Nekada davno, krajem onog perioda koji poznajemo kao mračni srednji vek, graditelj željan večne slave u nedostatku sredstava za izgradnju katedrale poseže za drastičnim merama – paktom sa samim Đavolom. Kakvi su bili interesi druge strane da učestvuje u izgradnji velelepne katedrale saznaćete u junskom Specijalu, a krenete li put Minhena imaćete prilike da pogledate otisak stopala na podu crkve koji, verujući legendama, pripada upravo gospodaru podzemlja.

Skeptični ste po ovom pitanju? Možda samo sumnjate, a u čemu je razlika između obične sumnje i skepticizma objašnjava Logoreik u Usputnoj filozofiji. Skepticizam je jedna od stvari koju nam je helenski svet predao u nasleđe, a kojom se bavimo u ovom broju. Druga je antička komedija, tačnije Aristofanova dela kojima se smejemo i danas, dva i po milenijuma kasnije, čitajući njegove Žabe ili gledajući Lisistratu u Narodnom pozorištu u Subotici. Tema Lisistrate je masovni seksualni štrajk u koji stupaju atinske žene (saznajte zašto), a masovna i individualna ljubav u filmovima reditelja Toma Tikvera tema je kojom se ovog meseca bavi Ivana. Osim večite trke za ljubavlju njegova ostvarenja Trči, Lola, trči, Parfem i Osmo čulo odlikuje i večita potreba čoveka da vreme učini svojim saveznikom umesto neprijateljem, a slične motive možemo pronaći i u knjizi Prekasno Branke Krilović koju vam preporučuje Nevena.

Junski broj obojen je muzikom pa ćete imati prilike da čitate o muzici komponovanoj za stihove „Orfeja Šumadije”, Dobrice Erića, marginalnom berlinskom društvu i zemlji izlazećeg Sunca koji su bili inspiracija za jedan sint pop hit zanimljivog naziva, i poznatim omotima muzičkih albuma koje su uradili još poznatiji likovni umetnici. Tu je i intervju sa pančevačkim muzičarem, gitaristom i kompozitorom Banetom Gluvakovim.

A da li ste znali zašto u kineskom horoskopu nema mačke, iako je prvobitno trebalo da je bude? Odgovor na ovo pitanje čeka vas u rubirici Bogovi i heroji, a fantastičnu životinju vezanu za kinesko podneblje – zmaja, pratićemo i do naših prostora, pa ćete u Pričama iz dugog 19. veka saznati nešto više o zmaju koji je nekada živeo na području današnje Ljubljane. Mitološka bića, magijske elemente i bajkovite prizore imaćete prilike da pogledate na izložbi slika Željka Tonšića, otvorenoj u Galeriji RTS do 9. juna, pa ne propustite priliku da uživate u delima ovog „čarobnjaka modernog sveta”.

Snagu zmaja, savezništvo vremena i komediju umesto skepse, želi vam

Urednica

Jovana Nikolić


 

Leave a Reply

Your email address will not be published.