Svi sedmogodišnjaci zaslužuju superheroje. Jednostavno je tako. A onome ko tako ne misli fali neka daska u glavi.
Švedski pisac Fredrik Bakman, poznat po bestseleru Čovek po imenu Uve, doneo nam je još jednu toplu priču o neobično običnim ljudskim sudbinama – Moja baka vam se izvinjava. Priča prati brilijantnu sedmogodišnju devojčicu Elsu koja je izuzetno pametna za svoje godine – ona voli da čita, prezire gramatičke greške i svakodnevno koristi Vikipediju. Pored toga Elsa zna da kada vas deca iz škole jure da bi vas maltretirala najbolje je da vam ručke od ranca budu čvrsto zategnute.
Elsin najbolji i jedini prijatelj je njena sedamdesetsedmogodišnja baka za koju većina misli da je pomalo ćaknuta. Baka prezire red, prezire šefove, prezire političku korektnost i ne voli da živi ni po kakvim pravilima. Osim po pravilima zemlje iz svoje bajke – Zemlje skoro budnih. Elsa je znala sve o Zemlji skoro budnih jer joj je o toj zemlji, gde se vreme meri bajkovitim beskrajima, gde postoje oblakonji, Vukosrce i oštrodlaci, princeze i junaci, baka svakodnevno pričala.
Nakon bakine smrti Elsi ostaje da proživi bakinu poslednju bajkovitu avanturu – mora da isporuči sva pisma koja je baka uputila drugim ljudima. Sadržaj pisama je uglavnom isti – baka se izvinjava za stvari koje je smatrala pogrešnim. Isporučujući jedno po jedno pismo Elsa podrobno upoznaje svakog stanovnika svoje zgrade, njihove živote, sudbinu i odnose koji su imali sa bakom. Kroz tu avanturu ona uviđa da svako od tih ljudi koje je smatrala davežima, pemetnjakovićima i dosadnjakovićima ima priču vrednu divljenja. Priču koja je i samu baku inspirisala da osmisli Zemlju skoro budnih. Ali isto tako saznaje i priču o sopstvenoj baki, ko je i šta je ona bila pre nego što je dobila najznačajniju ulogu na planeti – ulogu bake.
U ovom romanu je Fridrik Bakman na emotivan i šaljiv način ispričao priče o najvažnijim ljudskim pričama. Priču o životu i smrti – o upoznavanju i zbližavanju sa ljudima, o ljubavi koja se prilikom toga razvija, ali i o opraštanju i rastanku sa ljudima koje smo zavoleli. A šta nam nakon tog rastanka ostaje? Ostaje nam priča kao sećanje, kao emocija i kao iskreno iskustvo kroz koje ti ljudi i dalje žive u nama i kroz nas.
“Ti imaš i baku. Ona je superheroj. Kada dođemo kući, ispričaću ti sve o njoj. Nažalost, dala sam lušku jednom dečaku sa sindromom, ali tebi ću napraviti novu. I povešću te u Zemlju skoro budnih, ješćemo slatke snove i igraćemo se, i smejaćemo se, i plakaćemo, i bićemo hrabri, i opraštaćemo, i letećemo na oblakonjima, a baka će da sedi na jednoj klupi u Mijami, i puši i čeka nas.”
Pored priče o životu i smrti i priče o samoj priči Bakman nam je kroz roman Moja baka vam se izvinjava ispričao i priču o jednom od najvažnijih prava čoveka na ovoj planeti – prava da se bude različit i neumornoj borbi koja se za to pravo svakodnevno vodi. „Jer ako drugačijih ima dovoljno, onda niko ne mora da bude normalan”.
piše: Tamara Živković
