Mladi i zeleni, foto: Varvara Vučković, Lokacije: Kafe bar 16 i Kvaka 22

piše: Marko Vesić


Jedan od najčešćih pogleda na umetničku produkciju jeste pogled zasnovan na ideji umetničkih institucija koje umetnicima i delima daju određeni društveni kredibilitet ili, u najširem smislu, identitet umetnika i vrednost njegovog umetničkog dela. Ako je delo vredno (samo po sebi, što je već problematično), ono će biti izloženo u muzeju, galeriji, salonu i drugim prostorima koji, samim tim što izlažu delo, njima daju na značaju. Drugim rečima, izgleda da dobra dela sama nađu put do publike odnosno institucija – opšte mesto, kliše. Ono što se previđa jeste činjenica da institucija nije zgrada, ustanova, arhitektonska građevina, već relacija između specifičnih društvenih aktera koji imaju društvenu kompetenciju da određenim delima pridaju status umetničkog dela (zajedničke stavove o tome šta jeste umetnost, kako se vrednuje, postavlja, razumeva i prezentuje). Međutim, šta se dešava kada je umetnost izmeštena iz svojih standardnih okvira i institucija, ove gotovo nevidljive infrastrukture, kada nije verifikovana ili afirmisana kao umetnost od strane kompetentnih individua i kada je tu za neke druge ljude, okolnosti i prostore? Upravo je to njihova priča – Mladi i Zeleni.

Mladi i zeleni, foto: Varvara Vučković, Lokacije: Kafe bar 16 i Kvaka 22

Projekat Mladi i Zeleni pokrenule su četiri devojke, Anđela, Maša, Kristina i Varvara sa ciljem da prikažu svoju i poeziju drugih autora koji se interesuju za savremeni pesnički izraz, performativ i poeziju uopšte. One takođe pišu, a neke od njih su i dobitnice prestižnih nagrada za stvaralaštvo i objavljene zbirke pesama. Ideja koja se nalazi u osnovi njihovog projekta jeste stvaranje jedne alternativne pesničke scene i učešća mladih na njoj, bez obzira na bilo koji kriterijum koji bi standardni okviri umetnosti postavili pred autora, bilo da je reč o formalnom obrazovanju, poetici ili nekim individualnim razlikama. Vaše je samo da izlažete poeziju, a neretko je reč i o čitanju poezije etabliranih stvaraoca, o čemu ćemo tek govoriti.

Mladi i zeleni, foto: Varvara Vučković, Lokacije: Kafe bar 16 i Kvaka 22

Na njihovim pesničkim večerima je atmosfera potpuno opuštena, nema onog očekivanog, religizonog pogleda na stvaralaštvo i umetnost koji podrazumeva smirenost, poseban način odevanja i ponašanja, sedenja i ćutanja. Sasvim jednostavno – možete piti pivo, čitati novine, skrolovati objave na Instagramu i uključiti se u događaj onda kada želite, a takođe ste slobodni i da date neki komentar, sugestiju ili svoj utisak na stvaralaštvo. Zanimljivo je da ćete dobiti priliku da izlažete poeziju čak iako se prethodno niste prijavili za to – Mladi i Zeleni su uvek otvoreni za sve, kako za ljude, tako i za različite poetike i poglede na svet. Ono što omogućava ovakav pristup i priliku mladim autorima da se pokažu jedni pred drugima u okviru alternativnih umetničkih krugova jeste nestalnost odnosno promenljivost prostora u kome se pesničke večeri održavaju i koji to dozvoljavaju. Zanimljivo je da su pesnici do sada imali priliku da izlažu u prostorima poput Kvake 22, 16-ice, ali i u prostorima potkulture (ovaj termin sa sobom ne nosi nikakvu negativnu konotaciju, naprotiv; on označava prostore drugačijeg, kritičkog mišljenja, alternative i normi) poput Topolske 18 i Dvorištanceta. Sa druge strane, poput salonskih praksi 19. veka, Mladi i Zeleni su se održavali i u kućnim uslovima – u stanovima koje su dobrotvorno ustupali oni koji se osećaju mlado i zeleno, odnosno oni koji su deo ove grupe. Upravo na ovom primeru vidimo da se stvaralaštvo, odnosno umetnost uopšte, nalazi u otvorenom i dinamičnom polju specifične društvene strukture, tj. da je uvek reč o relacijama u strukturi, a nikada o konkretnom mestu. Mladi i Zeleni neguju ideju slobode, kolektiva i umetnosti kao važnih vrednosti koje mogu da podstiču i sami, a ne kao izvesnost ili neizvesnost kojoj su prepušteni. Možda na njih možemo gledati kao na proleterijat mladih umetnika koji se bore za svoje mesto unutar strašnih izazova tržišta i njegove logike.

Mladi i zeleni, foto: Varvara Vučković, Lokacije: Kafe bar 16 i Kvaka 22

Večeri, po pravilu, uvek kasne. Razlog tome će možda zauvek ostati nepoznat, ali postoji i dobra strana toga. Tada ste u prilici da razgovarate sa drugim autorima, kao i sa publikom, možete popiti piće i slušati di-džeja koji pušta muziku, ali možete, jednostavno, zakasniti i vi. Kao što je govorio umetnik Alan Kaprou – U hepeningu se brišu granice između stvarnosti, religije, umetnosti, pa i samog života. Mladi i Zeleni brišu kako te, tako i institucionalne granice, odnose identiteta, autora i publike, što doprinosi jednom posebnom heterogenom događaju, pojavi, interakcijama i afektima, u značenjskom, ali i u neznačenjskom smislu – jedno posebno iskustvo. Poezija se čita u nekoliko krugova u zavisnosti od toga koliko ljudi želi da čita, a nakon toga postoje krugovi i za poeziju drugih autora gde smo do sada mogli da čujemo i dela Marine Abramović, Eliota, Majakovskog i drugih. Za njih je važno da uvek postoje i muzički blokovi, bilo da je reč o repovanju, di-džejingu (Nađa Vračarić), vrtenju ploča (Mina Glišić) kao i živoj svirci (Imigrants i drugi bendovi). U vreme pandemije se, kao što očekujete, poezija čitala onlajn.

Poetske večeri Mladih i Zelenih, zanimljivo, imaju svoj indeks koji je celobrojan u slučaju konkretnih iventova, a kada se dogode neki neplanirani i u nekim specifičnim uslovima, onda su i na pola. Poput beta verzija igrica, imamo večeri 9.5, 11.0 i slično, a predstojeće veče će uskoro biti objavljeno – neka za sada bude Z.Y!

(Ukoliko želite da im pišete ili da se prijavite za veče poezije, to možete učiniti preko njihovog mejla zelenikacket@yahoo.com ili preko Instagram naloga @_mladizeleni, a svi događaji se postavljaju i na Fejsbuk)

oktobar 2020.

Leave a Reply

Your email address will not be published.