Intervju vodili: Nevena Stajković i Aleksandar
Maj i toplo vreme nagoveštavaju leto i vreme kada se održavaju mnogi koncerti, svirke i festivali. Kako želimo da vam preporučimo da ne propustite neki od sledećih nastupa Nika Nikolića, potrudili smo se da ga malo bolje upoznate kroz razgovor o njegovoj muzici, inspiraciji i potencijalnim izazovima u radu.
Pavle, odnosno, Niko Nikolić mladi je kantautor indi folk zvuka koji iza sebe ima albume Drugo mesto (2020) i Privatni indigo (2024). Uporedo sa solo karijerom, Niko razvija karijeru u beogradskom transžanrovskom triju naziva Laplander. Za sebe kaže da je lik sa bendom koji pravi privatne i ogromne pesme o svakodnevici na balkanskom prostoru, a kako nastaju te privatne i ogromne pesme i šta one znače za samog autora saznajte u narednim redovima.
1. Tvoja muzika je donekle stilski i žanrovski obojena. Možeš li nam reći da li postoje specifični stilovi u muzici ili drugoj vrsti umetnosti koji su inspirisali tvoj karakterističan zvuk?
Trudim se da ne razmišljam o žanru i stilu svoje muzike dok je pravim. Ali mislim da me najviše vuku akustični aranžmani indi folk muzike i zvuci psihodeličnog roka. Volim da verujem da radim nešto nalik Todu Randgrenu ili Džimu O’Rurkiju.
2. Šta misliš o svom identitetu kao umetnik? Da li vidiš sebe kao deo veće zajednice ili više voliš da zadržiš osećaj individualizma?
Uvek sam hteo da sviram u bendu! Do 19. godine sam živeo na selu i verovao da će mi odlazak u Beograd omogućiti to. Onda kada sam došao, nešto nisam umeo da se uklopim sa muzičarima i vajbom grada. Kasnije, tokom rada na prvom albumu, mislio sam da ću sve samostalno ostvariti jer ja najbolje znam šta želim. Jedno vreme mi je i prijao taj stav. Ali ispada da niko nije potpuno sam i da sam oduvek voleo raditi s drugima, samo nisam znao kome i kako da se javim.
Sada se osećam kao deo neke zajednice izvođača, pogotovu onih sa DIY (do it yourself) pristupom. Većina muzičara su zapravo super ljudi, i nikome nije lako biti aktivan i opstati na sceni.
3. Album Drugo mesto s kraja 2020. godine odaje da te privlače daljine, i prostorne i vremenske. Jesu li te daljine konkretne i jesi li ih dostigao?
Da, ja sam prilično sanjarske prirode. Drugo mesto su maglovite scene iz filmova Hodorovskog, Boneli stripova i knjiga Rastka Petrovića. Tada je vladala pandemija Korone i želja za eskapizmom je bila još jača. Imao sam i neki tinejdzerski inat da sam bolji od okoline. Dobro sam se osećao dok sam pravio te pesme, ali sam proces stvaranja dosta zaboravio. Teško mi je da objektivno pričam o svojoj muzici.
4. Privatni indigo, album iz avgusta 2024. godine, nešto je ličniji. Šta je podstaklo taj zaokret ka unutra?
Pa mislim da mi je dosadio eskapizam prvog albuma, pa sam hteo nešto drugačije. Malo me je i prošao inat prema okolini. Jedna od namera bila je da slušaocu skrenem pažnju na sitne scene iz svakodnevice koje svi doživljavamo, a utiču nam na raspoloženje tog dana. Na primer red na naplatnoj rampi, loši autobusi dok se prepiremo s partnerom. Ludilo svakodnevice u Srbiji je inspiracija kako za vesele tako i tužne pesme.
5. Tekst je jedan od najvažnijih aspekata tvoje muzike. Možeš li nam otkriti kako nastaje? Da li počinješ konceptom, osećanjem ili iskustvom?
Počinjem uglavnom osećanjem koje dobijem od muzike. Koncept se tek usput javi. Iskustvo ubacujem povremeno ali se ne oslanjam na njega. Znam da je dobar tekst kada ga testiram izvođenjem u celosti s gitarom ili bendom, a da je osećaj sa početka i dalje tu.
6. Kako uspevaš da lirika u isto vreme bude jednostavna i lepršava, ali ne i banalna?
Drago mi je ako uspevam! Tekst često menjam, a volim i da pozajmljujem od drugih pesama pokoji stih. Do sad me nisu previše vukli narativni tekstovi, samo stihovi koji su kao slike i emocije koje se javljaju dok pesma ide. Gledam i nekad biti banalan da bih izbegao da delujem pretenciozno.
7. Muzika je često duboko lični izraz. Da li postoji pesma kojom se osećaš posebno izloženim? I kako se nosiš sa tom ranjivošću kada je izvodiš pred publikom. Takođe, da li strah od ranjivosti ikada ometa tvoj kreativni proces?
Strah od ranjivosti baš treba da postoji. Ako se plašim da otpevam neki stih uživo, onda znam da je dobar, jer muzika ima tu moć oslobađanja. Kada neko kroz pesmu priznaje nešto što mu je bilo teško da kaže u razgovoru, tada nastaju najbolje pesme, slušalac može da se poveže sa izvođačem i oseti to rasterećenje i katarzu. Zato volimo Stivi Niks da slušamo!
Postoje pesme u kojima se osetim više izloženim, ali to vam preporučujem da otkrijete na nekoj mojoj svirci.
8. Indi scena se često odnosi na saradnju sa drugim muzičarima – kako biraš ljude sa kojima sarađuješ i da li to menja pristup muzici koju stvaraš?
Biram ljude koji žele da prave muziku radi muzike. Nekako sam s vremenom privukao muzičare sličnog senzibiliteta i sad ih imam više nego dovoljno za rad. Nisam promenio pristup radu, i dalje vežbam da slušam osećaj koji je skoro pa religiozni, koji mi kaže kada da stanem a kada da nešto prepustim drugome.
9. Postoje li određeni izazovi na koje si spreman kako bi realizovao svoje naredne projekte – bilo da se radi o eksperimentisanju novim žanrovima, ili možda saradnji sa umetnicima van muzičke branše?
Najveći izazov je fokus, znati kada da budeš tu za druge, bilo uživo ili preko interneta, a kada da ugasiš sva obaveštenja i nikom se ne javljaš i samo radiš. Sve mi teže pada da se fokusiram na stvaranje muzike jer pored posla od kog zarađujem, sada organizujem nastupe i snimanja, a i moram promovisati te stvari. Sve je to neophodno ali na kraju sam postao zavistan i neprimetno upadam u ambis interneta.
10. Kakvi su ti karijerni planovi u narednom periodu? Možeš li da najaviš koncerte i nastupe koji će se dešavati u maju i tokom leta?
April je bio rezervisan za SKC u Beogradu i CK13 u Novom Sadu. Možda krajem maja ili u junu održim zajednički nastup sa Anom Avramov. Planiram objaviti zajednički singl sa Rogijem na leto, a imam i jednu protestnu pesmu koja možda izađe u maju.
Kao član Laplandera, duboko sam zašao u pravljenje našeg drugog albuma i moguće je da prvi singl izađe na jesen. Što se tiče mog trećeg albuma kao Niko Nikolić, pokušavam naći džepove u svakodnevici da finiširam pesme.
11. Poslednje pitanje, koje postavljamo svim sagovornicima i sagovornicama – možeš li čitaocima i čitateljkama KUŠ!-a da preporučiš knjigu, film, predstavu, muzičku numeru i umetnika ili umetničko delo kojem bi trebalo da posvete pažnju?
Evo nešto od skoro što sam pronašao:
knjiga: Filip Glas, Words without music
film: Srećan kao Lazaro (Lazzaro Felice)
muzika: Ibrica Jusić iz perioda sedamdesetih godina
maj, 2025.
