Jedna lasta ne čini proleće, osim one u ruci slovenske boginje Vesne! Stari Sloveni su verovali da proleće nastupa onda kada ova boginja odevena u paprat i cveće pobedi bledu boginju zime, Moranu, a mi smo aprilski broj obojili u zelenu boju vegetacije i crvene latice ruža. Sa novim ciklusom koji započinje proleće valja napraviti veliko čišćenje kuće, ali i navika, pa, ukoliko ste sebi obećali da ćete u novoj godini više vežbati, sada je pravo vreme za to – u Usputnoj filozofiji Logoreik vas poziva na čas mentalne gimnastike, sukobljavajući umesto Vesne i Morane logiku i intuiciju.

Naša prolećna sagovornica je Ognjenka Lakićević, autorka nekoliko zbirki poezije i članica rok grupe Autopark. Osim toga, Ognjenka vodi i pesničke radionice u okviru kojih podstiče neafirmisane pesnike da se suoče sa publikom, pa, ukoliko spadate u kategoriju onih koji stihove zapisuju na salvetama i računima, možda je ovo proleće pravo vreme da ih pošaljete u etar i tuđe uši! A ukoliko vas zanima koja ste vrsta pesnika, tu je Silvijusova Fiziologija pesnika, kojoj bismo u moderna vremena mogli da dodamo nekoliko novih tipova. Jedan od njih bi svakako bila buntovna hroničarka svog doba, čije odlike pronalazimo i u liku Peti Smit, takozvane „renesansne žene panka” čije memoare preporučujemo za čitanje.

I dok je Peti Smit opisala zenit i pad jedne od najplodonosnijih generacija muzičara u Njujorku obojenom Hendriksovom gitarom i crvenom fasadom Čelsi hotela, rađale su se nove muzičke zvezde. Jedna od njih je karipska grupa Boni M, čiju najpozantiju pesmu, Raspućin, Pavle analizira u ovom broju. Ime čoveka po kojem je pesma dobila ime vezano je za pad ruske monarhije, revoluciju, period haotične anarhije i sunovrat društva, a sve to pronaći ćete i u Pričama iz dugog 19. veka, Osvajanju Beograda Katarine Ivanović, predstavi Ateljea 212 Pet života pretužnog Milutina, ali i „zombi-komediji” Poslednji Srbin u Hrvatskoj.

Neki bi rekli: „Ako nije barok, ne popravljaj ga”, a zašto – proverite na izložbi Berninijeva škola i rimski barok, ili šetajući u potrazi za svim kalemegdanskim kapijama o kojima Ana piše u Dese(r)tu, od kojih su neke i barokne. Među njih su se sakrile i dve „moderne” kapije grada, kojima se obradujemo kada se vraćamo kući posle dugih putovanja, a jedna od njih, takozvana Geneks kula našla se i u radovima Jovane Radujko, ilustratorke čije crteže arhitekture Novog Beograda predstavljamo u aprilskoj rubrici Mladi i kreativni.

Kapije, kapije pune stihova, baroka i prolećnih lasta, želi vam
Urednica
Jovana Nikolić

Leave a Reply

Your email address will not be published.