piše: MoonQueen

„Nepoznata sa Sene”, Lusi van Dam van Iselt

Urbana pariska legenda iz osamdesetih godina 19. veka kaže: prelepa mlada žena utopila se u Seni, a reka je nekoliko dana kasnije izbacila njeno telo na obalu u blizini Luvra. Kako nisu pronađeni tragovi nasilja ili bilo kakve povrede, pretpostavilo se da je u pitanju samoubistvo. Identitet devojke ostao je tajna – danima, njeno telo bilo je javno izloženo u mrtvačnici, pa iako je privlačilo mnoge ljude da uđu i pogledaju utopljenicu, niko nije uspeo da je prepozna. Pre nego što će je sahraniti, mrtvozornik, opčinjen lepotom devojke, uzeo je otisak njenog lica i po njemu napravio masku. Maska će joj sačuvati lik od zaborava i ubrzo postati deo fantazije, dekoracije domova, umetničkih dela. Bez pravog imena ostaće poznata kao Nepoznata sa Sene.

Priča o maski anonimne devojke koja je život okončala u reci sadrži sve omiljene elemente pozne kulture devetnaestog veka – lepotu, tragediju, veliki grad i smrt. Stoga ne treba da nas čudi što je, u trenutku kada se pojavila u javnosti, maska utopljenice postala predmet interesa i intrige, te stvar prestiža i obožavanja. Zbog čega bi se tako lepa devojka, starosti procenjene na 16 godina, ubila? Niko nije imao odgovor na ovo pitanje, ali je svako imao svoju teoriju, a mnoge su se prelomile u onom jednom motivu tako čestom u umetnosti veka koji je počeo Geteovim Verterom – nesrećna, neuzvraćena ljubav.

Pretpostavljajući da je mlada lepotica bolovala od slomljenog srca, Pariz je od njenog lika stvorio kult – odlivci ove maske umnožavali su se i prodavali isprva među sugrađanima (kopije prvobitne maske postale su pomodni trend među pariskom buržoazijom), da bi uskoro potražnja prerasla okvire Francuske. Novi odlivci pravljeni su ne više na osnovu prvobitnog kalupa, već kopiranjem fotografija koje su brže i lakše putovale, a umetnici koji su njen lik stvarali iznova potrudili su se da mu daju sopstveni pečat u vidu živopisnih detalja i pažljivo modelovanih obrva, trepavica i kose. Maska Nepoznate sa Sene postala je deo enterijera mnogih evropskih kuća, ali i simbol idealne lepote, pa i erotike – u Nemačkoj devojke i modeli trudili su se da rekreiraju izgled pariske utopljenice.

„Nepoznata sa Sene”

Legenda je prevazišla svoje okvire, pa se spomen na nastradalu devojku ili sam fenomen maske njenog lica našao u proznim i poetskim delima engleskog, francuskog i nemačkog govornog područja. Maska je inspirisala i likovne umetnike, slikare i fotografe, kao što se može videti na primeru slike holandske umetnice Lusi van Dam van Iselt koja je 1914. godine naslikala mrtvu prirodu i sliku nazvala imenom dominantne skulpture – Nepoznata sa Sene.

Ipak, da li je moguće da je lice utopljene žene nakon nekoliko sati ili dana provedenih u vodi ovako lepo i smireno? Ovo pitanje postavili su mnogi već krajem 19. veka, a zaključak je jednoglasan – ne. Ako je maska zaista uzeta sa nečijeg lica i nije proizvod vajarske mašte, onda je model za nju svakako bila živa devojka. Pored pomenute poetične legende o njenom nastanku postoje još dve teorije – jedna je da je u pitanju otisak lica modela, mlade devojke preminule od tuberkuloze 1875. godine, čiji je originalni kalup izgubljen. Drugi je još verovatniji – nemački proizvođač maski uzeo je otisak lica svoje ćerke, a ostalo je istorija.

Maska devojke sa Sene opčinila je evropsko društvo, uvukla mu se u srca i domove i tu ostala i tokom 20. veka. Za istoriju je posebno značajna jedna njena verzija koja je čuvana u naizgled ni po čemu značajnom norveškom domu i nakon Drugog svetskog rata. U pitanju je bio dom tasta i tašte norveškog proizvođača igračaka, Asmunda Lerdala, poznatog po korišćenju novog, revolucionarnog materijala u svom zanatu – plastike.

Nakon što se Asmundov sin davio u reci, a otac ga spasio davanjem veštačkog disanja i izbacivanjem vode iz pluća, bolničari su se požalili da je mnogo ljudi izgubilo živote zbog pogrešne procedure davanja daha od strane civila i da bi bilo veoma korisno kada bi neko napravio lutku na kojoj bi bilo moguće vežbati. Ta informacija bila je dovoljna čoveku kojem je izrada lutaka bila profesija – zajedno sa austrijskim naučnikom Peterom Safarom, Lerdal je 1958. godine osmislio i napravio najpoznatiju CPR lutku, takozvanu Spasi Anu ili Oživi Anu.

Spasi Anu, CPR lutka

Mudro procenviši da će muškarci odbijati da stave usta na usta muške lutke, njeni autori tragali su za idealnim ženskim likom. Asmund Lerdal pronašao ga je, kao što smo već rekli, u kući svoje tašte, u vidu stare maske nepoznate devojke, predmeta koji se nasleđivao kroz generacije, tipičnog dekorativnog motiva predratnih kuća. Tako je lice Nepoznate sa Sene, pored nadimka Utopljena Mona Liza, koji joj je dao Alber Kami, dobila još jedan naziv: Najljubljenije lice u istoriji.

Ironija je zatvorila krug i samu sebe ugrizla za rep – nekadašnja tragična utoljenica postala je simbol spasa onih kojima je voda pokušala da presudi, ali zahvaljujući sve većem broju ljudi pravilno obučenih za davanje veštačkog disanja, nije uspela.

novembar, 2023.

Leave a Reply

Your email address will not be published.