KUŠ! tim

Rođena 1995. godine, diplomirala na smeru srpska književnost i jezik sa komparatistikom na Filološkom fakultetu. Dugogodišnja je aktivistkinja KOMPAS-a (Kreativnog omladinskog centra Pančeva za borbu protiv side). Vazda voli da ispravlja krive Drine i zato je: a) večita borkinja za toleranciju i antidiskriminaciju u svojoj okolini i šire b) urednica i lektorka u KUŠ!-u. Uživa u radu sa mladim, pametnim i kreativnim ljudima jer nema ničeg boljeg nego kad se entuzijazmi spoje. Draža joj je poezija od proze i Crnjanski od svih drugih pisaca. Od 2020. godine trudi se da pronađe zanimljive teme i piše tekstove za rubriku Čitam i skitam.

Jovana Nikolić (MoonQueen) je istoričarka umetnosti koja, kao i većina istoričara umetnosti, voli da piše, crta i govori ljudima da umetnost ima potencijal da promeni svet (nabolje, razume se). Svoje nalete kreativnosti kanališe kroz pisanje tekstova i crtanje KUŠ!-ovog stripa. Osim sastava Šta ćeš biti kad porasteš, napisanog u osmom razredu, nije se ozbiljnije pripremala za ulogu novinarke u kojoj se sada snalazi najbolje što ume. U tome joj pomažu višegodišnje volontersko iskustvo u različitim muzejima i galerijama, pisanje naučnih radova, blogova i loše ljubavne poezije, kao i zavidan broj dijaloga, rasprava i debata vođenih sa članovima KUŠ!-ovog tima u slobodno vreme. Ima i jedan objavljen roman – Hana i Lea. Vodi rubrike Priče iz dugog 19. veka, Prikaz izložbe i Slika/skulptura meseca.

Igor Belopavlović – strah i trepet lektora, Mister Hajd Logoreikovom Dr Džekilu, onaj koji je uvek antiprotivan na sastancima KUŠ!-a (a uvek ima jedan takav inadžija). Generalno presmešan tip kad su interne fore u pitanju, ali pred širom publikom tj. vama, može biti dosadan. Piše kritike pozorišnih predstava i filmova, koje potpisuje pseudonimom Diletant, jer je čovek ekonomista u nastajanju, a i ne bi li ukazao na manjak ili barem manjak dostupnosti stručnih tekstova i kritika široj javnosti. 

Aleksandra Vujić u KUŠ!-u obavlja funkciju autora tekstova, vodi rubriku Bogovi i heroji ali se našla i na poziciji lektora. U svet lektorisanja je uvukla i koleginicu Nevenu, a zajedno se bore protiv lektorske noćne more – izvesnog Diletanta.  Kako je posao lektora na skali omraženih zanimanja odmah ispod kontrolora u gradskom prevozu, još uvek se nada beneficiranom radnom stažu i penziji u nekoj tropskoj zemlji pod hladom palmi. Najbolje je opisuju reči Čarlsa Bukovskog – Moje ambicije su hendikepirane lenjošću.

Tamara Živković je studentkinja srpske književnosti i jezika sa ambicijom prekvalifikacije u IT stručnjaka. Kako joj je na putu prekvalifikacije trebala praksa odlučila je da za to iskoristi svoj matični časopis – i napravi mu sajt. Inače, kada ne bije bitke sa monstruoznim svetom tehnološkog napretka, vodi rubriku Prikaz knjige.

Rođen na Teslindan 1989. godine. Po obrazovanju master pravnik iz uže međunarodnopravne naučne oblasti (za laike: nešto kao diplomatija+spoljna politika+međunarodno pravosuđe), po profesiji advokat i to je sve što bi rekao na tu temu. Autodidakt na gitari – što je naučio – naučio, ima malu zalihu gramofonskih ploča, posetilac koncerata popularne muzike kad mu obaveze to dozvole. Njegov doprinos u časopisu se svodi na rubriku Iz riznice hitova i, eventualno, davanje nekog pravnog saveta, ako je dorastao problemu (Dabogda vam ja nikad ne trebao). Previše aktivan na društvenim mrežama za svoj uzrast. Smatra da lektorke nemaju previše posla oko njega. Oženjen, otac jednog slatkiša.

Čega god da se dohvati, baci se na temeljno proučavanje istog. Neko vreme. Kratko. No, ubrzo joj dosadi. I tako ukrug. Jedna od retkih oblasti koja ju je zadržala i kojoj je dala veći deo sebe (ponajviše živce i zglob desne ruke) je dizajn. Možemo, dakle, da kažemo da je po vokaciji svašta, u duši umetnik, u KUŠ!-u dizajner. Dizajnerka, da budemo politički korektni. Nervira je politička korektnost. Više se zalaže za istinu i slobodu govora. Dizajnerski principi, za razliku od ovih drugih, poprilično su joj labavi i zato „posao” u KUŠ!-u vidi više kao razbibrigu, zabavu i opuštanje jer sebi dopušta da se igra. U KUŠ! je zapala slučajno, ali je ostala upravo zbog te umetničke slobode. Dobro, i odlične ekipe!

Sanja Gligorić je završila osnovne i master studije na Katedri za anglistiku Filološkog fakulteta u Beogradu. Pored matične katedre, neguje i ljubav prema francuskom, norveškom i nemačkom jeziku. Radno vreme provodi u svetu izučavanja književnosti, prevodilaštva, lektorisanja i metodike, a u slobodno vreme voli da se ušuška u ulozi novinara u domenu kulture. Pored pisane reči, smatra da svet pokreće i muzika, te stoga često luta njenim kuloarima i podrobnije ih istražuje. Autorka je mnogobrojnih književnih prikaza nastalih u saradnji sa međunarodnim izdavačkim kućama, kao i dvojezične monografije o Virdžiniji Vulf, koju smatra ključnom za dalje bavljenje naučnim radom i istraživanje britanskog modernizma. Od svih pitanja koja ne voli, gde sebe vidi u budućnosti je na samom vrhu, ali uvek spremno odgovori  uz osmeh – negde na putu, jurim sunce i šetam psa.

Ivana Pavićević je diplomirana glumica sa više od dvadeset četiri godine radnog iskustva i preko trideset odigranih uloga. Zbog epiteta koji su joj drugi dali – da sjajno umire zbog ljubavi –mnogo puta je umrla na sceni, iako lično preferira teme borbe pojedinca sa društvom i ispitivanje mogućnosti bivanja bezuslovno plemenitim (pročitati dramu Đavo i Gospod Bog i pogledati film Dogvil). Na veliku radost je član redakcije časopisa KUŠ! pri kome piše analize i preporuke predstava i filmova. Iskusivši istinu izreke „Dokon mozak – đavolje igralište”, bavi se još i: pozorišnom režijom u Kulturnom centru Akademija u kome, pored toga što je predsednica istog, vodi odsek glume. Piše drame i poeziju. Dramatizuje romane i filmska scenarija. DJ. Bivša je vlasnica bara čiji je koncept bio održavanje kvalitetne muzike pravaca jazz, blues, punk, rock. Estetika bara bila je omaž Mulen Ružu. U okviru posla u pomenutom baru bio joj je i marketing, organizacija i umetnički sastavi. Posebne veštine: pevanje i igranje. Ostalo: bavila se košarkom, a zatim odbojkom po pet godina. Pravila ikebane i merdevine za bukovače. Uređivala enterijere. Dizajnirala nebrojeno plakata. Svira daire, konge i kahon. Specijalne veštine: sposobnost govora bez upotrebe glasa i muziciranje po zubima.

Ljiljana ilustruje za KUŠ već četvrtu godinu zaredom, i jednako uživa u tome. Obožavateljka hladnog Severa, kafe, mačaka i mitologije. Večito zaronjena u svoj svet iz kojega ponekad pusti pokoju ilustraciju.

Nedeljom ga možete videti kako kasni na Kolarac i šeta Beogradom, obilazi njegove galerije i muzeje, a sasvim izuzetno, obično na kraju dana, ispija kafe sa prijateljima u omanjim vračarskim kafićima, često neprimetnim lokalnim prolaznicima. Marko je student Fakulteta muzičke umetnosti na odseku za kompoziciju, iako je u duši ostao štreber i gimnazijalac (prirodnjak!), a pored kompozicije svoja istraživanja usmerio je i ka savremenoj umetnosti, primenjenoj estetici i teoriji umetnosti. Njegova dela izvođena su na više festivala u eminentnim beogradskim koncertnim salama, a kako je veliki filantrop, sarađivao je i sa većim brojem vizuelnih i drugih umetnika. Prijatelji ga zovu „dnevna doza nebitnih informacija” i „on uvek ima neku knjigu kod sebe”. Pisanje za KUŠ! mu je jedna od omiljenih aktivnosti i izazova, a omiljeni citat: „Gospođo, Vaš kunst je grozan!”

Jefimija Stoičić, rođena u Nšu, 1992. godine. Već 2007. godine upisala je prvi dabl u karijeri (2 srednje škole: Gimnaziju „Bora Stanković“ i Umetničku školu u Nišu), a 2014. godine usledio je drugi dabl (upisala master studije na Fakultetu umetnosti u Nišu i Univerzitetu Metropolitan). Studije završila u roku I sa 26 godina odbranila doktorat na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu – 2019. godine I naravno nastavila treći dabl- i druge doktorske studije na Univerzitetu Metropolitan. Dobitnica preko 400 nagrada iz umetnosti i književnosti; Izdala prvu zbirku poezije 2012.godine,  član Mense Srbije od 2019. godine; Radi kao asistent s doktoratom na Fakultetu umetnosti u Nišu. Još od malena je pokazivala sklonost ka dizajnu. Uređivala je casopis‘’Boropoliten’’, počela je objavljivati ilustracije još u srednjoj školi I za vreme studija… Naravno,  uvek zamazana bojama I osmehom do sada je objavila ilustracije u knjigama, časopisima, udžbenicima, slikovnicama i bila član žirija različitih konkursa, izlagala je na samostalnim i grupnim izložbama u Srbiji i inostranstvu.Zanima je i animacija, a noću, poput ‘’Vile rose’’ iz svog doktorskog rada, često vileni dok svi spavaju. Majstor  u ‘’hvatanju’’ snova I emocija… Živi u vremenu žurbe I instant kafe, ali čezne za dosadom. U trčanju zaista uživa, ali bukvalno, naročito na maratonskim stazama ili, možda,  smiruje nagon za satirom. U „KUŠ!“-u je illustrator. Njene ilustracije prikazuju pravi život, ispunjen humorom i nezaboravnim licima, ali ponekad i iskrivljenim scenarijima… U vizuelnom smislu, njen rad bi krasile reči invencija, zabava i (slobodna) misao.

Rođena 1988. godine, Jelena je diplomirana grafička dizajnerka, a sebe, pored toga, smatra ilustratorkom, muralistkinjom, slikarkom, ljubiteljkom brze vožnje u fiat pandi (od 50 km/h), karaoke pevačicom i gurmankom. Još se nije odlučila koju tehniku i stil da prigrli dok god ima novih i neistraženih. Deo KUŠ tima je od februara 2020. godine i planira tu da se zadrži dok obogaćuje sadržaj časopisa svojim idejama ili dok je ne izbace.

U KUŠ! timu se bavi dizajnom. Interesuje ga širi spektar umetničkih formi – kao što su grafika, skulptura, digitalna umetnost, muzika, poezija, arhitektura, film i fotografija. U slobodno vreme uživa u sporom ispijanju kafe i cepanju drva za ogrev.

Moja biografija, koju pišem ja, ali nije autobiografija. Pišem o sebi u trećem licu jednine ili množine, svejedno.Pošto je u 3. licu jednine, imenovaću sebe move2drhythm. To zvuči ovako Move 2>to d>the rhythm. Move to the rhythm, u prevodu sa engleskog – Kretati se prema ritmu. Ritam je unutrašnji koji osećaš u sebi ako se ponekad osluškuješ, možeš i da se mirišeš.Draga dama move2drhythm neprestano istražuje i traži puteve izraza kojima bi ispričala svoje doživljaje o svetu. Trenutno, najviše se nalazi u digitalnom svetu, jer joj omogućava da brzo i efektno prenese svoje ideje, razmišljanja i osećanja.Pronađite me na @move2drhythm.

Mia Džidara, rođena 1994. godine u Somboru. Završila je srednju umetničku školu „Bogdan Šuput” u Novom Sadu, smer grafički dizajn. Diplomirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, odsek grafika, gde je trenutno i na master studijama. Izlagala je na više grupnih i samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu.Bavi se vizuelnom umetnošću u oblastima koje uključuju grafiku, grafički dizajn, ilustraciju, fotografiju. Radi u tradicionalnim i digitalnim medijima koje kombinuje ilustrujući za KUŠ!

Dorijan Dobrić je filozof, muzičar i lingvista čija interesovanja nemaju jasnu odrednicu. Ljubitelj je filma, ali je veći ljubitelj rasprave o filmu. U KUŠ!-u mu je omogućeno da raznolikost umetničkih afiniteta preoblikuje u jedan. Pisanje tekstova je praktično produžetak njegove ličnosti i dobar deo vremena provodi tražeći prikladne glagole koji najbolje predstvaljaju njegovu misao. Takođe, piše i poeziju –  sa osamnaest godina je objavio svoju prvu zbirku pesama, punu tinejdžerske patnje. Smatra da su Šekspir i fudbal dva vrhunca ljudskog postojanja. Takođe pravi muziku, a kada dužnost zove, brzopotezno se preobrazi u disko džokeja pod imenom Basic d.o.d.

Mladen je, za sada, večni student filozofije i mrzi tako da se predstavlja. Kroz studiranje i silne propale hobije kojima se bavio uvek se provlačila neka vrsta pisanja, pa je jedino u tome istrajao. Pisao bi bukvalno o svemu, ali se ograničava samo na stvari koje voli i u koje se manje-više razume (muzika, film, filozofija), dok pisanje o svemu prodaje kao poeziju. Objavio je par pesama, prvu baš u KUŠ!-u mnogo pre nego je počeo da piše u istom i nada se da je to znak da ga neće izbaciti ako nastavi da odlaže rokove i zbrzava tekstove. Te tekstove možete čitati svako-malo u rubrici Usputna filozofija.

Teodora u KUŠ!-u piše za rubriku Usputna filozofija. Diplomirala je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a trenutno uživa na master studijama novinarstva na Fakultetu političkih nauka.  Zaljubljenica je u umetnost, prirodu i ljude. Bavi se plesom i modernom igrom čitav život. Istražuje i poznaje razne jezike i kulture. Srcu najbliža joj je Španija, u kojoj je provela semestar studirajući čistu filozofiju na Univerzitetu u Granadi. Voli promene, izazove, more, žutu boju i lubenicu.

Ana je rođena 1990. godine u Beogradu, po obrazovanju inženjerka informacionih tehnologija. U potrazi za balansom između haosa i sklada, otkriva dizajn. Uvek raspoložena da radi na kreativnim projektima, pa tako pored frilens i agencijskih poslova postaje i deo KUŠ! tima. Od supermoći izdvaja preterivanje u gledanju serija i filmova, ali odatle crpi inspiraciju, pa se teši da je to ok. Voli sunčane dane, plažu, velike šolje za kafu, životinje. U slobodno vreme „kraftuje” dekoracije za kuću i poklanja ih prijateljima koji uglavnom ne znaju šta sa time da rade.

Mia Matković trenutno je studentkinja završne godine na Odseku za muzikologiju na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Pored sviranja klavira i istraživačkog rada u oblasti muzike, veliko zadovoljstvo pronalazi u radu sa decom. Trudi se da svojim učenicima bude osoba koja će ih podstaći, naučiti, nesebično podeliti iskustvo i znanje u oblasti svoga rada i na taj način dopreti do njihovih veština i vrednosti (koje svi mi imamo!). Suštinu pedagoškog rada vidi i u razmeni dobre energije. Novi izazovi, iskustva, novi ljudi – ono su što pokreće njenu stvaralačku energiju koju nastoji da izrazi na različite načine.Ljubav prema umetnosti gaji od malih nogu, posebno prema muzici i slikarstvu. U muzici je najviše inspirišu sloboda, istina i osećanje. Podstaknuta je idejom da svojim radom, zalaganjem i idejama dâ na značaju domaćoj umetničkoj sceni i mladim umetnicima. KUŠ! joj je pružio mogućnost da u okviru rubrike Iz ugla muzike piše i objavljuje svoje tekstove.    Ne veruje u slučajnosti i slučajne duše koje nam ulaze u život. Neretko je možete videti kako grli ljude i skuplja novčiće – srećice na ulici.

Po struci arhitekta, a u srcu kreativna duša željna umetnosti i lepog. Od malena voli da fotografiše i seća se osnovne škole, kada je na ekskurzije nosila po 2-3 filma za foto-aparat i vraćala se uvek sa filmovima prepunim istih fotografija. U osnovnoj školi znala je da želi da upiše arhitekturu jer je spoj tehničkog umeća i kreativnosti (a i ne mora mnogo da se uči). Tokom studija pohađala je praksu u Istanbulu, koja je bila jedno jedinstveno životno iskustvo nakon kojeg je znala da želi da ga ponovi. Sedam godina po završetku fakulteta i nakon puno rada i planiranja, preselila se u London (ni manje, ni više). U Londonu trenutno radi u jednoj od najcenjenijih arhitektonskih firmi u Britaniji. U slobodno vreme, kada nema rokove na projektu, voli da šeta i istražuje grad, planira nova putovanja i mašta o tome kako bi izgledao život da dan traje 36 do 48 sati. Voli da putuje i istražuje i tim povodom piše i fotografiše za rubriku Razglednica u KUŠ!-u.

Iva Vukotić je istoričarka umjetnosti koju je vrlo teško prisiliti da se bavi pisanjem naučnih radova iako to radi na vrlo šarmantan način. Velika ljubiteljka 19. vijeka, starih filmova (ljubavnih, dabome), poezije i horoskopa. Kao i svaka vaga, dijapazon interesovanja joj je veoma haotičan. Od nježnih melodija koje sluša da se opusti, do jezivih dokumentaraca temeljenih na dokumentima iz arhive CSI. Voli da boravi kod kuće na moru i to je glavni adut kojim stiče nove prijatelje (hehe). Nada se da će jednog dana plivati u medijskim vodama i imati sopstvenu emisiju o kulturi i umjetnosti. Kod nje ne postoji dilema između HBO-a i Netflixa i to je vjerovatno jedini slučaj kada se ona ne dvoumi. Za sada je možete pronaći u rubrikama Slika meseca i Priče iz dugog 19. veka, u kojima se trudi da izabere što zanimljivije teme za čitanje uz kafu.

Muzikološkinja koju ne možete da ne spazite, i to ne samo zbog tirkizne kose, nego i zbog njene glasnoće. Voli da kaže da je završila fakultet, al’ zapravo i dalje studira, i to na master programu Primenjena istraživanja muzike. Svira klavir, peva u bendu Maika, piše, ali se iz nekog razloga bavi i sportskim penjanjem. Pre podne radi kao muzička pedagoškinja sa predškolskom decom, popodne ide na faks, a noću pokušava da radi svoje pesme. Deo KUŠ! tima je od 2022. godine, piše za rubriku Iz ugla muzike, jer o tome, realno, nešto i zna.

Rođena 2000. godine, živela u selu dok nije došlo doba obaveza „odraslih” ljudi. Odmalena je voljela da bosonoga luta po obližnjim šumama i vodama i da u svakom koraku pronalazi lepotu ovog sveta. Kao mala učila je slikarstvo od oca i večito je sanjala da upiše akademiju umetnosti na smeru slikarstvo. Ali, kako je rasla, otkrivala je nova znanja, pa se od srednjoškolskih dana počela baviti fotografijom, a kasnije i grafičkim dizajnom. Danas se, pored fotografije i grafičkog dizajna, bavi ilustracijom, a ponekad naslika nešto i na tradicionalan način.

Natalija Božinović rođena je u Knjaževcu 1997. godine. Od malena šara po sveskama, pa nakon završene gimnazije nastavlja sa šaranjem na Visokoj školi likovnih i primenjenih umetnosti. U toku studija krenula je da se interesuje i za šaranje po ljudima i sa dve drugarice otvara tatu studio TETO VAŽI (danas ih ima sedam). Sa ženama iz studija organizovala je nekoliko manifestacija i druženja uz muziku, klopu i njihovu zanimljivu umetnost. Nakon diplomiranja oprobava se i u gejming industriji ilustrujući nekoliko igrica. Od leta 2022. njene ilustracije se mogu videti i u KUŠ!-u.

Tamara Šćopić (1998, Bor) završila je grafički dizajn na Visokoj školi likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu. Bez obzira na to što je introvert koji većinu vremena provodi u svojoj sobi stvarajući samostalno, prija joj da uvek bude i deo nekog tima, pa je tako trenutno članica udruženja likovnih umetnika „Vane Živadinović Bor” i grafička dizajnerka u KUŠ!-u. Trudi se da prigrli sve svoje emocije i ideje kojih na dnevnom nivou ima baaš dosta i kanališe ih kroz razne hobije i zanate, najčešće kroz slikanje (kako tradicionalno, tako i digitalno), restauriranje nameštaja, keramiku i večito organizovanje svog portfolija.

Senka Bekrić (1999) je, u želji da objedini svoja interesovanja prema umetnosti i prirodi, završila osnovne studije Pejzažne arhitekture na Šumarskom fakultetu, gde je trenutno na master studijama. Kao i većina drugih studenata ovog fakulteta, voli livadu, drveće i cveće, a za omiljenu boju govori da je zelena iako zapravo nikada nije mogla da se odluči. Interesuju je različite umetničke oblasti, među kojima su fotografija, slikarstvo, ilustracija, grafički dizajn, kolaž. Voli da čita poeziju i da sedi do prozora u autobusu. Saradnica je u KUŠ!-u od 2023. godine.

Marija Kovačević Kuzmanović je tu da, kada ne zbunjuje svet svojim duplim prezimenom, piše tekstove za film i pozorište. Nakon što je završila Klasične jezike u Filološkoj gimnaziji, odlučila je da sledi svoju ljubav prema umetnosti. Shodno tome, upisala je Fakultet dramskih umetnosti, tačnije smer Menadžment i produkcija pozorišta, radija i kulture. Tokom godina je učestvovala i radila na mnoštvu festivala, filmova, serija, radijskih emisija, pa ju je put čudnim spletom okolnosti doveo i na prag KUŠ!-ovih vrata! Kada završi svoj od 9 do 5 posao u marketinškoj agenciji, ona snima filmske recenzije za Jutjub kanal, pravi edukativne objave o umetnicama na Instagram profilu njenaumetnost i uživa obilazeći muzeje, galerije, pozorišta i bioskope. Bavi se plesom od sedme godine (uz nekoliko prekida zbog fakultetskih i poslovnih obaveza), ali se trudi da se ta strast prema plesu nikada ne ugasi.

Maria Bramasole je putujuća duša satkana od svemirskih šljokica i šljaštećih zvezdica, koja je, zahvaljujući jednoj divnoj mami i jednom divnom tati, sletela na baš ovu, plavu planetu. Na njoj posmatra, uči, voli, i stvara. Svoje ideje ispoljava kroz multimedijalnu umetnost i često poruke svetu utka ili uplete u nekakve oblike od vunica, končića i papira. Inspirisana načinom na koji posmatramo okolinu, komunikaciju i sopstveno bivstvovanje, ona vešto lovi kadrove i pretače ih u reči ili pak u polje vizuala.

Inače je…šta god poželi. Fotka, menadžuje, organizuje, piše, crta, i u KUŠ! tim se ušunjala svojim ilustracijama. A na papiru? Magistar umetnosti, članica ULUPUDS-a, autorka i učesnica dosta strava izložbi u zemlji i inostranstvu i dobitnica par prestižnih nagradica iz iste oblasti.

Deo duše ostavila je u Veneciji, za koju su vezana njena najveća poslovna i životna iskustva – da bi mogla uvek da joj se vrati. Ako je ikada negde uhvatite (jer jedva i samu sebe stiže), rado će sa vama popiti čašu finog vina i podeliti pokoju priču. Samo je nikada ne pitajte: što kasniš?, jer će početi sa: jao, nećeš verovati šta mi se danas dogodilo!

Antonia Radošević rođena je u Rijeci, gdje je završila Prirodoslovnu i grafičku školu, smjer grafički – urednik dizajner. Prvostupnica primijenjene umjetnosti i trenutno završava diplomski studij Vizualnih komunikacija i grafičkog dizajna na Akademiji primijenjenih umjetnosti u Rijeci. Kroz studij se okušala u grafici, kiparstvu, slikarstvu, dizajnu, organizaciji događaja (ne bih više, hvala!), te izlagala na nekoliko grupnih izložbi. Zanima ju teorija i povijest grafičkog dizajna i tipografija. Bavi se prijelomom teksta (za sad) i to radi i u KUŠ!-u.

Đorđe Petrović je student druge godine arheologije iz Aleksinca. Kroz angažovanje u Neozoik Fondaciji shvatio je da arheologija nije samo kopanje za starinama, već društveno angažovana disciplina. Velika nada srpske košarke koju su uništile povrede, pa povremeno pripoveda o svojim zlatnim trenucima. U slobodno vreme gleda stare francuske filmove, sluša (objektivno) vrhunsku muziku i mašta o ispijanju espresa na pjacama Rima. Na dnevnom nivou, u stilu svakog poštenog provincijalca, folira kao Momo Kapor. U KUŠ!-u odnedavno piše u rubrikama Veliko Platno i mali ekran i O pozorištu.

Kada ne pokušava da postane muzikološkinja, teži da odgleda koju epizodu anime serije, vozi bicikl i stigne na pokoji koncert. Radikalno nezainteresovana da Vam zapamti ime, ova svršena muzikološkinja uvek sa sobom vuče kofer knjiga klasične književnosti. Ni sama ne zna zašto. Voli savremenu umetnost, dobar film, a ne krije i da uživa u raznoraznom farbanju. U skladu sa budućom profesijom, neguje veliku ljubav prema piskaranju, pa je tako završila u  KUŠ!-u. Piše za rubriku Iz ugla muzike, gde pokušava da i samoj sebi objasni neke stvari. 

Rođena 1996, Ermina Ribić je magistrica komparativne književnosti Filozofskog fakulteta u Sarajevu. Ovo na prvu neperspektivno zvanje donijelo joj je radna iskustva u novinarstvu, uređivanju tekstova, onlajn podučavanju i kreiranju sadržaja za različite portale. Ne planira se tu zaustaviti. U KUŠ!-u objavljuje tekstove o književnosti, a možemo ih shvatiti kao kritiku, recenziju, esej, mišljenje – ko zna. Sve što je malo istraženo, van mejnstrima i nametnutih narativa, Ermina želi dodatno istražiti, propitati, srušiti, i po potrebi baciti u smeće književne historije. Šalu na stranu, možda će i dati priliku knjigama (i filmovima) iz 21. stoljeća, ali neka to zasad ostane mit…

Ivan Veljković je u stripu od svoje pete godine neprestano, kao ljubitelj, autor, te tobožnji kritičar i teoretičar istog. Opseg interesovanja se, dakako, ne završava na stripu, ali on uvek nekako ispliva u prvi plan. Generalno, ne voli da se hvali akademskim zvanjima niti objavljenom materijom. Uvek mu je drago kad pročitate neki od njegovih tekstova.

Nakon završenih studija književnosti na beogradskom Filološkom fakultetu, ulazi u izdavaštvo i tamo radi sve ono što je pisanim rečima potrebno: sastavlja ih, uređuje, lektoriše, priča o njima…
Hronični je čitač i skriveni pisac.
U međuvremenu razvija opasnu zavisnost od pokretnih slika i voli da piše o njima.
A muzika? Muziku bira i pušta u nekim beogradskim klubovima, a sebi čak i dok spava.
KUŠ!  rado posećuje, kao mesto lepe energije i zajedničkih vrednosti.

Maša je rođena u Jagodini, fakultet završila u Nišu, a živi u Beogradu. Diplomirani je anglista, sa posebnim zanimanjem za književnost i kognitivnu lingvistiku. Bavi se prevodom i filmskom i pozorišnom kritikom, a osim pored pisaće, možete je naći i pored šivaće mašine. Voli sve što je inspiriše na kreativnost. Autorka je reči prohujak. Kako je jedan semestar provela u Španiji, voli da misli da razume španski. Omiljeni film joj je diznijev Soul.

Miona Đenisijević, trenutno studentkinja Fakulteta dramskih umetnosti smera (predugog imena) koji voli da zove pozorišna produkcija. Živi u Beogradu, glavom u Parizu, srcem u Herceg Novom. Povremeno radi na raznim projektima, festivalima i kulturnim događajima. Žali što se ozbiljnije ne bavi istorijom umetnosti. Voli da priča (a i da piše) o pozorištu i filmu. U omiljene stvari ubraja: kvalitetnu predstavu, dobru izložbu, daleko putovanje i svež suši.

Iz ugla muzike vam piše Nikola Nejčev – skoro pa diplomirani muzikolog (još samo 20 ispita). U slobodno vreme – nema vremena… Voli da muči sebe, pa radi sve što može, te ga možete videti skoro svaki dan kao radnika na Kolarcu, a pored toga glumi nekog urednika u Muzičkoj omladini Srbije. Za KUŠ! je krenuo da piše kad je primetio da ima čak nekoliko sati slobodnog vremena, a i, kao, voli da piše.