piše: Teodora Rebić
U svetu u kome je skoro sve dostupno, deluje da je sve potrebno, a da ništa nije dovoljno. Uvek može još, dakle, uvek treba još. Još uspeha, još novca, još stvari, još obaveza, još iskustava, još dece, još prijatelja, još šolja za kafu, još petica u školi, još pečata u pasošu, još odobravanja…I nikada, baš nikada, nije dovoljno. Teško je zaustaviti se, kada sve oko nas zove, teško je odoleti trendovima koji su postali navika, svakodnevica i normalnost.
Lagom nije filozofski koncept; nije delo filozofa, apstraktnog lika iz biblioteke. Lagom je kulturološki koncept. On potiče iz švedskog poimanja života. Kao ideja, nastaje iz obične nužnosti da se zadovolje potrebe, pre svega društva, ali i pojedinca. U osnovi zagovara ideju da svako treba da uzme baš onoliko koliko mu je potrebno, da bi imalo za sve. U prevodu, to i znači – baš onoliko koliko je potrebno (ni manje, ni više). Dakle, u osnovi jeste sociološka ideja, usmerena na funkcionisanje društva; raspodelu dobara, raspodelu poslova, raspodelu prostora u jednom društvu. Tako će društvo biti pravedno, svako će dobiti približno isto, ali onoliko koliko mu realno treba. Prema ovoj ideli, ljudi žele da stave društvo ispred sebe jer time čine sebe i druge ravnopravnim delovima jedne celine.
Stvar je u tome da mi nemamo svest o tome koliko nam je realno potrebno. Nismo okrenuti sebi, ne živimo svesno, nismo prisutni. Čak ni kada jedemo, često nismo siti. Nijedan uspeh neće biti dovoljan duže od par dana, kada već postavljamo sledeći veliki cilj. Dnevne liste obaveza postaće toliko dugačke, da nećemo imati vremena ni da ih pročitamo. Ono što može da se uradi i ono što treba da se uradi – nisu usklađeni. U takvom svetu, stres je pokretač, a neuspeh glavna motivacija. Jedino pod stresom i znamo da funkcionišemo, i to bežeći od neuspeha.
Pristup životu gde se veliča ekstremnost – sve ili ništa – nije održiv na duge staze. Ili je bar prilično isključiv. Ne možemo imati sve, i u svemu biti najbolji. Što pre to shvatimo, oslobodićemo se natovarenog stresa i konstantne frustracije. Nekada moramo žrtvovati nešto radi nečeg drugog, ili žrtvovati kvantitet radi kvaliteta. Na primer, ne možemo biti najuspešniji radnik na poslu, i istovremeno trenirati svaki dan i imati aktivni društveni život i najčistiju kuću u naselju. To ne znači da treba da odustanemo od svega, već da samo treba da odustanemo od perfekcije.
Prema lagom filozofiji, idealan balans se postiže rađenjem svega po malo, ali kvalitetno. Njegova prva premisa je – vrednovanje onoga što je već tu. Kada naučimo da cenimo ono što već imamo i uživamo u jednostavnim i prostim stvarima, nećemo biti konstantno usmereni na ono što nemamo. Stalno jurenje za još (i još) nečim direktno je uzrokovano odsustvom svesti o onome šta imamo. Nismo prisutni. Već smo u sledećem momentu. Druga premisa je – prihvatanje nesavršenstva. Ako postavimo ogromna očekivanja od sebe, velike su šanse da će nas to demotivisati da uopšte počnemo. Takođe, ako nešto radimo samo radi rezultata ili pohvale i nagrade, mi svu vrednost radnje koju činimo stavljamo van nje. Ponovo, nismo pisustni, već smo u sledećem momentu.
Lagom je na sredini između minimalizma i konzumerizma. Ovaj koncept se u Švedskoj proteže kroz sve aspekte života. Šveđani bi nam savetovali da na poslu radimo samo ono što moramo i samo ono za šta smo plaćeni, da budemo efikasni, da štedimo svoju energiju. Može zvučati kao luksuz, ali štednja energije je isplativija od premora. Nekada je najkorisnija i najproduktivnija stvar koju možemo da uradimo – ništa. Nekada će nam mali odmor spasiti zdravlje, pa nećemo morati da uzimamo bolovanje. Ukoliko smo zdraviji i zadovoljniji, na kraju krajeva, bolje ćemo raditi, i bićemo dodatno produktivni.
Šveđani kroz lagom doprinose održivom ophođenju prema planeti Zemlji. Današnji čovek, koji troši i proizvodi mnogo više nego što mu je potrebno, zapravo sebično postupa prema budućim generacijama, ne razmišljajući o nepovratnim resursima.
Takođe, lagom se može, poput Feng Šui filozofije, preneti na uređenje životnog prostora. Skandinavski stil prepoznatljiv je po prirodnim materijalima i osvetljenim prostorijama. Dizajn je nevažan, dok postoji poruka o dovoljnosti. Prema lagomu, u životnom prostoru treba da se nalazi samo ono što nam je vrlo funkcionalno, ili vrlo emotivno značajno. Stvari koje ne ispunjavaju barem jedan uslov ne treba da zauzimaju mesto. Praznina je osnov mogućnosti za nešto novo. Neophodna je, kako u prostoru, tako i u vremenu. Prazan prostor, kategorički možemo tretirati kao dosadu. To je ono što omogućava da nastane promena. U prebukiranom rasporedu nema prostora i vremena za ideje. Šveđani bi, konkretno, rekli – izbacite stvari koje vam ne trebaju, da biste mogli da plešete u dnevnoj sobi.
Lagom princip teži da preokrene zadovoljstvo konzumiranja u zadovoljstvo pukog postojanja. Naravno da to neće uvek biti dovoljno. Naravno da nećemo uvek biti u potpunom skladu. Život ne bi trebalo da se posmatra kao kalkulacija energije i vremena. Upravo lagom stavlja akciju iznad razmišljanja. Planiranje i prekomerno razmišljanje oduzimaju nam vreme i energiju potrebnu za delanje. Lagom ne propoveda nikakvu univerzalnu formulu za srećan i uredan život, niti paket za dobro i pravedno društvo. Lagom je tu samo da nas podseti da nekada jeste dovoljno. I da je sasvim u redu biti zadovoljan i u miru.
Ovaj švedski kulturološki princip usmerava nas da razmišljamo o tome šta nam je potrebno, šta već imamo, čemu težimo. Da li su te tri stvari ikada usklađene? Nagoni nas da osvestimo kada smo siti, kada nam je dosta, i kada treba da stanemo. Pomaže nam da svoj fokus održimo na onome šta imamo, da praktikujemo zahvalnost, jer obesmišljava beskonačni nagon za napredovanjem, poboljšanjem, kupovanjem i osvajanjem. Sve to nas vraća u sadašnji trenutak, vraća nas sebi samima.
Kroz izučavanje i praktikovanje lagoma možemo otkriti da je produktivnost precenjena. Kao glavna alatka za borbu protiv dosade, praznog vremena i odmora (u današnje vreme – neuspeha) ona smanjuje prisutnost, udaljava nas od nas samih i onemogućava kreaciju nečeg novog i kvalitetnog. Mir, zdravlje i sreća ne bi trebalo da budu luksuz koji se zarađuje ostvarivanjem gomile zadataka i kupovinom još veće gomile stvari. Kroz balans lagoma mogli bismo da naučimo da cenimo jednostavnost i vežbamo zadovoljstvo. Jer dovoljno dobro jeste dovoljno dobro. Da nije tako, ne bi se tako ni zvalo.
maj, 2025.
