piše: Iva Pažin
Luka Rajić, mladi kantautor, nedavno je izdao svoj prvi album pod nazivom Deca novog milenijuma, koji je već privukao pažnju ljubitelja muzike i kritičara. Ovo debitantsko izdanje nosi emocionalnu težinu, prožeto temama ljubavi, prijateljstva, anksioznosti i preispitivanja identiteta generacije koja stasava u 21. veku.
Album je rezultat kreativne saradnje sa njegovim bratom Igorom Rajićem, producentom u usponu, i priznatim muzičarima poput A.N.D.R.-a, koji je 2023. godine osvojio priznanje za najboljeg novog izvođača. Luka je okupio i multidisciplinarne umetnike, kao što je Emilija Terzić, koja se bavila vizuelnim aspektom i poezijom albuma. Takođe, pesme su obogaćene muzičkim doprinosom Emilije Đonin (KOIKOI) i Filipa Bulatovića MAPO-a.
Decu novog milenijuma Luka je najavio kroz četiri singla – Leto je gotovo, Rituali, Časna reč i Slobodan pad. Svaka pesma nosi specifičnu poruku, od melanholije ljubavnih odnosa do nade za budućnost, sa posebnim fokusom na autentičnost i međuljudske odnose. Album je zvučno melanholičan, ali kroz Rajićeve tekstove odjekuju emocije koje nas pozivaju da obratimo pažnju na životne momente i rituale.
Album je prožet emocionalnom dubinom i tematskom raznolikošću, ujedinjujući ljubavne, prijateljske i egzistencijalne teme u melanholičan, ali osvežavajući zvučni izraz. Pesme poput Okreni mi svet i Prelepa tragedija odišu ljubavnom melanholijom, dok Slobodan pad dublje istražuje nesigurnost i samodestrukciju. S druge strane, Rituali i Prijatelji osvetljavaju važnost svakodnevnih momenata i prijateljskih odnosa, preispitujući dinamične veze i često nejasne signale između bliskih osoba. Naslovi poput Leto je gotovo i Pod istim suncem donose nostalgičnu refleksiju i optimizam, dok se Luka u Deci novog milenijuma bavi generacijskim pitanjima, šaljući poruku nade i zajedništva. Kroz pesme poput Časna reč Rajić piše odu prijateljstvu, a završna numera Đuskam dok ritam se menja simbolizuje pozitivan stav suočavanja sa životnim promenama, pozivajući slušaoce da ostanu pribrani i optimistični i u najizazovnijim trenucima.
Luka vidi ovaj album kao prelomnu tačku u svom radu, rekavši da predstavlja kolekciju reči, zvukova i slika koje su ogledalo njega, ali i svih drugih koji prolaze kroz rolerkoster iskustava dvadesetih godina. Na radost fanova, Luka je najavio i dva koncerta u Beogradu, od kojih će jedan biti održan 20. decembra u Domu omladine, što će biti savršena prilika za predstavljanje uživo pesama sa albuma. Sve ove lepe stvari bile su povod da razgovaram sa Lukom.
Publika često nema svest o tome koliko je hrabrosti potrebno i koliko je dugačak, naporan ali i predivan put do prvog albuma. Kakvo je tvoje iskustvo u radu na ovom izdanju i kakav je osećaj objaviti prvi album?
O da… niko te ne pripremi na toliku količinu rada. Mislim da jedino možeš da naučiš ako se upustiš u proces. Prvi deo rada na albumu se odnosio na pisanje tekstova. Imao sam ideju da prvo završim sa tematikom i mislima, a onda da drugi deo rada bude produkcija. Za mene je pisanje pesama bilo sve! Komfor koji sam osećao svaki put kada bih seo za klavir ili uzeo gitaru mi sada jako nedostaje – sam sa svojim mislima i bezbroj opcija za ispoljavanje i pronalaženje ispravnog načina.
Povezivanje pesama i građenje univerzuma Dece novog milenijuma će mi zauvek ostati u sećanju kao najinspirativniji i najslobodniji deo mog stvaralačkog života. Tu sam se osećao kao kapetan broda, dok sam u produkciji albuma više bio u pozadini i prepuštao Igoru i Andriji da vode proces. Iako sam i ja na nekoliko pesama potpisan kao producent, pravu magiju su donela njih dvojica. Sada kada je album izašao, često razmišljam o vama koji ga slušate. Ja svih deset pesama poznajem do poslednjeg sloga, do poslednjeg kanala u projektu, i zato sam malo ljubomoran na vas koji imate priliku da ga sada čujete prvi put.
S obzirom na to da i sama često sarađujem sa svojim mlađim bratom u radu na muzici, znam koliko to može da bude divno, ali i frustrirajuće (haha). Zanima je kako je izgledala saradnja sa tvojim bratom Igorom? Koliko je bilo teško pomešati porodične odnose sa kreativnim procesom?
Mislim da smo tek pri kraju rada na albumu shvatili koliko se sve pomešalo. Zapravo, mnogo više vremena smo uživali. Frustracije su došle pri kraju, kada je trebalo da završimo album. Sve dok nismo prešli u studio kod Andrije Gavrilovića, radili smo u Igorovoj sobi. Bože… ta soba je čula apsolutno svaki demo (dobar i loš). Za mene će najdraži trenuci biti oni u 2 ujutru, kada svi spavaju, a Igor i ja krckamo pesmu u nadi da će elementi kliknuti, a onda kliknu, pa od tog trenutka slušamo demo na loop-u.
Da sam mogao da zamislim bolji način za pravljenje prvog albuma, mislim da ne bih uspeo. Međusobna podrška i vera je razlog zašto imamo danas album. Morali smo obojica da budemo malo ludi da pomislimo da možemo napraviti album, ali na kraju smo to i uspeli. Nakon što smo predali album, napravili smo kreativnu pauzu. Trebalo nam je vreme u kom nećemo razmišljati o pesmama i mislim da nam je obojici prijalo. Kažem prijalo jer dok sam u junu bio na moru, Igor je za to vreme napravio novu pesmu na koju sam odlepio! Ne prestaje da me oduševljava.
Album se bavi velikim pitanjima koja se tiču naše generacije. Koja je tvoja vizija o tome kako će se deca novog milenijuma nositi sa izazovima budućnosti?
Ne znam – na albumu nisam ponudio rešenje, samo sam zagrebao površinu. Čini se kao da su uslovi za život više nego ikada dovedeni u pitanje i u ovom ludilu želim svakome da pronađe svoju oazu i mir, barem se ja trudim da tako živim. Svestan sam da i ta oaza mora imati vode. Ako su nam zagađene planine, reke, gradovi, neće biti tu ko zna kakvog mira. Trudim se da jednim delom budem u svojoj zoni, ali stalno pratim sve što se dešava kod nas. Tužno je i obeshrabrujuće. Koliko god glasno tražili osnovna prava, kao da nas niko ne sluša, i tako je već godinama. Deca novog milenijuma, ukoliko se ne osećaju sigurno i nemaju prostora da žive plodno, hvataju prvi avion i odlaze.
Najavio si svoj prvi veliki samostalni koncert u Domu omladine 20. decembra u čuvenoj Amerikani. Moram opet da se oslonim na svoje iskustvo – s obzirom na to da sam nedavno objavila koncert samo 7 dana pre tvog, volela bih da znam kako se osećaš povodom toga i da li osećaš pomešanu paniku, uzbuđenje, ponos i strah kao i ja? Šalu na stranu, ako možeš, otkrij nam šta možemo da očekujemo od tog koncerta, sa kojim sastavom ćeš nastupiti, da li će biti gostiju?
Tako su nam blizu koncerti, nisam znao to! Prelepo! Jedva čekam da vidim šta si nam spremila!
Samostalni koncert je potpuno novo neistraženo polje za mene, ali me to jako uzbuđuje jer je sve dozvoljeno. Od oktobra kreću ozbiljne pripreme sa bendom i timom jer jako želim da ko god da ode sa mog koncerta naredna tri dana razmišlja o njemu. Tako je meni sa omiljenim koncertima na kojima sam bio, promene te na neki način. Izvešću prvu put sve pesme sa albuma, a možda i jos neke koje ljudi nisu čuli. Želim da na koncert dođu i moji prijatelji iz industrije, a neki od njih će biti i sa mnom na bini. O tome ćemo kada se koncert približi!
oktobar, 2024.
