Moris Ravel, foto: Wikipedia

Mnoge stilske epohe u muzici imaju svoje karakteristične istorijske parove kompozitora. U literaturi se veoma često porede život i delatnost Palestrine i Lasa, Baha i Hendla, Hajdna i Mocarta, Verdija i Vagnera, te tako i u impresionizmu uočavamo zanimljiv „duo” – Debisi i Ravel. Iako navedeni kompozitori pripadaju istoj istorijskoj epohi, naglašava se da predstavljaju antipode po mnogim osobinama. Debisijev uticaj na Ravela bio je vrlo značajan i očigledan u njegovih „pet” Ogledala (Miroirs, 1905) ili u tri komada za klavir Gaspar noći (Gaspard de la Nuit, 1908). Ipak, za razliku od Debisija i tipičnih impresionističkih ostvarenja, čije su spoljašnje konture forme jasne, a unutrašnja struktura mozaična i negira romantičarski princip razvojnosti materijala, Ravelova ostvarenja generalno odišu čvršćom strukturom, proizvodeći tako jedan vid neoklasicizma.

Žosef Moris Ravel (Joseph Maurice Ravel, 1875–1937) upoznao se sa svetom muzike već sa sedam godina kada je počeo da uči klavir kod H. Giza, dok je 1889. godine primljen na Pariski konzervatorijum u klasu profesora E. Antjoma. Prvi zapaženiji uspeh doživeo je sa kompozicijom za klavir Pavana za preminulu infantkinju (Pavane pour une Infante défunte), odnosno sa ostvarenjem koje je danas poznato i u verziji za mali orkestar iz 1910. godine. Pri komponovanju svojih dela, Ravel je često samom sebi zadavao naizgled nerešive probleme, postavljajući svojevrsne „opklade” koje je morao da dobije, te je tako i nastao jedan od tehnički najzahtevnijih klavirskih koncerata – Koncert za levu ruku (Concerto pour la main gauche, 1929–31).

Međutim, interesantna je Ravelova fascinacija i ljubav prema predmetima, stvarima i mehanizmima u brzom pokretu, koji su, takođe, podvrgnuti i ekstremnim, mehaničkim ponavljanjima, a gajio je i strast prema sakupljanju precizno izbrušenih predmeta: stakleni ornamenti, ukrasi, figurice, satovi i mehaničke igračke. Fascinacija inženjerstvom potekla je iz nasleđa Ravelovog oca, građevinskog inženjera švajcarskog porekla, čiju je profesiju kasnije preuzeo Morisov brat Eduard. Pjer Žozef Ravel projektovao je železnicu od Madrida do Iruna i 1868. godine patentirao generator pare; nešto kasnije izmislio je i dvotaktni motor sa unutrašnjim sagorevanjem… Upravo ovaj period francuske istorije koji traje od Francusko-pruskog rata 1870, pa sve do kraja Prvog svetskog rata, poznat i pod nazivom la Belle Epoque, karakterišu zapanjujuće inventivnosti: dizel motor, rani ford automobil, gramofonski disk, radio-telegrafija i filmska kamera. Takođe, Ajfelov toranj, koji je obuhvatao i „Galeriju mašina”, simbolizovao je veliki tehnološki poduhvat, a ljubav prema mašinama – izvoru buke i brzine – razvili su i italijanski futuristi: Frančesko Pratela i Luiđi Rusolo, autor Umetnosti buke (1913) i kompozitor Buđenja grada (1914). Dakle, Ravel je odrastao u vremenu izuzetnog tehnološkog napretka, u vremenu kada je i sam Pariz postao centar zabave, kulture i kada je počeo da se razvija i oseća kosmopolitski i multikulturalni duh jednog grada. Nakon kataklizme Prvog svetskog rata, mašina se pojavila kao kvaziverska ikona modernosti, te su umetnici bili društveni komentatori tehnološkog trijumfa i masovne industrijalizacije. Ravelova pisana zaostavština o mašinama pojavila se oko 1932–33. godine, a najobuhvatniji kvazimanifest objavljen je pod naslovom Pronalaženje melodija u fabrikama. Iz jednog pisma kompozitorovog brata takođe zaključujemo koliko je Ravel voleo različite mehanizme:

,,Moj brat se divio svemu što je bilo mehaničko, od jednostavnih limenih igračaka do najsloženijih mašinskih alata. On bi stoga proveo ceo dan…ispred štandova uličnih prodavaca, a bio je i oduševljen što je odlazio sa mnom u fabrike ili na izložbe mašinerija. Bio je srećan što je usred svih ovih pokreta i buke. Ali uvek je izlazio zadivljen automatizacijom svih tih mašina…”

Čak je i sam Ravel u nekoliko rečenica sumirao svoju najraniju povezanost sa mehanizmima:

,,Pa, u detinjstvu sam bio veoma zainteresovan za mehanizme […] Često sam posećivao fabrike kao mali dečak sa svojim ocem. Upravo su ove mašine, njihovo škljocanje i brujanje, formirale, uz pomoć španskih narodnih pesama koje mi je majka pevala pred spavanje, prve instrukcije u muzici.”


 

Upravo ovaj spoj mehanizama, odnosno različitih mehaničkih ponavljanja i španskih pesama predstavlja Ravelov Bolero – delo koje se bazira samo na jednoj muzičkoj misli koja se devet puta pojavljuje uvek u novom orkestarskom liku. Interesantan je i uvod u operu Španski sat koji najkonkretnije nudi prikazivanje mašina i mehanizama. Za nastanak ove opere zaslužan je otac Morisa Ravela, koji je pred kraj života poželeo da prisustvuje izvođenju velikog scenskog dela svog sina. U pitanju je bila simbolistička opera Potopljeno zvono koju je Ravel zatim u potpunosti odbacio i u nedostatku vremena napisao Španski sat u jednom činu. Na samom početku opere moguće je čuti nekoliko satova (metronoma) koji otkucavaju i zvone u različitim registrima i brzinama, poklapajući se na svakih petnaest sekundi. Uz mehanizovanu melodiju, svedenu na monotone figuracije, pokreću se i lutke na sceni – trubač koji se pokreće nalik robotu, kao i marionete na navijanje koje plešu uz detinjaste melodije. Takođe, drugi komad u okviru već pomenutog dela Gaspar noći, sadrži ton b, koji je ponovljen čak 235 puta, asocirajući nas tako na konstantno otkucavanje muzičkog mehanizma

Kompozicija je za Ravela uključivala i životno stremljenje ka najvišim tehničkim dostignućima: „Savest nas primorava da se pretvorimo u dobre zanatlije. Dakle, moj cilj je tehničko savršenstvo”. Jedan od ključnih stvaralačkih motiva Morisa Ravela jeste pronalaženje novog, do sada nečuvenog, a to novo Ravel je težio da dovede do tehničkog savršenstva, što je ipak na kraju ostalo samo težnja, odnosno iluzija i privid. U tom smislu sam kompozitor je istakao: „Istina je da nikada ne možete imati dovoljno kontrole. Štaviše, pošto se ne možemo izraziti bez iskorišćavanja i transformacije naših emocija, zar nije bolje da svesno priznamo da je umetnost najveća obmana?”

piše: Marija Božović

Leave a Reply

Your email address will not be published.