Zootopia, foto: YouTube/ Zero Media

Ovaj prvoaprilski broj jeste posvećen Šekspiru, te vam zarad dobrog smeha preporučujemo da odgledate San letnje noći ili Mnogo buke ni oko čega. Ipak, ne treba zaboraviti najmlađe kojima Šekspir (još uvek) nije dovoljno blizak. Zato se u ovom broju osvrćemo na pedeset i peti Diznijev crtani film Zutopija (Zootopia), koji će nasmejati i malu i veliku decu.

Zutopija je metropola u kojoj žive antropomorfične životinje, koje su od nemilosrdnog životinjskog carstva i „primitivnih“ instikata evoluirale u „civilizovano“ društvo. Naša glavna junakinja Džudi Hops (zec) od malih nogu sanja da se preseli u velegrad, u želji da pobegne od male sredine pune predrasuda. Međutim, naizgled „savršenu“ Zutopiju izjedaju iznutra viševekovne podele na mesoždere i biljojede.

Mada niko nikog ne jede i pred zakonom su svi jednaki, njihovu koegzisteniciju očigledno dele nevidljive granice. Biljojedi ne mogu postati policajaci, mesojedi se ne bave poljoprivredom, male životinje su nepoželjne u određenim prodavnicama. Na veoma zabavan, ali i inteligentan način, ksenofobija nam je predstavljena kao jedan od glavnih problema modernog društva. Zutopija će intrigirati odraslu publiku, dok će istovremeno zabaviti i nasmejati mališane. Kao što u našem svetu postoje predrasude na rasnoj i nacionalnoj osnovi (Bosanac je glup, Crnogorac je lenj, Srbin je lopov), i ovde su na vrlo maštovit način one prikazane po osnovi vrsta: lisice su lukavi prevaranti, zečevi po pravilu mogu biti samo slatki i slabi, lenjivci su sporaći (pandan stereotipu vojvođanskih Lala), a vukovi mogu izrasti samo u poslušnike vlasti (malo dalja i vešta referenca na Orvelovu Farmu).

Lik Nika Vajlda (riđa lisica) je izuzetno dobra ilustracija posledice takvih predrasuda. On jeste lukavi prevarant, ali nam ovaj crtani jasno daje do znanja da je takav postao upravo jer ga je svet tako gledao, iako to nije bila njegova želja. Čak ni naša junakinja Džudi, koja se kroz ceo film sopstvenim primerom bori protiv ksenofobije, nije na nju imuna i u jednom momentu se uplaši Nika, svog prijatelja, jer su lisice „prirodni“ neprijatelji zečeva.

Ipak, poruka Zutopije je suptilna, a radnja prilagođena deci je s pravom u prvom planu. A uz svaki dobar dečiji film ide i dobra komedija. Više puta je sala bila ispunjena iskrenim, gromoglasnim smehom, kako na scene „velikog“ vođe mafije, tako i na scene u DMV-u (američka verzija AMSS). U Zutopiji (kao i, uostalom, u svakom iole većem filmu) postoji dobar broj referenci koji će svakom oštrom pogledu izmamiti osmeh: telefoni su marke Carrot, čiji je logo zagrižena šargarepa (Apple), koriti se pretraživač Zoogle (Google), gleda se ZNN (CNN), a mislim da će današnja publika posebno ceniti aluziju na čuvene scene iz serije Čista hemija (Breaking Bad).

Takođe, iako se nikako ne mogu svrstati u osobe koje se „raspilavljuju“ na snimke slatkih životinja na Youtube-u, priznajem da sam u nekoliko navrata imao „ooo“ momenat. Prosto, animacija je toliko dobra, što se i da primetiti u ogromnom broju detalja, koji je do skoro bio moguć samo u ručno animiranim filmovima.

Režiju Zutopije potpisuju Rič Mur (Rich Moor), čija je maštovitost, koju smo videli u Razbijaču Ralfu (Wrack-It Ralph), našla savršenog partnera u Bajronu Hauardu (Byron Howard), koji je ovde usavršio prikaz crtanih životinjskih likova, započet u Gromu (Bolt). Bajron je takođe smislio ideju za film na kojoj su posle radili nebrojeni ljudi, a najviše animatora i scenarista. Stoga ćemo mi spomenuti samo Džareda Buša (Jared Bush), koji je napisao konačnu verziju scenarija.

Ono što je uvek izdvajalo Diznijeve crtaće od drugih, jeste glumačka podela. Kao što je Duhu glas mogao dati samo pokojni Robin Vilijams, a Vudiju iz Priče o igračkama (Toy Story) Tom Henks, tako je i u ulozi lisca nezamenljiv Džejson Bejtman (Jason Bateman) i u ulozi junakinje Dženifer Gudvin (Jennifer Goodwin). Jednako dobro su se pokazali i Idris Elba  u ulozi strogog šefa policije – bivola, Dženi Slejter (Janny Slater) u ulozi zle ovčice, i Šakira (Shakira) tumačeći pop zvezdu Zutopije – gazelu širih kukova, kao i mnogi drugi. Ali, domaća publika, nažalost, neće moći da uživa u ovoj odličnoj podeli, jer se u svakom bisokopu pušta samo sinhronizovana verzija. Razumem, deca na razumeju engleski (mada ga razumeju bolje od roditelja), i domaća sinhronizacija uopšte nije loša, ali zašto nijedan jedini bioskop nema titlovanu verziju? Crtane filmove danas prati i malo starija publika, i verujem da naši bioskopi propuštaju priliku da povećaju broj popunjenih sedišta i ultimativno, profit. Ozbiljno, koliko nas je želelo da gleda U mojoj glavi (Inside Out) u bioskopu, ali to nije uradilo upravo zbog sinhronizacije?

No, sve u svemu Zutopija je odlično Diznijevo ostvarenje. Kao što smo se mi nekada bili zavedeni lisicom iz filma Robin Hud (1973) i zekonjom Tamperom iz Bambija (1942), tako će se i današnja deca oduševiti jednom od boljih digitalnih animacija, ali koja se ipak oslanja na dizajn Diznijevih klasika, poput navedenih.

Ovaj film definitivno preporučujem svima, a posebno roditeljima koji žele da nauče svoju decu da se ovaj svet uistinu sastoji od biljojeda i mesojeda, ali da smo u suštini svi sisari.

P.S. Za stariji deo publike: Možda bi prikladan intro za ovaj crtani bila haiku poezija babe Čvarkov:

Lisice, lisice, ti maleni zecu,

Ko je poj’o kupus? O, o, krtica.

piše: Igor Belopavlović

Leave a Reply

Your email address will not be published.