piše: Jelena Krulj

Pao je Berlinski zid, a Evropa ušla u „doba tranzicije” (odakle se još nismo svičovali u nešto konkretnije), gde se umetnost vrlo dobro snalazi u nekoj vrsti mashup-a prisutnog na celokupnoj sceni, ali i u konkretnim umetničkim delima/tekstovima. Takozvana ozbiljna muzika stvara se obeležena karakteristikama mnoštva različitih pravaca, stilova ili koncepata, pri čemu često uključuje raznovrsne elektronske zvuke, dok nekadašnji „klasični zvuk” nismo često u prilici da čujemo. Paralelno sa tim odvija se razvoj popularne muzike, takođe, usmerene na elektroniku, naročito počevši od devedesetih godina sa razvojem dens zvuka, odakle je bilo moguće nastaviti samo sa snažnim bitovima, kada je reč o klupskoj muzici.

Jednostavno dolaženje do programa za miksovanje, sa uprošćenim korišćenjem, tokom novog milenijuma je izrodilo mnoštvo remiksa, kojima je podvrgnuta i „ozbiljna” muzika. Jutjub kanali najčešće nude elektronske obrade Mocartovih i Betovenovih dela u hip-hop i dab-step maniru. Poslednjih nekoliko godina, sve češće je moguće sresti „čiste” trep obrade ili, bolje rečeno, transformacije Vivaldijevog Proleća, Betovenove Za Elizu ili Mocartovog Turskog marša. Autori ovih novih dela (a kako drugačije nazvati „trepovanog” Mocarta?) posežu za raznovrsnim zvučnim aparatima, stvarajući potpuno novu atmosferu

Trep muzika razvila se iz hip-hopa početkom dvehiljaditih godina na jugu SAD, a podrazumeva snažniju verziju repa sa znatno manjom posvećenošću tekstualnoj osnovi. Pojam „trap” označava mesto na kome narkodileri preprodaju drogu, što se u sadržaju pesama i izdvaja kao jedan od glavnih motiva, pored kojeg su prisutni novac, slava i ulični način života. Sve veća popularnost ovog muzičkog žanra navela je autore da se pozabave i miksovanjem već poznatih dela, čak i onih obeleženih prefiksom „ozbiljna”.

Foto: flickr.com

Obrada se najčešće vrši tako što se neka od tema iz klasičnih dela postavi kao matrica na koju se dodaju različiti ritmičko-melodijski obrasci, pomoću kojih postepeno dolazimo do kulminacije; tada se osnovna tema uglavnom svodi na prepoznatljiv motiv kojim se dalje radi. Pored osnovnih obrada, neki od autora prave kombinaciju već postojećih trep pesama i „klasičnih” kompozicija, pa na smenu čujemo temu na violini iz Vivaldijevog Proleća i tekst „I fucked your bitch, nigga…” iz pesme Dump Dump Asapa Ferga. S obzirom na to da je reč o, iako popularnom, poprilično novom žanru, broj pregleda na Jutjubu je, u pojedinim slučajevima, zavidan; kreće se od svega nekoliko hiljada, preko nekoliko stotina hiljada, dok je dabstep-trep obrada Betovenove Za Elizu dostigla čak broj od preko dvadeset pet miliona pregleda.

Najveći broj autora pomenutih obrada svodi delovanje u toj oblasti na svega nekoliko kompozicija, dok su ostali radovi uglavnom usmereni na popularnu muziku. Međutim, među njima se izdvaja TPRMX kanal, koji broji čak četrdeset sedam videa. Interesantno je da je ovo autor koji se u potpunosti posvetio miksovanju klasične muzike, te pronalazimo teme iz dela Vagnera, Mendelsona, Bramsa, Baha, Dvoržaka, Rahmanjinova, Šopena, Debisija i drugih. Način rada sa tematskim materijalom je na vrlo visokom nivou, atmosfera je u potpunosti ispraćena, čak se na pojedinim mestima stiče utisak da je „baš to nedostajalo”, stoga je moguće pretpostaviti da je autor muzički školovan i već podrobno upoznat sa specifičnostima različitih epoha i žanrova u klasičnoj muzici.

Tranzicija u visokoumetničkoj muzici dešava se, neslavno je reći, ali, akademizacijom, dok klasika, paralelno sa tim, dobija mogućnost da bude popularizovana na novi način. Do sada smo često imali priliku da čujemo neki deo Betovenove Sudbinske simfonije u filmu ili na reklami, što jeste jedan od vidova upoznavanja publike za delima „ozbiljne muzike”. Međutim, elektronske obrade zvuka omogućavaju obraćanje novoj publici, onoj koju zovemo „Gen Z” – onoj koja odrasta uz blogere, jutjubere, influensere, gejmere… S obzirom na to da popularna kultura jedina ima mogućnost formiranja muzičkog ukusa i vrednosnog sistema, ne bi trebalo olako odbaciti i remiks kao novu šansu za privlačenje publike u poluprazne koncertne dvorane.

Leave a Reply

Your email address will not be published.