piše: Aleksandra Vujić
fotografije: Jelena Stepanović, privatna arhiva
Ukoliko niste imali prilike da otputujete negde – ne brinite, mi donosimo putovanje vama. Ne, nismo postali turistička agencija, već vam ovog meseca u rubrici Mladi i kreativni predstavljamo Jelenu Stepanović, umetnicu koja na toliko divan i bajkovit način ilustruje gradove, da vam se čini da ste, makar na trenutak, uronili u izabrane ulice. Nije slučajno što Instagram profil na kojem možete videti njene radove nosi naziv mashtanje!
Jelena je po struci arhitekta, završila je master na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, gde je i usavršila tehniku crtanja. No, njena ljubav ka slikanju i crtanju potiče još iz detinjstva. U vezi sa tim Jelena poručuje: „Stvarno nije isprazna fraza kad kažu da ako nešto voliš od malih nogu, da je to, u stvari, ono što ti zaista jesi, sve je kasnije nabacivanje neke maske i adaptiranje na život i moranja. Nisam upisala slikarstvo samo zato što sam bila nesigurna, a okolina i roditelji su me nagovorili da ’uzmem zanat u ruke da bih imala ’leba da jedem jer ko je još zaradio novac od umetnosti’. I, evo, na kraju jedem ’leba od umetnosti. I ne samo da jedem nego i putujem, istražujem, uživam uprkos svemu.”
Ipak, umetnica napominje i da je arhitektura uobličila njen stil na neki poseban način i da se ne kaje zbog fakultetskog obrazovanja arhitekte. Iako je ranije umela da pomisli da je izgubila godine na fakultetu, zahvaljujući i njemu je izgradila specifičan stil rada koji nije klasičan akvarel i upravo taj upliv arhitektonskog stila njenu umetnost čini tako posebnom.
Jeleni smo postavili i nekoliko pitanja:
Kako si počela da se baviš slikanjem?
„Dosta dugo sam zapostavila crtanje, crtala sam kao dete i onda u toku školovanja totalno prestala, da bih se tokom Kovid pandemija vratila toj prvoj ljubavi koja mi je bila štit u tim teškim vremenima. Tada sam baš počela da radim na novom poslu u novom gradu, gde ne poznajem nikog, a onda je počela do tad nezapamćena pandemija i bila sam zatvorena u stanu i puna straha – morala sam da pronađem nešto da mi pravi društvo i da me vrati samoj sebi i smislu. Tada sam ponovo počela da crtam, i nisam stala do danas. Stranica je nastala spontano, ne inicijalno sa ciljem da mi to postane posao, iako se ta želja krila duboko i nesvesno u meni. Korak po korak i sada imam registrovanu firmu za umetničko stvaralaštvo.”
Kako izgleda tvoj kreativni proces?
„Kreativni proces izgleda totalno haotično i ponekad zaista mučno, a ponekad predivno i oslobađajuće. Desi mi se da neku ilustraciju uradim za par sati i pokidam, a desi mi se da se mesecima mučim i vučem, iscrtavam detalje, i na kraju ne budemo zadovoljni rezultatom ni ja ni publika. Nemam pojma od čega to zavisi. Taj proces stvaranja je stvarno jedna predivna tajna, ja mislim božanska, i ne znam kako bih ga i gde smestila – različit je od svega što čovek može da zamisli.
Ranije sam mnogo više volela da satima sedim u ateljeu i iscrtavam detalje, i da dobijem savršen rezultat. U poslednje vreme jako volim da crtam uživo u realnom vremenu (plein air) zato što je teže, zabavnije, izazovnije, nesavršeno i neulickano, sa gomilom grešaka i nedostataka. Pisala sam o tome baš i na profilu. Ali je jako interesantno. Jer duva vetar, sija sunce, ti sa svojim blokčićem i četkicama i bojama, ljudi prolaze i gledaju te, oko tebe priroda, reka, patke, ili bučni grad, ma prelepo! Ti i okolina kao jedno, i umetničko delo koje iz toga proiziđe. Mislim da ne može bolje i smislenije od toga. To je iskustvo zbog iskustva i osećaja, a ne zbog rezultata. Naravno, trudiš se da predstaviš prizor što bolje, ali nisi opterećen rezultatom, već uživaš u borbi sa samim procesom i u svemu što ti se dešava usput. Evo sad mi je osmeh na licu kad se setim slikanja napolju.”
Koji grad si prvi nacrtala?
„Prvi grad koji sam nacrtala, nikad neću zaboraviti, bio je Novi Sad. To je grad u kom sam provela najveći deo odraslog doba, i gde sam doživela najturbulentnije ali i najlepše momente svog života. Mislim da prema tome i biram gradove, prema onome što su u meni izazvali. Uvek se vraćam na onu rečenicu Ranka Radovića, kako ’Kuće treba posmatrati sa vrlo malo glave i sa mnogo srca, jer kuće su kao ljudi.’ Naježila sam se sad dok sam ovo pisala!
Naše sudbine su na neki neodvojiv način isprepletane sa gradovima u kojima se naš život dešava, i za mene gradovi nisu samo scenografija za lepu sliku, nego bića koja dišu svojim ritmom, koja imaju svoju ličnost, i sve svoje vrline i mane kao i ljudi. Tako neke gradove, i pored svih nedostataka, voliš kao prijatelja, a drugi ti i pored savršenih uslova ili prelepe arhitekture ne prirastu za srce, ne odrade te. I stvarno je tako, gradove posmatram srcem a ne očima. Mislim da me to baš izdvaja u izrazu, pored arhitektonskog načina ilustrovanja. To je kad mi kažu ’tvoji radovi imaju ono nešto’ ili ’imaju dušu’.”
Jelena kaže da u poslednje vreme uglavnom ilustruje gradove koje posećuje. Dok je bila na poslovima gde nije imala mogućnosti i prilike da putuje, kao inspiraciju je koristila različite fotografije sa interneta kako bi ilustrovala destinacije na kojima nije bila. Od kada je odlučila da prati svoj san i da se bavi samo slikanjem, stiže da putuje, da upija nove gradove i novu inspiraciju. Pored toga stiže i da vozi bicikl, da pliva, da istražuje i da se smuca, a sve to je čini srećnijom i zadovoljnijom. Jelena trenutno živi svoj san, što se vidi i kroz način na koji nam je odgovarala na pitanja, ali i kroz divotu njenih ilustracija!
Jelenin brend mashtanje možete pronaći u objektima Kotorske suvenirnice, što nije nimalo slučajno jer je upravo Kotor Jelenin omiljeni grad, te je posebno ponosna na tu saradnju jer ju je energija i stanje uma Kotora očarala od prvog trenutka! Ukoliko pak niste blizu Kotora, ilustracije uglavnom možete pronaći na Beogradskom noćnom marketu, ili ih možete poručiti preko Instagrama, ili putem Jeleninog mejla. Ne brinite, u budućnosti je u planu i sajt, te će odabir ilustracija biti još lakši!
maj, 2025.
