnosti vam neće pomoći ako želite, recimo, da sprečite rat između dve države. Osim, možda, ako su oba šefa države nesvakidašnji gurmani. Relevantno znanje je moć.

„Iver ne pada daleko od klade.”

Osim, naravno, kad duva vetar. Ili ako se klada kotrlja. I takođe, ako iver uopšte ne padne.

„Smrt je samo deo života.”

Da li ste probali sebi da pucate u glavu? Hej, to je samo još jedan deo života?

„Ono što te ne ubije, ojača te.”

Osim, naravno, kad te ubija polako, degenerativno, autoimuno, demijelinizirajuće i generalno, onako, na kvarno. Rak; Dijabetes tipa 2; Amiotrofična lateralna skleroza; Parkinsonova bolest; Marfanova bolest; Multipla skleroza; Hantingtonova bolest i spinalna mišićna atrofija su samo neke od stvari koje će vas sjebati zauvek. Woohoo! Ostanite pozitivni narode!

piše: Logoreik

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.