KUŠ! REDAKCIJA:

Jovana Nikolić

Jovana Nikolić (MoonQueen) je istoričarka umetnosti koja, kao i većina istoričara umetnosti, voli da piše, crta i govori ljudima da umetnost ima potencijal da promeni svet (na bolje, razume se). Svoje nalete kreativnosti kanališe kroz pisanje tekstova i crtanje KUŠ!-ovog stripa, a u uredničkoj fotelji se oseća kao kod kuće, pošto to i jeste njena kućna fotelja. Osim sastava Šta ćeš biti kad porasteš, napisanog u osmom razredu, nije se ozbiljnije pripremala za ulogu novinara u kojoj se sada snalazi najbolje što ume. U tome joj pomaže višegodišnje volontersko iskustvo u različitim muzejima i galerijama, pisanje naučnih radova, blogova i loše ljubavne poezije, kao i zavidan broj dijaloga, rasprava i debata vođenih sa članovima KUŠ!-ovog tima u slobodno vreme. Vodi rubrike Priče iz dugog 19. veka i Slika/skulptura meseca.

 

Uroš Vučenović

Logoreik je rođen sa ljudskim imenom Uroš Vučenović, u izrazito mladom uzrastu, u Beogradu. Priča se da su prve reči bebe Uroša bile „nevalidan argument”, praćene manijakalnim smehom. Logoreik predstavlja delikatni ekvilibrijum kako lenjosti i intelektualne sporosti tako i odsustva ambicije i generalne neumerenosti. Njegova samoproklamovana svrha života je soljenje pameti, u radijusu od približno 25 metara, svim ljudima ali i, po potrebi, neanimiranim predmetima. Dobitnik je prestižne nagrade za doživotno studentsko delo Fakulteta Bezbednosti. Najveća njegova interesovanja predstavljaju nauka i filozofija, interesovanja kojima neprekidno i neuspešno pokušava da zarazi sve oko sebe i zbog kojeg je zavrbovan za KUŠ! od početka 2016. godine.

 

 

Ana Samardžić

Ana Samardžić je istoričarka umetnosti i kustos bez zbirke (poseban tip kustosa). Okoreli klasičar i devetnaestovekovac. Nakon završenih osnovnih i master studija, brojnih i dugogodišnjih volontiranja u muzejima i galerijama u Beogradu, praksi, kurseva, kongresa i predavanja, odlučila je da se za sad posveti pisanju. Možda jednog dana napiše trotomni roman, a možda i ne. U KUŠ! je došla na poziv urednice, ali dugo joj je trebalo da se nakani da počne da piše za ovaj volšeban časopis, delom i zbog njene blago lenje prirode (povremeno, kojekude). Sada, kada je upoznala ekipu KUŠ!-a, konačno može da kaže da je timski igrač, što nikada nije želela da stavlja u svoj CV, jer nikada to nije ni bila (to je ovog puta više do sjajnog tima, nego do nje). Ljubitelj je svih tipova listi, te se stoga u KUŠ!-u našla u ulozi autora rubrike Dese(r)t za kraj.

 

Igor Belopavlović

Igor Belopavlović – strah i trepet lektora, Mister Hajd Logoreikovom Dr Džekilu, onaj koji je uvek antiprotivan na sastancima KUŠ!-a (a uvek ima jedan takav inadžija). Generalno presmešan tip kad su interne fore u pitanju, ali pred širom publikom tj. vama, može biti dosadan. Piše kritike pozorišnih predstava i filmova, koje potpisuje pseudonimom Diletant, jer je čovek ekonomista u nastajanju, a i ne bi li ukazao na manjak ili barem manjak dostupnosti stručnih tekstova i kritika široj javnosti. 

 

 

 

Aleksandra Vujić

Aleksandra Vujić je studentkinja srpske književnosti i jezika, a u KUŠ!-u obavlja funkciju autora tekstova, ali se našla i na poziciji lektora. U svet lektorisanja je uvukla i kolegu Uroša Vučenovića, a zajedno se bore protiv lektorske noćne more – izvesnog Diletanta.  Kako je posao lektora na skali omraženih zanimanja odmah ispod kontrolora u gradskom prevozu, još uvek se nada beneficiranom radnom stažu i penziji u nekoj tropskoj zemlji pod hladom palmi. Najbolje je opisuju reči Čarlsa Bukovskog – Moje ambicije su hendikepirane lenjošću.

 

 

 

Tamara Živković

Tamara Živković je studentkinja srpske književnosti i jezika sa ambicijom prekvalifikacije u IT stručnjaka. Kako joj je na putu prekvalifikacije trebala praksa odlučila je da za to iskoristi svoj matični časopis – i napravi mu sajt. Inače, kada ne bije bitke sa monstruoznim svetom tehnološkog napretka, zajedno sa Aleksandrom Vujić vodi rubriku Čitam i skitam i Prikaz knjige.

 

 

 

 

Pavle R. Srdić

Rođen na Teslindan 1989. godine, po obrazovanju master pravnik iz uže međunarodnopravne naučne oblasti (za laike: naginje ka diplomatiji), po profesiji advokat i to je sve što bi rekao o svojoj profesiji. Autodidakt na gitari, p(l)očetnik u sakupljanju gramofonskih ploča, posetilac koncerata popularne muzike kad mu obaveze to dozvole. Njegov doprinos u časopisu se svodi na rubriku Iz riznice hitova i, eventualno, davanje nekog pravnog saveta, ako je dorastao problemu („Dabogda vam ja nikad ne trebao’’). Aktivan na društvenim mrežama, hipersocijalan (u svakom smislu te reči). Smatra da lektori nemaju previše posla oko njega.

 

 

Jovana Lukić

Čega god da se dohvati, baci se na temeljno proučavanje istog. Neko vreme. Kratko. No, ubrzo joj dosadi. I tako u krug. Jedna od retkih oblasti koja ju je zadržala i kojoj je dala veći deo sebe (ponajviše živce i zglob desne ruke) je dizajn. Možemo, dakle, da kažemo da je po vokaciji svašta, u duši umetnik, u KUŠ!-u dizajner. Dizajnerka, da budemo politički korektni. Nervira je politička korektnost. Više se zalaže za istinu i slobodu govora. Dizajnerski principi, za razliku od ovih drugih, su joj poprilično labavi i zato „posao” u KUŠ!-u vidi više kao razbibrigu, zabavu i opuštanje jer sebi dopušta da se igra. U KUŠ! je zapala slučajno, ali je ostala upravo zbog te umetničke slobode. Dobro, i odlične ekipe!

 

Sanja Gligorić

Sanja Gligorić je završila osnovne i master studije na Katedri za anglistiku Filološkog fakulteta u Beogradu. Pored matične katedre, neguje i ljubav prema francuskom, norveškom i nemačkom jeziku. Radno vreme provodi u svetu izučavanja književnosti, prevodilaštva, lektorisanja i metodike, a u slobodno vreme voli da se ušuška u ulozi novinara u domenu kulture. Pored pisane reči, smatra da svet pokreće i muzika, te stoga često luta njenim kuloarima i podrobnije ih istražuje. Autorka je mnogobrojnih književnih prikaza nastalih u saradnji sa međunarodnim izdavačkim kućama, kao i dvojezične monografije o Virdžiniji Vulf, koju smatra ključnom za dalje bavljenje naučnim radom i istraživanje britanskog modernizma. Od svih pitanja koja ne voli, gde sebe vidi u budućnosti je na samom vrhu, ali uvek spremno odgovori  uz osmeh – negde na putu, jurim sunce i šetam psa.

 

 

Srećko Radivojević

Od malena je gotovo opsesivno zaljubljen u umetnost i nikuda nije išao bez sveske i olovke. U toku pohađanja osnovne škole bio je aktivni učesnik ateljea Sezan. Srednju stručnu školu Tehnoart završio je na smeru Juvelir umetničkih predmeta, a nakit i rad u metalu njegova su strast. Učesnik je mnogobrojnih grupnih izložbi, kako u okviru ateljea, tako i godišnjih izložbi u okviru srednje škole od kojih se ističe izložba u Etnografskom muzeju. Tri godine zaredom je učesnik Lajkovačke likovne kolonije, a već dve godine i festivala Dev9t. Student je istorije umetnosti, a sada, sa ponosom može reći da je i ilustrator KUŠ!-a. Zanimaju ga svi oblici umetničkog izražavanja.

 

 

Nevena Stajković

Rođena 1995. godine, studentkinja srpske književnosti i jezika sa komparatistikom i dugogodišnja aktivistkinja KOMPAS-a (Kreativnog omladinskog centra Pančeva za borbu protiv side). Vazda voli da ispravlja krive Drine i zato je: a)večita borkinja za toleranciju i antidiskriminaciju u svojoj okolini i šire b)lektorka u KUŠ!-u. Uživa u radu sa mladim, pametnim i kreativnim ljudima jer nema ničeg boljeg nego kad se entuzijazmi spoje. Draža joj je poezija od proze i Crnjanski od svih drugih pisaca.

 

 

 

Danica Čudić

Danica je ilustrator i diplomirani grafički dizajner. Inspiriše se, stvara i radi u Novom Sadu. Na pamet joj padaju stilizovane ilustracije i kolaži koji su često produkt preteranog razmišljanja (overtinkovanja) u toku radne nedelje.

U KUŠ!-u se ostvarila kroz ilustracije i grafike za naslovne strane. 

Do inspiracije dolazi zahvaljujući satima provedenim u moru umetničkih radova koje pronalazi u svojoj okolini i na internetu, pri čemu joj pomaže njena dečja radoznalost koju odbija da suzbije u svetu odraslih.

 

 

Marija Božović

Marija Božović je oktobarska vaga rođena u Beogradu i trenutno je student muzikologije na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Njena ljubav prema arhivskom istraživanju javila se tokom studija, kada je imala priliku da istražuje građu o dvorskoj muzici u Kraljevini SHS u Arhivu Jugoslavije. Za KUŠ! piše tekstove u okviru rubrike Iz ugla muzike. Pored toga, svira bas gitaru, a učestvuje i u snimanju jednog cover albuma na poziciji klavijaturiste.

 

 

 

Dunja Savić

Dunja Savić (Dunjau) je muzikolog na master studijama na FMU u Beogradu. KUŠ!  joj je pružio mogućnost da u okviru rubrike Iz ugla muzike piše i deli sa drugima odušuvljenje klasikom i elektronikom, ali i rokom, popom, repom i drugim žanrovima koje otkriva na dnevnom nivou. Piskara poeziju i u slobodno vreme smišlja dizajn za prvu zbirku poezije (za svaki slučaj). Vrlo često možete da je sretnete sa srcastim cvidžama i kafom kako pevuši i cereka se uz mimove. U slobodno vreme izlaže radove na naučnim skupovima, svira klavir i kuva.

 

 

 

Milica Marković Ostrogonac

Milica O. Marković (Mel Ostro Mar, 29.01.1997.) svoju ljubav prema muzici ispoljava na višestruke načine, plesom, sviranjem, pevanjem, a ponajviše i najbolje pisanjem o njoj. Volonterski rad u okviru internacionalnih muzičkih festivala, kojim se aktivno bavi od druge godine srednje škole i okviru kojeg uvek nešto piskara, intervjuiše, polemiše, podstakao ju je da na prvoj godini muzikologije na Fakultetu muzičke umetnosti (na kome je trenutno student treće godine) postane deo tima koji te godine osniva studentski časopis Musicum Impressum. Približno u to vreme, kako to skoro uvek biva, KUŠ!-ovci otkrivaju časopis i tako je pozivaju da se priključi saradničkom timu. Od tog doba uređuje rubriku svojstvenu njenom pozivu Iz ugla muzike. Inspirisana tako da na slobodniji način širi lepotu spoznaje drugačijih perspektiva iz domena istorije muzike i svega što krasi njen horizont, ona kreira sopstvenu pisanu reč i tumači njene principe. Iskreno istražuje moćne manifestacije renesansne i barokne kulture, epohe u koje bi volela da se, kada bi to bilo moguće, lansira vremenskom kapsulom i ostane tamo neko vreme (da postane tuđinka). Naime, svoju povezanost sa prvim modernim vekovima izražava poistovećivajući jednu od svojih unutrašnjih motivacija sa entuzijastičnom, najpre antičkom, zatim i humanističkom parolom koja glasi: „Ljudske želje ne kreću se u pravcu stvari za koje iole ne postoji nada da se mogu dosegnuti“ (zabeležio Baltasare Kastiljone u 16. veku).

Humanista, radoznali istraživač i večiti zaljubljenik u životne radosti, ona kao takva teži da se upozna sa neverovatnim neotkrivenim detaljima i spozna što veće znanje koje će dalje moći da deli i time da inspiriše.

 

Sonja Ristić

Sonja Ristić je profesionalni prokrastinator, a u slobodno vreme student treće godine muzikologije. Svirala je violinu i klavir, ali je shvatila da ipak više uživa u slušanju muzike i pisanju o njoj. Od hobija se ističu: probijanje svih rokova za slanje tekstova, ispijanje kafe uz soundtrack filmova Vudi Alena i fotkanje lepih fasada.

 

 

 

 

Irena Radovanović

Irena Sirena Radovanović, rodila se u Kraljevu, gde su joj odmah po rođenju, zbog neprihvatanja različitosti, amputirali rep. Od tada važi za osobu bez iole smisla za humor, a fore koje u KUŠ!-u i životno baca, neretko su smešne samo njoj. Istrčala je jedan polumaraton i želja joj je da živi miran život na selu, sa konjem i internetom. Tip je osobe koja bi da kupi knjigu 1000 saveta za boljeg baštovana, uprkos činjenici da studije istorije umetnosti završava u studentskom domu, sa tri sobne biljčice. KUŠ-u se pridružila samoinicijativno, upravo zato što je za KUŠ i želela da piše. Ako vam se učini da je tužna, vrlo verovatno su neke od ove dve stvari, uzrok njenog tugovanja. Ona ili iracionalno brine ili se sekira za planetu Zemlju. U prvom slučaju voli da joj udelite zagrljaj, a u drugom slučaju joj se ne približavajte sa plastičnom kesom ili flašicom u ruci, jer će je to oterati u duboku depresiju, sa kojom uspeva da izađe na kraj posredstvom aktivizma, ljudi i časova joge.

 

Ivana Pavićević Lazić

Ivana Pavićević Lazić je diplomirana glumica radnog iskustva od devetnaest godina sa preko trideset odigranih uloga. Zbog epiteta koji su joj drugi dali – da sjajno umire zbog ljubavi, mnogo puta je umrla na sceni, iako lično preferira teme borbe pojedinca sa društvom i ispitivanje mogućnosti bivanja bezuslovno plemenitim (pročitati dramu Đavo i Gospod Bog i pogledati film Dogvil). Na veliku radost je član redakcije časopisa KUŠ! pri kome piše analize i preporuke predstava i filmova. Iskusivši istinu izreke „Dokon mozak- đavolje igralište“ bavi se još i: pozorišnom režijom, posebno u Kulturnom centru Akademija u kome pored toga što je predsednik istog vodi i odsek glume. Dramatizovala je nekoliko romana i filmskih scenarija. Vlasnik dve neobjavljene drame i zbirke poezije. DJ. Vlasnica bara čiji je koncept održavanje kvalitetne muzike pravaca jazz, blues, punk, rock. Estetika bara je omaž Mulen Ružu. U okviru posla u pomenutom baru joj je marketing, organizacija i umetnički sastavi. Posebne veštine: pevanje i igranje. Ostalo: bavila se košarkom a zatim odbojkom po pet godina. Pravila ikebane i merdevine za bukovače. Uređivala enterije. Dizajnirala nebrojeno plakata. Svira daire, konge i kahon. U najavi član benda pri kome je na poziciji vokala. Specijalna veština: sposobnost govora bez upotrebe glasa.

 

Tina Arsenijević

Tina Arsenijević (1997) student je osnovnih studija muzikologije na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Kao svestrano biće koje je iskazivalo neutaživu potrebu za promišljanjima o životu i umetnosti, sebe upućuje ka studijama muzikologije, koje su – kao  interdisciplinarno zamišljene i postavljene – mogle da joj pruže pogodno tle za traganjima u oblasti filozofije i estetike muzike. KUŠ! u njen život ulazi sasvim slučajno; međutim, ta priča ima svoj utabani put. Njen pisani trag  prvi put ostaje zabeležen u studentskom časopisu FMU – Musicum Impressum (2017), u kome je ona član tima zaslužnog za njegovo osnivanje. Nakon prvog objavljenog broja Musicum Impressum-a, članovi KUŠ!-a se upoznaju sa časopisom, i pozivaju zainteresovane članove da se priključe njihovom timu, gde će svoje doprinose davati u rubrici Iz ugla muzike, pa je i ona pokazala zainteresovanost za takvu vrstu saradnje. Iza sebe ima ostvaren san, koji se kao klupko pleo još od prve godine njenih studija, a izrazio kroz  izlaganje rada pod nazivom Music and the passions of the soul in Rene Descartes’ speculative system, na okruglom stolu, održanom u okviru završnice Međunarodne konferencije Katedre za muzikologiju u oktobru 2018. godine. Zaljubljenik je i u španski jezik, psihologiju, astrologiju, i sve one teme koje prodiru u polja metafizike, dok slobodno vreme voli da provodi u prirodi za koju smatra da je neupitni i neodvojivi deo nje same. Moglo bi se dodati da smisao života traži u traganju, spoznavanju i iskazivanju svega onoga Ko Ona u Biti Jeste, te pozivanje svih onih koji se samovoljno ili pak, potpuno slučajno nađu u njenoj okolini, da to isto čine, uvek ih prisećajući da ukoliko kroz sve što rade iskažu ljubav, neće pogrešiti.

 

Ljiljana Đajić

Ljiljana je po obrazovanju socijalna radnica, danju deo tima za podršku izbeglicama, noću se transformiše u ilustratorku. Njenim ilustracijama dominiraju psihodelični, mitski motivi i tanane, nežne ženske figure. Ali Ljiljana je daleko od stereotipnog prikaza ženstvenosti,  sanjivih princeza kojima treba izbavitelj. Za sebe kaže da je od onih „dosadnih” borkinja i aktivistkinja koje u inat SANU vole da dodaju nastavak  –ČKINJA i –ŠKINJA.  Pa ipak veli da je oprezna kada od nje traže da se odredi.  U pristupu ljudima i njihovim različitostima, kao i u crtanju je otvorena i inspirišu je različite tradicije i kulture. Najviše voli rusku ilustraciju, oduševljena je crkvenom umetnošću, irskom školom animacije, ali i novim drag queen artom i generalno stripom.  Najveća ambicija joj je da neki svoj crtež pokloni lično nekom islandskom vilenjaku ili vili. Do tada marljivo vežba za tu priliku ilustrujući za KUŠ!