Intervju vodila: Iva Pažin
Od Nemačke do Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, preko bendova MaraQya i st. Louis band, pa sve do solo karijere, nemoguće je ostati ravnodušan na jednog od najupečatljivijih muzičara regiona – Marka Stojanovića Louisa.
Nakon više od dve godine, željno iščekujemo novi, peti studijski album. Povodom izlaska albuma razgovarali smo sa Markom o utiscima, inspiraciji, albumu za decu, stvaralačkom procesu i daljim saradnjama.
Pre svoje solo karijere svirao si i pevao u legendarnom srpskom soul bendu MaraQya. Reci nam šta je prevagnulo da se odlučiš da inkorporiraš balkansku etno muziku u svoj izražaj?
Bend je mesto u kome svaki muzičar i izvođač autorske muzike prolazi kroz različite faze. Zato mislim da je stvaranje muzike u bendu jako bitna faza kroz koju treba da prođe svaki muzičar. Kada smo se sastali u ovom bendu, svako od nas došao je sa svojim muzičkim ukusom i inspiracijama uz koje smo odrastali i tačka susretanja bila nam je neo soul. Stvarali smo takvu muziku želevši da zvuči kao naši idoli – D’Anđelo, Amp Fidler, Stivi Vonder… Iz moje perspektive, period rada sa Marakujom bio je bitan period u kome sam naučio da sarađujem sa drugim autorima. Naravno, u početku je bilo teško da se usklade ideje i prioriteti svakog od članova, ali iz toga sam naučio da slušam druge i da u muziku integrišem kako svoje ideje, tako i ideje ostalih članova benda. U momentu kada sam osetio da se moje ideje razilaze od ostalih, konkretno, kada sam napisao pesme Spellbound i Walking in the street, to mi je bio znak da je vreme da se posvetim solo autorskoj muzici. Što se tiče balkanske etno muzike, ona je uvek periferno bila prisutna u mom životu pored mog oca i, naravno, kulture. Kada sam prepoznao lepotu kombinacije modernog, soul zvuka sa domaćom tradicijom i melosom, to je meni bilo otkrovenje i prosvetljenje, tako da to označava početak potrage za mojim zvukom.
I ranije si opisivao svoj stil kao balkan soul. Kako bi opisao taj spoj i kako si došao do tog naziva?
Nisam konkretno ja dao taj naziv jer nisam hteo da opisujem svoju muziku, već novinari i ljudi koji me slušaju, ali meni ne zvuči loše i nemam ništa protiv. Verujem da ih je asocirala upravo ta kombinacija soul muzike i balkanskog ritma, melosa i zvuka generalno u mojoj muzici.
Poznato je da imaš izuzetnu radnu etiku. Naime, pored rada na svojoj muzici, vrlo često nastupaš i sa st. Louis bendom. Kako se nosiš sa svim obavezama, i još važnije, kako odmaraš?
Naravno, uvek se polazi od pitanja da li je posao ako uživaš u tome. Ja veoma uživam u svakom trenutku, bilo da je to MaraQya ranije, st. Louis bend, ili je to putovanje sa mojim autorskim materijalom. Svaki put se veoma rado sastajemo i volimo u bendu. Tek možda u jednom trenutku usput shvatiš da postoje i neki naporni trenuci, kao što su, na primer, putovanja, ali uvek se trudimo da uživamo i u tim trenucima. S obzirom na to da sam vodim sve svoje muzičke projekte, a naročito od kad imam decu, osetim ponekad da se pogubim u obavezama i previše vremena uložim u poslovni deo i zanemarim obaveze u privatnom životu. Sve ove obaveze su jako zabavne i nije mi ništa teško, samo je bitna organizacija koju sam naučio s vremenom, naročito da što efikasnije koristim vreme kada radim. Dakle, kada radim, onda nema bleje, a kada sam sa porodicom, trudim se da budem manje na telefonu. U prevodu – sve je u organizaciji!
Posebno je interesantan tvoj album za decu Ja se zovem slon. Svi znamo koliko deca mogu biti inspirativna, međutim, čini mi se da ima sve manje autora za decu. Da li smatraš da ima dovoljno sadržaja za decu na našim prostorima? Kako su deca reagovala na pesme sa ovog albuma?
Ja sam jako ponosan na ovaj album i sigurno neće biti poslednji album za decu. Nisam toliko razmišljao o tome da li ima dovoljno sadržaja za decu, već sam bio totalno inspirisan decom i naročito Diznijevim crtanim filmovima koji imaju fenomenalnu muziku. Na ovom albumu se nalaze jednostavne, čak i produkcijski naivne pesme, koje sam objavio uz video-klipove i animirane kratke spotove. Do sad sam imao lepih koncerata za decu i biće mi drago da što više dece sluša i uči ove pesme, a ja ću sigurno nastaviti u tom ritmu.
Otkrij nam kako izgleda tvoj stvaralački proces. Kako se nanovo inspirišeš, imaš li stvaralačke krize i kako ih prevazilaziš?
Svaki put kada uđem u svoj studio, uđem u neki svoj hram mira u kome se osećam totalno slobodno i opušteno i vreme izgubi na značaju. Često mi se desi da uopšte ne gledam na sat, i shvatim u jednom momentu da je prošla ponoć, a da moram da ustanem sledeći dan rano sa decom. Bilo da radim u svom studiju, ili u studiju benda Helem nejse, bilo da sam sam ili sa drugarima i kolegama, to je uvek neka druga dimenzija u kojoj se družimo, isprobavamo svašta…Tada pratim šta je u tom momentu zabeleženo na traku i to bude uglavnom kombinacija svih inspiracija i doživljaja, muzike koju sam slušao, filmova koje sam gledao, efekata koje sam otkrio. Usput isprobavam, nekad krenem od teksta, nekad od melodije, nekad od ritma. Najbitnije je to da mi se svidi i, kad čujem to što sam napravio, da budem srećan, tada osetim da idem u dobrom pravcu. Nisam do sad imao stvaralačke krize zato što sam non-stop u akciji, radim muziku i pišem. Mislim da se krize dešavaju ako se napravi veća pauza u stvaranju muzike.
Šuška se da je novi album u pripremi. Kada možemo očekivati da ga čujemo, neki singl možda?
Da, novi album Beskraj 2 izlazi uskoro, ja se nadam u aprilu jer nemam više strpljenja (smeh). Uglavnom sam do sada izbacivao nov materijal na godinu i po dana, a sada će biti skoro dve i po godine od prethodnog albuma Sloboda. Jedva čekam da ga objavim – s jedne strane da čujem reakcije publike, a s druge strane da konačno mogu da krenem sa novim materijalom.
Poznato je da često sarađuješ sa muzičarima naše scene. Hoće li biti sličnih saradnji i na novom albumu?
Da, definitivno. Novi album će biti na neki način posvećen duetima i od 13 pesama, sigurno 10 pesama će biti dueti. Sarađivaću sa Helem nejse, snimio sam duet sa Sajsi MC, Edom Maajkom i to je ono što sad mogu da otkrijem, a ostatak nek ostane tajna do objavljivanja albuma.
Poslednje pitanje postavljamo svim našim sagovornicima i sagovornicama – da li možeš čitaocima i čitateljkama KUŠ!-a da preporučiš knjigu, film, predstavu, muzičku numeru i umetnika ili umetničko delo kojem bi trebalo da posvete pažnju?
Dešava se svašta na našoj sceni. Čini mi se da neki izvođači kratko traju, a publike ima dosta i samo treba biti uporan. Izdvojio bih IrieFm, jako mi je žao što dugo nisu izbacili nešto novo, pošto mi je prethodni album jedan od boljih koje sam čuo. Slušam u poslednje vreme jednu grupu iz Pančeva Demo mood, jako mi se sviđa šta rade i voleo bih da snimim sa njima duet. Nedavno su izbacile novu pesmu Tišina, imaju predivne vokale.
Na mojoj plejlisti u poslednje vreme nalaze se: Anderson Paak – Where I go, Candy drip –Lucky Daye, Iniko – The King’s Affirmation, LF System – Afraid To Feel, Pip Milet – Heal, Jordan Rakei – Defection, Nao ft. A.K. Paul – So good, The Hics – Lines…eto par pesama koje bih preporučio da bacite uvo.
februar, 2023.
