Ovih dana velika medijska pažnja posvećena je otvaranju Narodnog muzeja u Beogradu, a mi smo u to ime popričali sa dvoje kustosa, Gordanom Stanišić i Petrom Petrovićem koji za KUŠ! otkrivaju zanimljivosti i izazove kustoskog poziva, kako je kreirana nova stalna postavka muzeja i svoja prva sećanja na muzej.

Verujemo da ćete Narodni muzej posetiti ovog leta i uživati u svim prikazanim delima, a ukoliko vas žeđ za slikarstvom ne popušta, posetite i Legat Paje Jovanovića i izložbu mlade istoričarke umetnosti, Isidore Savić, koja je beogradskoj publici približila lik i sudbinu slikareve velike ljubavi, modela i supruge Muni. Ako vas sva ova dela učine nostalgičnim za buržoaskim građanskim životom napravite sebi plejlistu devetnaestovekovne salonske muzike, ali nakon što pročitate naš tekst o njenom nastanku i razvoju. A ako vas očara lik prelepe Muni koju su Beograđani prozvali Afroditom Germana, pročitajte i zbog čega je jedna od najvećih lepotica antičkog sveta, koju danas znamo pod imenom Meduza, pretvorena u strašno čudoviste i kako ju je savladao junak Persej.

Osim asocijacije na mitologiju, reč meduza nas podseća i na opasnosti koje prosečnog plivača vrebaju u moru. Ipak, šarenoliki morski svet nudi pregršt inspirativnih oblika, a u julskom broju predstavljamo vam projekat mladog dizajnera Ivana Trajlova, Djúpur Sjór, koji je u dubokom moru pronašao svoju inspiraciju. Dno Mediteranskog mora krije još jednu drevnu lepoticu, takozvanu Pinna Nobilis, školjku čije su zlatne niti vekovima povezivane sa najvećim misterijama starog sveta, a mi ćemo vas upoznati i sa jednom od poslednjih pletilja morske svile na svetu, Kjarom Vigo.

Ukoliko ste od onih koji morem više vole da se bave sa površine, ili čak kopna, za vas smo pripremili Dese(r)t u plavom. Pogledajte kako su umetnici doživljavali plavu boju kroz istoriju i kakva je sve simbolika bivala upletena u njene nijanse, a zatim pročitajte priču o jednoj maloj slici Koste Miličevića, nastaloj na obalama Krfa.

U julu preispitujemo i ispravno delovanje. Među našim stranicama čeka vas egipatska boginja Ma’at – personifikacija kosmičke stabilnosti, zatim poreklo i domet prava na vređanje, kao i pitanje poštovanja tuđe slobode sagledano kroz teatar apsurda i predstavu Tako je ako vam se tako čini. Ako ste ipak nekoga uvredili, slučajno ili namerno, poklonite mu knjigu Moja baka vam se izvinjava. Ako pak nemate nameru da se izvinjavate, prosledite link ka seriji Mladi Šeldon.

Za kraj, sa ponosom vas pozivam da pročitate i tekst naše saradnice Sanje Gligorić koja je ove godine osvojila nagradu za najbolji master rad i izdala dvojezičnu monografiju Modernističke tehnike u romanima Virdžinije Vulf. Ako vas tekst zainteresuje, knjigu potražite u knjižarama.

Duge šetnje kroz muzejske postavke, duboko plavo more i da pero uvek vagu preteže, želi vam

Urednica,

Jovana Nikolić

Leave a Reply

Your email address will not be published.