foto: MoonQueen

Šta znači biti bogati građanin ili građanka u Srbiji 19. veka? Mnogo je odrednica, statističkih podataka i brojeva na koje bismo mogli da se pozovemo tražeći odgovor na ovo pitanje. Umesto toga, možemo se uputiti u Muzej primenjene umetnosti i pogledati niz odevnih predmeta i akseosara koje su koristili pripadnici građanske elite u ovom periodu, pa će nam niske bisera, grane zlatoveza, pojasevi okovani srebrom, šušteća svila (i kadifa) pomoći da zamislimo kako je to bilo hodati u cipelama ljudi kojima su ovi predmeti nekada pripadali.

Na Dan Muzeja primenjene umetnosti 6. novembra otvorena je izložba pod nazivom Moda u modernoj Srbiji u okviru koje je predstavljeno osamdeset eksponata iz muzejske Zbirke tekstila i kostima. Izložba prati razvoj mode tokom 19. i prvih godina 20. veka, smenu stilova, uticaj koji je zapadnoevropska moda izvršila na našu sredinu, kao i razvoj bogatog tržišta u relativno maloj sredini kakva je bila Srbija devetnaestog veka.

foto: MoonQueen

Političke promene, borba za nezavisnost i formiranje srpskog nacionalnog identiteta tokom 19. veka uticali su na društvene i privredne promene, ali i na vizuelnu kutluru ovog perioda, sa kojom je pitanje mode neraskidivo vezano. Štaviše, moda, koju ponekad olako ocenimo kao manje ozbiljan fenomen, ne samo da je direktan i slikovit pokazatelj sistema vrednosti i materijalne kulture društva i doba u kojem nastaje, već ponekad i ona sama utiče na promene u okviru njega. Ne moramo poznavati detaljnu istoriju srpske spoljne politike i diplomatije 19. veka da bismo, posmatrajući niz haljina nastalih tokom jednog veka, shvatili da se Srbija oslobodila turske vlasti i krenula stopama zapadnoevropske građanske kulture, zadržavši usput poneki „stari” detalj u cilju očuvanja tradicije.

foto: MoonQueen

Ono što je mene posebno zadivilo prilikom posete ovoj izložbi jeste kvalitet izrade i pažnja koja je poklonjena svakom detalju ovih haljina koje sada pripadaju muzejskoj zbirci, a nekada su nošene, istina u svečanim prilikama, ali su ipak vršile i upotrebnu, a ne samo reprezentativnu funkciju. Bez obzira na to da li je u pitanju libada sa svilenom maramom u kojoj zamišljamo kneginju Ljubicu, ili gotovo savremena crna svečana haljina sa perlicama, u kojoj zamišljamo, pa, iskreno – sebe na maturi, svaki izloženi predmet svedoči o raskoši, bogatstvu i talentu kojim je njegova izrada postignuta i podseća nas da luksuz odevanja nije izmislilo moderno potrošačko društvo (naprotiv!). Pripadnici građanskog društva tokom 19. veka možda jesu imali manje odevnih predmeta od nas danas, ali je zato svaki od njih bio neuporedivo kvalitetniji od bilo čega što mi posedujemo u svojim ormarima.

foto: MoonQueen
foto: MoonQueen

Pitanje mode ne bi se smelo svesti na gledanje lepih haljina, ali nemojte se uzdržavati ako vas prilikom posete izložbi njihova lepota natera da ih samo razgledate, bez opterećivanja dodatnim informacijama. Ponekad lepa haljina govori dovoljno i sama za sebe.

foto: MoonQueen

Na izložbi ćete videti i muške odevne predmete koji, zbog svoje svedenosti, uglavnom privlače manje pažnje od ženskog kostima. Ipak, pojednostavljeno tamno odelo, simbol muškog građanskog kostima 19. veka, postavilo je standard koji je uz manje ili veće, ali ne prevelike promene, opstao do danas kao primer klasične muške elegancije. Za pojavu smokinga, fraka i poslovnog odela možemo da zahvalimo Francuskoj revoluciji koja je kitnjasta odela zamenila onim jednostavnijim izražavajući njihovom skromnošću nove društvene vrednosti – jednakost, štedljivost i vredan rad.

O modi smo pisali i ranije, prateći pojavu i prihvatanje fesa u srpskoj sredini, a jedan pravi tradicionalni crven fes(ić) imaćete prilike da pogledate i na ovoj izložbi. Osim njega u vitrinama vas čeka mnoštvo raznovrsnog aksesoara – rukavica, lepeza, ukrasa za kosu, okovratnika, tašni i cipela. Moj omiljeni predmet na ovoj izložbi su šarene kožne čizme nastale u Kazanju u Rusiji krajem 19. veka, koje bi sasvim lepo mogle da se upotrebe prilikom neke nove ekranizacije filma Kosa, a da niko ne posumnja da su sedamdesetak godina starije od perioda opisanog u filmu.

foto: MoonQueen

Na približavanje srpske mode zapadnoevropskoj svakako je uticao i veliki priliv zanatlija koji su, nakon 1830. godine, počeli da stižu u Srbiju iz različitih delova Evrope. Iskustvo stečeno u privredno razvijenijim zemljama oni su preneli na teritoriju nove države koja je polako osvajala svoju nezavisnost, primoravajući domaće zanatlije da se usavršavaju kako bi išli u korak sa zahtevima trzišta koje se menjalo. Krajem veka u srpskoj sredini počinju da se javljaju i oglasi i reklame za različite vrste usluga koje su imale veze sa modom i lepotom, te tako dolazi i do novog načina promovisanja modne industrije i osvajanja publike.

Izložba Moda u modernoj Srbiji otvorena je do kraja januara 2020. godine, pa iskoristite priliku da je posetite i upoznate se sa osnovnim odlikama srpske mode ovog perioda i pogledate neke od najlepših kostima, srećom sačuvanih od zaborava zahvaljujući Muzeju i njegovom stručnom timu. Saznajte i šta su to bindali haljine i kojih su boja one najčešće bile, kako su se zvali neki od najboljih krojača i krojačica u Srbiji krajem veka, a kako se zovu delovi garderobe koju u filmu nose tetke Zone Zamfirove. Ili samo uživajte u posmatranju lepih haljina i zamišljanju kako je to bilo obući takvu kreaciju na sebe i otići na pravi bal devetnaestog veka!

piše: MoonQueen

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.